Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavili predlagač i umešač na strani predlagača, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi sa članom 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog bitne povrede predviđene članom 374. stav 2. tačka 12. ZPP revizija se po članu 407. ZPP ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, od predlagača, kao upisanog zemljišno- knjižnog vlasnika, eksproprisano je i izuzeto iz poseda neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište parcele broj .. u površini od 2 hektara 41 ar 88 m2 upisane u zk. ul. .. KO ..., u cilju realizacije Detaljnog urbanističkog plana bloka .. u Inđiji, radi individualne stambene izgradnje, kako je navedeno u rešenju nadležnog organa uprave od 22.03.1996. godine U upravnom postupku između stranaka nije postignut sporazum o visini naknade, a tržišna vrednost oduzete parcele površine 24.188 m2 je 18.759.729,00 dinara.

U postupku određivanja novčane naknade na osnovu članova 41 - 43. Zakona o eksproprijaciji, nižestepeni sudovi su obavezali Opštinu Inđija da vlasniku nadoknadi tržišnu vrednost oduzete nepokretnosti, utvrđenu na osnovu veštačenja, kojim su uzeti u obzir svi relevantni parametri i korektivni faktori. Od Poreske uprave, Filijala Inđija pribavljena je procena vrednosti predmetne parcele, a nakon što je predlagač na ročištu 12.03.2021. godine iskazao spremnost da isplati naknadu u iznosu 12.577.760,00 dinara, realna tržišna vrednost je utvrđena na osnovu veštačenja i izjašnjenja veštaka Gradskog zavoda za veštačenje Beograd, prema kojoj tržišna vrednost po 1m2 iznosi 775,58 dinara (6,60 evra po m2), tako da ukupna tržišna vrednost predmetne parcele iznosi 18.759.729,04 dinara (159.562,21 evra). Nalaz i mišljenje veštaka Gradskog zavoda za veštačenje je prihvaćen, uz date razloge koji opredeljuju stav o prihvatljivosti primene komparativne metode poređenja sa sličnim prometovanim parcelama za poslednje tri godine, uzimanjem u obzir pogodnosti lokacije zemljišta za izgradnju radi koje je izvršeno oduzimanje i deposediranje ranijeg imaoca prava. Razlozi zbog kojih je prednost data veštačenju o tržišnoj vrednosti parcela u odnosu na pribavljenu procenu poreske uprave, podrobno su navedeni u odlukama nižestepenih sudova i po svojoj sadržini ne trpe kritiku vezanu za okolnost da je u međuvremenu zemljište izgrađeno i cena zemljišta na predmetnom lokalitetu porasla.

Kod iznetog stanja stvari, po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili o novčanoj naknadi koja pripada ranijem knjižnom vlasniku za oduzeto zemljište u visini utvrđene tržišne vrednosti od 18.759.729,00 dinara.

Neosnovano se revizijom ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ broj 53/95...106/16), propisano je da se visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje prema tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi.

Saglasno navedenom, visina naknade je utvrđena prema površini oduzete parcele na kojoj je izvršena promena titulara, i tržišnoj vrednosti utvrđenoj na osnovu tržišnih kriterijuma za zemljište prema svrsi za koju je eksproprisano u vrema donošenja odluke.

Neosnovani su navodi revizije predlagača i umešača na njegovoj strani kojima se osporava pravilnost utvrđenja visine tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti od strane veštaka Gradskog zavoda za veštačenja. Zakon o eksproprijaciji ne isključuje mogućnost utvrđivanja visine tržišne vrednosti eksproprisanih nepokretnosti veštačenjem u vanparničnom postupku. Primenom komparativnog metoda poređenja predmetne parcele sa sličnim prometovanim parcelama za poslednje tri godine, došlo se do utvrđenja da je tržišna vrednost sličnih nepokretnosti u stalnom porastu, što proizlazi iz kupoprodajnih ugovora zaključenih u periodu od 2018. godine do 2021. godine, i za konkretnu parcelu prema njenim karakteristikama i lokaciji vrednost je utvrđena vodeći računa o okolnostima u momentu donošenja odluke o naknadi.

Neosnovani su i navodi predlagača i umešača da se u konkretnom slučaju radi o poljoprivrednom zemljištu, a ne građevinskom zemljištu, te da protivniku predlagača pripada naknada u visini tržišne cene za eksproprisano poljoprivredno zemljište, što ovde nije slučaj, imajući u vidu da je predmetna parcela rešenjem Odeljenja za urbanizam i komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine opštinske uprave Opštine Inđija od 22.03.1996. godine, izuzeta iz poseda knjižnog vlasnika radi individualne stambene izgradnje prema Detaljnom urbanističkom planu bloka .. u Inđiji, čime je pre izvršenog deposediranja postala građevinsko zemljište, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.

Nasuprot isticanja revidenata, pobijanom presudom je pravilno odlučeno o visini i obavezi isplate novčane naknade, te o pravu na zakonsku zateznu kamatu od 12.03.2021. godine u smislu odredbe člana 277. Zakona o obligacionim odnosima.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, doneta primenom odredbi člana 153. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 139. Zakona o vanparničnom postupku.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio i ostale revizijske navode, ali je našao da su bez uticaja na drugačiju odluku suda, jer su u pitanju navodi koji su isticani u žalbama predlagača i umešača na njegovoj strani protiv prvostepenenog rešenja, koje navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud prihvata.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić