Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Novica Stefanović, advokat iz ..., protiv VV iz ..., čiji je punomoćnik Milan (Mile) Petković, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2944/20 od 15.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 17.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tužilaca, pa SE UKIDA presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 2944/20 od 15.12.2020. godine, u stavovima drugom i četvrtom izreke i u tom delu predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužene.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 5398/18 od 18.02.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilja BB, po osnovu gradnje, vlasnik na ¼ porodične stambene zgrade i na ½ neuknjiženog pomoćnog objekta, površine 33 m2, na kp.br. ..., upisane u ln.br. ... KO ..., a tužilac AA, po osnovu gradnje i po osnovu nasleđa, na ½ porodične stambene zgrade i po osnovu izgradnje na ½ pomoćnog objekta površine 33 m2, sve na kp. br. ... upisane u ln br. ... KO ..., što je tužena dužna da prizna i trpi da tužioci svoje pravo na osnovu ove presude upišu u katastar nepokretnosti. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev da se utvrdi da je tužena vlasnik po osnovu nasleđa sa udelom većim od ¼ do ½ na porodičnoj stambenoj zgradi površine 100 m2 i na ½ pomoćne zgrade, sve na kp.br. ..., upisane u ln.br. ... KO ..., kao i da se utvrdi da je tužena vlasnik sa udelom od ½ po osnovu nasleđa iza smrti oca pok. GG na neuknjiženom objektu, dve kuće čakmare, plevnji, ambaru, staji i pojati, sve na kp.br. ... upisano u ln.br. ... KO ... Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 271.214,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2944/20 od 15.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog kojim je utvrđeno da su tužioci vlasnici po osnovu izgradnje na po ½ neuknjiženog pomoćnog objekta površine 33 m2, na kp. br. ... upisano u ln br. ... KO ... Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog u odnosu na porodičnu stambenu zgradu postojeću na kp.br. ... u ln.br. ... KO ..., tako što je odbijen, kao neosnovan, zahtev tužilaca da se utvrdi da je tužilja BB po osnovu gradnje vlasnik na ¼, a tužilac AA po osnovu gradnje i po osnovu nasleđa na ½ opisane porodične zgrade, što bi tužena bila dužna da prizna i trpi da tužioci svoje pravo na osnovu ove presude upišu u katastar nepokretnosti. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je odbačena protivtužba kojom je traženo da se utvrdi da je tužena vlasnik po osnovu nasleđa sa udelom većim od ¼ do ½ na porodičnoj stambenoj zgradi površine 100 m2 i na ½ pomoćne zgrade, sve na kp. br. ... upisana u ln br. ... KO ..., dok je u preostalom delu stava drugog žalba tužene odbijena, kao neosnovana, i prvostepena presuda potvrđena. Stavom četvrtim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke u pogledu odluke o troškovima parničnog postupka, tako da svaka stranka snosi svoje troškove.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u stavovima drugom i četvrtom izreke.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac tužioca AA i tužene, sada pok. GG je bio vlasnik kuće i parcele u ... koji su eksproprisani rešenjem Sekretarijata za finansije SO Niš od 12.02.1975. godine, na osnovu čega je pok. GG dobio na korišćenje trosoban stan površine 60 m2 i novčanu naknadu u iznosu od 193.661,00 dinara. Pokojni GG je od dobijenog novca kupio kp. br. ..., upisanu u ln br. ... KO ..., na kojoj je sagrađena porodična stambena zgrada površine 100 m2, spratnosti P+2+PK, građena u periodu od 1976. do 1985. godine i pomoćna zgrada površine u osnovi 33 m2. U dobijeni stan uselili su se tužioci sa svojim maloletnim detetom i pokojni GG sa suprugom DD, majkom tužioca AA i tužene. Ova lica su činila porodičnu zajednicu i u stanu su živela od 1986. godine, dok se tužioci sa detetom nisu iselili iz stana i uselili na prvi sprat novoizgrađene kuće na kp. br. ... KO .... Tužena je otišla u ... zbog školovanja, gde se kasnije i udala.

Izgradnja porodične stambene zgrade počela je u zajednici stranaka i trajala je u narednom periodu od nekoliko godina, pri čemu ni danas nije kompletno završena, jer nije spolja kompleto omalterisana, a za stanovanje su opremljeni samo prizemlje i sprat kuće. Od same izgradnje tužioci su koristili prvi sprat, a pokojni GG je koristio prizemlje, koje je izdavao i uzimao kiriju. U jednoj od prostorija u prizemlju imao je i garažu u kojoj je držao svoje stvari.

Pomoćnu prostoriju od 33 m2 na istoj parceli izgradili su tužioci, u periodu od 1992. godine kada je započeta izgradnja do 1998. godine kada je izgradnja završena. Tužilac AA i njegova supruga su pretežno učestvovali radom, organizacijom fizičkih i građevinskih poslova, a gradnju je pomogao i otac tužilje koji za svoj rad nije ništa naplaćivao.

Iz prepisa ln.br. ... KO ... utvrđeno je da je kp.br. ... ukupne poršine 3,71 ari, da se vodi kao državna svojina sa pravom korišćenja GG iz ... i da se na parceli nalazi porodična stambena zgrada i pomoćna zgrada, oba objekta izgrađena bez odobrenja za gradnju, a da je njihov držalac GG iz ... Sporna kuća još uvek nije legalizovana. Uviđaj na licu mesta prati detaljan opis sporne nepokretnosti. Veštačenjem je utvrđena građevinska vrednost objekta i parcele, pri čemu je konstatacija veštaka da tržišna vrednost kuće iznosi 53.000 evra, a vrednost parcele 30.000 evra. Veštačenjem je utvrđena vrednost objekata prema etažama uz detaljan opis stepena izgrađenosti i namene istih.

Iz prepisa ln. br. ... KO ... utvrđeno je da se kp. br. ... vodi kao zemljište uz zgradu – objekat 5 ari, i voćnjak druge klase 5,27 ari, sve upisano kao privatna svojina GG iz ... i ĐĐ iz ..., sa udelima od po ½.

Tužilac AA i tužena VV su pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Nišu O 1573/14 od 14.07.2014. godine oglašeni naslednicima na zaostavštini pokojnog oca GG, bivšeg iz ... sa udelima po ½, između ostalog i na napred navedenoj porodičnoj stambenoj zgradi, pomoćnoj zgradi i kp. br. ..., na kojoj se ovi objekti nalaze, kao i na nepokretnostima u selu ...

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo iz čl. 176. stav 1, 180. stav 2. i 195. Porodičnog zakona i zaključio da je pomoćni objekat izgrađen isključivo radom i sredstvima tužilaca, a da su u izgradnji porodične stambene zgrade sa jednakim udelima učestvovali svi članovi porodične zajednice, koju su činili tužioci AA i BB sa decom i roditelji tužioca AA, sada pok. GG i DD, s tim što je otac tužioca sada pok. GG pretežno učestvovao novčanim sredstvima koje je dobio od eksproprijacije, a koji je poslužio za kupovinu placa i za početak izgradnje porodične stambene zgrade, a u izgradnji kuće je učestvovao i svojim radom, a tužilac AA je sa suprugom- tužiljom BB u izgradnji kuće učestvovao svojim radom i finansijskim sredstvima. Stoga su po oceni prvostepenog suda tužioci po osnovu izgradnje pomoćnog objekta suvlasnici na po ½ te nepokretnosti, na porodičnoj stambenoj zgradi suvlasnici sa udelom od po ¼, a preostala ½ te nepokretnosti ulazi u zaostavštinu pok. roditelja tužioca AA i tužene, pa je tužiocu AA utvrđeno pravo susvojine na toj ½ idelanog dela porodične stambene zgrade sa udelom od ¼.

Odlučujući o žalbi tužene, drugostepeni sud je, pobijanim delom presude, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužilaca na porodičnoj stambenoj zgradi, jer tužioci, na kojima je u smislu člana 231. ZPP bio teret dokazivanja, nisu predložili izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost utvrđenja procenta u kom su doprineli izgradnji porodične stambene zgrade, zbog čega su udeli zajedničara ostali neutvrđeni, a što tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine čini neosnovanim.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi čl. 383. stav 4, 394. stav 4. i 231. ZPP.

Prema članu 231. ZPP stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, a stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji.

Tužioci tužbeni zahtev zasnivaju na tvrdnji da je porodična stambena zgrada izgrađena zajedničkim novčanim sredstvima i radom svih članova porodične zajednice, koju su činili tužioci i roditelji tužioca AA, pok. GG i DD i u skladu sa tim su postavili tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti po osnovu gradnje na ½ idelanog dela nepokretnosi (po ¼ u korist svakog od tužilaca) i zahtev za utvrđenje prava svojine tužioca AA na još ¼ idelanog dela nepokretnosti po osnovu nasleđivanja iza smrti svojih roditelja. U prilog svojoj tvrdnji tužioci su u smislu člana 228. ZPP predložili izvođenje pisanih dokaza u spisima i izvođenje dokaza saslušanjem parničnih stranaka i brojnih svedoka. Pred prvostepenim sudom je izveden dokazni postupak, utvrđeno činjenično stanje i izveden zaključak da je doprinos svih zajedničara u sticanju sporne nepokrtnosti jednak, zbog čega je tužbeni zahtev ocenjen osnovanim.

Kod takvog stanja stvari, drugostepeni sud nije mogao bez zakazivanja rasprave svoju odluku zasnovati na drugačijoj oceni dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom, odnosno bez ponovnog izvođenja dokaza izvesti zaključak da su udeli zajedničara ostali neutvrđeni i na tim razlozima zasnovati svoju odluku. Ovo tim pre što je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta.

Zbog svega navedenog, primenom člana 415. stav 1. ZPP, drugostepena presuda je ukinuta u stavu drugom izreke i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužene. Ukinuta je i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu četvrtom izreke drugostepene presude, jer zavisi od konačnog ishoda spora.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka na koju je ukazano ovim rešenjem, tako što će, u skladu sa ovlašćenjem iz člana 383. stav 4. ZPP, za slučaj da smatra da je prvostepena presuda zasnovana na pogrešno ili nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju ili da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 231. ZPP, zakazati glavnu raspravu, na kojoj će ponovnim izvođenjem dokaza razjasniti sve činjenice od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava i o žalbi tužene doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić