Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3129/22 od 29.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog BB i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu (stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke) tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je ništav ugovor o kupoprodaji zaključen između tuženog BB u svojstvu prodavca i tuženog VV u svojstvu kupca, solemnizovan pred javnim beležnikom u Kuršumliji OPU br. 210/2020 od 16.06.2020. godine i da tužilac ima pravo svojine na katastarskoj parceli broj .. - njiva treće klase površine 4534 m2, katastarskoj parceli broj .. - voćnjak treće klase površine 2282 m2 i katastarskoj parceli broj ..- njiva treće klase površine 2663 m2, sve upisano u .. KO ..., te je obavezan tuženi VV da ovo trpi i prizna pravne posledice presude dozvolom upisa prava svojine tužioca na navedenim parcelama kod nadležne RGZ SKN u Blacu, a tuženi su obavezani da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka od 127.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to u preinačujućem delu (stav drugi izreke), tuženi su blagovremeno izjavili reviziju iz svih dozvoljenih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23, u daljem tekstu: ZOO) i našao da revizija tuženog BB nije osnovana.

Revizija tuženog VV nije dozvoljena, obzirom da on nije izjavio žalbu protiv prvostepene presude, a revizija je vanredni pravni lek koji se može izjaviti samo protiv pravnosnažne presude kojom je u drugom stepenu odlučivano o izjavljenoj žalbi kao o redovnom pravnom leku.

Iz navedenog razloga, kako tuženi VV nije izjavio žalbu kao redovan pravni lek, njegova revizija je nedozvoljena, zbog čega je Vrhovni sud primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke ove presude.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao prodavac i tuženi BB kao kupac su zaključili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je overen kod javnog beležnika Biljane Ilić u ... 06.03.2019. godine (OPU 78/19). Predmet ovog ugovora bila je kupoprodaja katastarskih parcela .., .. i .. sve u KO ... za kupoprodajnu cenu od 1.600 evra. Nakon toga su tuženi BB kao prodavac i tuženi VV kao kupac zaključili ugovor o kupoprodaji istih ovih nepokretnosti koji je overen kod istog javnog beležnika 16.06.2020. godine (OPU 210/20). Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K 191/2020 od 19.02.2021. godine tuženi BB je oglašen krivim za krivično delo zelenaštva iz člana 217. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zato što je 06.03.2019. godine u stanju uračunljivosti i sa umišljajem dao novac na zajam oštećenom (ovde tužiocu) u iznosu od 1.000 evra sa mesečnom kamatom od 200 evra i rokom vraćanja zajma od tri meseca, ugovarajući za sebe nesrazmernu imovinsku korist iskorišćavajući teške prilike oštećenog koji je novac pozajmio radi vraćanja zajma ranijim zajmodavcima, a kojom prilikom su za oštećenog nastupile teške posledice jer je kao garanciju vraćanja zajma okrivljeni tražio od oštećenog da mu ustupi nekretnine koje će mu nakon povraćaja zajma vratiti, a kojom prilikom su sačinili ugovor o kupoprodaji katastarskih parcela broj .., .. i .. KO ..., koji je overen i solemnizovan kod javnog beležnika Biljane Ilić u ... pod brojem OPU 78/2019 od 06.03.2019. godine. Posle toga je oštećeni vratio deo zajma u iznosu od 24.000,00 dinara, a preostali deo zajma sa kamatom u ukupnom iznosu od 2.000 evra je ponudio okrivljenom u septembru 2019. godine, koji je tada odbio da primi ponuđeni novac zahtevajući 3.500 evra na ime zajma i kamate, zbog čega je oštećeni pao u depresiju i pokušao samoubistvo na seoskom groblju u selu ... . Tuženi BB je navedene nepokretnosti prodao VV (ovde drugotuženom) dana 16.06.2020. godine na osnovu ugovora o kupoprodaji koji su overili kod javnog beležnika pod brojem OPU 210/2020. Za izvršeno krivično delo, tuženom BB je kao okrivljenom izrečena uslovna osuda. Kao vlasnik katastarskih parcela koje su predmet navedenih ugovora o kupoprodaji u katastru nepokretnosti za KO ... upisan je tuženi VV sa udelom 1/1.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi članova 103. i 141. Zakona o obligacionim odnosima našao da je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 06.03.2019. godine koji je zaključen između tužioca kao prodavca i tuženog BB kao kupca zelenaški ugovor i kao takav ništav, ali da je sledeći ugovor o kupoprodaji istih nepokretnosti od 16.06.2020. godine između tuženih punovažan pravni posao jer je kupac iz ovog ugovora (tuženi VV) u trenutku kupovine bio savestan sticalac budući da mu je tuženi BB kao prodavac pokazao solemnizovani ugovor o kupoprodaji na osnovu koga je bio upisan kao vlasnik i da mu je garantovao da na predmetnim parcelama nema nikakvih tereta, niti sporova u vezi njih. Iz tog razloga, prvostepeni sud je odbio tužbene zahteve tužioca kojim je tražio da se utvrdi ništavost ili eventualno da se poništi ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između tuženih 16.06.2020. godine, a posledično tome je odbio i tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje njegovog prava svojine na parcelama koje su predmet ovog ugovora.

Drugostepeni sud je prihvatio pravno stanovište prvostepenog suda u pogledu ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog između tužioca kao prodavca i tuženog BB kao kupca i u tom delu potvrdio prvostepenu presudu. Dok je u odnosu na kasnije zaključeni ugovor o kupoprodaji između tuženih zauzeo suprotno stanovište, ocenivši da je i ovaj ugovor ništav iz razloga što prodavac iz ovog ugovora nije mogao da stekne pravo svojine na predmetima prodaje na osnovu prethodno zaključenog ništavog kupoprodajnog ugovora. Sledom toga je preinačio prvostepenu presudu u tom delu i usvojio tužbeni zahtev.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, pobijana drugostepena presuda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema odrebi člana 141. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO) ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio ili se obavezao da će dati ili učiniti (zelenaški ugovor). Odredbom stava 2. istog člana propisano je da se na zelenaški ugovor shodno primenjuju odredbe istog zakona o posledicama ništavosti i o delimičnoj ništavosti ugovora ( propisane članovima 104. i 105.).

U konkretnom slučaju, na osnovu pravnosnažne krivične presude utvrđeno je da je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je zaključen između tužioca kao prodavca i tuženog BB kao kupca zelenaški ugovor, odnosno da je njegovo zaključenje posledica izvršenog krivičnog dela zelenaštva, a sud je u parničnom postupku u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim, na osnovu člana 13. ZPP.

Kako se na zelenaški ugovor primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima o posledicama ništavosti ugovora, a posledica je prema odredbi člana 104. stav 1. ovog zakona restitucija, odnosno obaveza ugovornih strana da vrate jedna drugoj sve što su primili po osnovu takvog ugovora, pravilno je drugostepeni sud zaključio da tuženi BB nije mogao da stekne pravo svojine na kupljenim parcelema na osnovu zelenaškog ugovora. Posledično, nije mogao da raspolaže pravom svojine koje nije ni stekao zbog čega je i kasnije zaključeni ugovor o kuporodaji istih parcela između tuženih isto ništav, bez obzira na savesnot tuženog VV kao krajnjeg kupca. Činjenica da su ugovori solemnizovani od strane javnog beležnika ne utiče na pravilnost zaključka drugostepenog suda o njihovoj ništavosti, a savestan kupac ima pravo na naknadu štete koju trpi zbog zaključenja ugovora sa licem koje, bez obzira na upisano pravo vlasništva, ovo pravo nije mogao steći na osnovu prethodnog zelenaškog ugovora.

Iz svih izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković