Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojni pravobranilac, Beograd, protiv tuženog AA iz sela ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji i zahtevu za preispitivanje pravnosnažne presude tuženog izjavljenim protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 621/19 od 02.10.2019. godine, u sednici održanoj 10.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 621/19 od 02.10.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev tuženog za preispitivanje pravnosnažne presude izjavljen protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 621/19 od 02.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 16719/15 od 20.10.2015. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime sticanja bez osnova, isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 51.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Kraljevu Gž 621/19 od 02.10.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju i zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude lično i iste potpisao, ne navodeći posebno zakonske razloge iz kojih reviziju i zahtev izjavljuje.

Ispitujući dozvoljenost revizije i zahteva za preispitivanje pravnosnažne presude, u smislu člana 410. stav 2. tačka 2. u vezi sa članom 85. i člana 422. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija i zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude nisu dozvoljeni.

Naime, odredbom člana 85. stav 6. ZPP, propisano je da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.

Imajući u vidu navedenu normu proizlazi da je stranci u postupku, koja nije advokat, oduzeta sposobnost da sama i lično izjavi vanredni pravni lek, već da taj postupak može voditi samo preko punomoćnika iz reda advokata. Kako je u konkretnom slučaju reviziju izjavio tuženi lično, a pri tom nije advokat, to je primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 2. ZPP, revizija nedozvoljena i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude kao pravni lek predviđen je članom 421. do 425. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14). Odredbom člana 421. stav 1. ovog Zakona, predviđeno je da Republički javni tužilac protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, može Vrhovnom kasacionom sudu podneti zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude. Stavom drugim, trećim i četvrtim istog člana, predviđeno je pod kojim uslovima i u kojim rokovima Republički javni tužilac može podneti ovaj vanredni pravni lek, kao i postupanje drugostepenog suda po prijemu zahteva. Odredbe člana 422. do 425. ZPP, propisuju postupanje Vrhovnog kasacionog suda prilikom odlučivanja o zahtevu.

S obzirom na naznačene norme proizlazi da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu jedino ovlašćeno lice za podnošenje zahteva je Republički javni tužilac, ukoliko je pravnosnažnom presudom povređen zakon na štetu javnog interesa. U konkretnom slučaju zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude je izjavljen od strane lica koje nije ovlašćeno za podnošenje zahteva, odnosno ovde tuženog AA, pa je stavom drugim izreke isti odbačen kao nedozvoljen.

Na osnovu odredbi člana 413. i 422. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić