.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1803/2020
19.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Velisav Mićić, advokat iz ..., protiv tuženih: 1. BB iz ..., čiji je punomoćnik Mile Sekulić, advokat iz ... i 2. VV iz ..., čiji je punomoćnik Branka Đurovac, advokat iz ..., radi naknade štete, vrednost predmeta spora 49.338,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog VV iz ..., izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 366/19 od 01.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog VV iz ..., izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 366/19 od 01.10.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog VV iz ..., izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 366/19 od 01.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 40/18 od 02.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi VV iz ... (u nastavku odluke: drugotuženi) da tužiocu naknadi štetu u iznosu od 49.338,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.10.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da drugotuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 32.520,00 dinara. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi BB iz ... (u nastavku odluke: prvotuženi) da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 79.520,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Čačku Gž 366/19 od 01.10.2019. godine, u stavu I izreke, preinačena je prvostepena presuda na taj način što je obavezan drugotuženi da tužiocu plati iznos od 49.338,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.10.2018. godine do isplate. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 71.790,00 dinara i pojedinačno prvotuženi iznos od 4.694,00 dinara, a drugotuženi iznos od 37.746,00 dinara. U stavu II izreke obavezan je drugotuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 15.873,00 dinara. U stavu III izreke obavezan je tužilac da prvotuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 13.900,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu drugotuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o reviziji drugotuženog kao o izuzetno dozvoljenoj.
Naime, citirana odredba zakona predviđa mogućnost odlučivanja o reviziji i u situaciji kada ovaj vanredni pravni lek po opštim pravilima ne bi bio dozvoljen, ali pod striktno propisanim uslovima, to jest iz taksativno predviđenih razloga. Drugotuženi u sadržini revizije ne ukazuje na postojanje drugačije odluke donete u sporu zasnovanom na istom ili bitno sličnom činjenično-pravnom osnovu, pa sledi da nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Takođe, revident ne ukazuje na postojanje šireg značaja koji bi opravdao odlučivanje o posebnoj reviziji radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Ne ukazuje ni na postojanje potrebe za novim tumačenjem prava, to jest da bi primenjeno materijalno pravo trebalo tumačiti drugačije nego što je to učinio drugostepeni sud. Analizom sadržine revizije može se zaključiti da tužilac iznosi svoje viđenje činjenično-pravnih pojedinosti konkretnog slučaja, što sa aspekta prihvatanja odlučivanja o posebnoj reviziji nije od značaja.
Iz izloženih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije drugotuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je podneo tužbu dana 20.11.2012. godine, radi naknade materijalne štete. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude iznosi 49.338,00 dinara ili 438,44 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude značajno niža od zakonom propisanog limita, to sledi da revizija drugotuženog nije dozvoljena.
Nije od uticaja na dozvoljenost revizije to što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, imajući u vidu da predmetni spor ima karakter parnice o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U ovom posebnom obliku parničnog postupka revizija je izričito isključena kao pravni lek, prema članu 479. stav 6. istog zakona.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
