.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1790/2020
22.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Ilić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4222/2019 od 03.10.2019. godine, u sednici održanoj 22.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4222/2019 od 03.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4222/2019 od 03.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 5391/2017 od 29.01.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 5391/17 od 27.11.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da ugovor zaključen 22.07.2011. godine između VV, kao poklonodavca sa jedne strane i tuženog, kao poklonoprimca sa druge strane, koji je overen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov .../... dana 20.02.2012. godine, nema pravno dejstvo prema tužiocu u obimu potrebnom za namirenje njegovog potraživanja prema VV određenog pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 41438/10 od 21.12.2010. godine i rešenjem o izvršenju u iznosu od 23.519,79 evra sa kamatom po najnižoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke uz dodatak od 3% poena počev od 01.04.2004. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, iznosa od 217.550,00 dinara na ime troškova parničnog postupka utvrđenih istom presudom i iznosa od 78.471,08 dinara na ime izvršenog postupka Drugog osnovnog suda u Beogradu II 25/13 od 01.08.2013. godine i obavezan je tuženi da prizna i trpi da tužilac navedeno potraživanje može namiriti prodajom nepokretnosti koja je bila predmet ugovora o poklonu i to: objekta označenog pod brojem ..., stambeno poslovne zgrade izgrađene bez građevinske dozvole, na kp br .../..., površine 833 m2, upisane u list nepokretnosti ... KO ... . Stavom drugim izreke, određena je privremena mera i zabranjeno tuženom da otuđi ili optereti nepokretnost stambeno poslovnu zgradu izgrađenu bez građevinske dozvole na kp.br. .../..., površine 833 m2, upisane u list nepokretnosti ... KO ..., u obimu potrebnim za namirenje potraživanja tužioca određenog rešenjem o izvršenju u iznosu od 23.519,79 evra sa kamatom po najnižoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke uz dodatak od 3% poena počev od 01.04.2004. godine do isplate, sve u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu NBS, iznosa od 217.550,00 dinara na ime troškova pravnosžno okončanog parničnog postupka Prvog osnovnog suda u Beogradu P 41438/10 i iznosa od 78.471,08 dinara na ime izvršnog postupka Drugog osnovnog suda u Beogradu II 25/13 od 01.08.2013. godine, te da privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja postupka, a žalba izjavljena protiv rešenja ne zadržava njegovo izvršenje. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 280.100,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4222/2019 od 03.10.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne premene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stavom 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br 72/11, 18/20), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima u pogledu primene člana 280. stav 1. i 2., 281. stav 3., 284. i 285. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, ispunjenost uslova za primenu instituta pobijanja dužnikovih pravnih radnji, uključujući i rok za podizanje tužbe, rešava se u svakom konkretnom slučaju, zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili razmatranjem pitanja od opšteg interesa. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem da je tužilac svoje dospelo potraživanje mogao da namiri prodajom imovine koja se nalazi u Crnoj Gori, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti.
Članom 403. stavom 2. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 12.02.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 4.000.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
