.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 17849/2022
30.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Zorana Hadžića, Vesne Subić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca Stambene zajednice u Vranju, čiji je punomoćnik Ratko Ivanov, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vranja, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo, radi činidbe, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1787/21 od 22.08.2022. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž 1787/21 od 22.09.2022. godine, u sednici održanoj 30.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1787/21 od 22.08.2022. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž 1787/21 od 22.09.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1787/21 od 22.08.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 1787/21 od 22.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2331/20 od 02.08.2021. godine, stavom 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da izvrši demontažu i ukloni antenu – sajlu sa objekta stambene zajednice u Vranju, u ulici ... broj .., koja se nalazi na kp. .. k.o. Vranje 1, koja sajla je ankerisana za dimnjak u njegovom gornjem delu ispod betonske kape, na taj način što će preko nadležnih službi Grada Vranja preduzeti mere za zaštitu životne sredine obustavom saobraćaja motornih vozila i pešaka u ulici ..., uklanjanjem svih vozila ispod šasije i da demontira sajlu tako što će istu otkačiti sa štendera stambenog objekta – dimnjaka višeporodične stambene zgrade soliter „...“ i objekta doma kulture. Stavom 2. izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova ovog parničnog postupka isplati iznos od 125.140,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.
Viši sud u Vranju je, presudom Gž 1787/21 od 22.08.2022. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž 1787/21 od 22.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio, kao neosnovanu, žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju P 2331/20 od 02.08.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovani.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je činidba radi otklanjanja izvora opasnosti a pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Ukazivanje revidenta na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka je bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Odlučivanje o prigovoru nedostatka pasivne legitimacije zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu, pri čemu revident, uz reviziju, nije priložio drugačije odluke suda u predmetima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj parnici, u smislu postojanja potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Na osnovu člana 479. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi činidbe tužilac je podneo 02.03.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 4.000,00 dinara pa je postupak vođen po pravilima za postupke u sporovima male vrednosti.
Imajući u vidu da je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kom je, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, sledi da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
