Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, blagovremenu reviziju izjavila je tužena zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Na reviziju tužene tužilac je blagovremeno odgovorio.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), a u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23) i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju kp.br.788/1 KO ..., po kulturi pašnjak 8. klase, površine od 9.94,27 ha, u list nepokretnosti br. ... KO ... upisana je kao državna svojina tužene Republike Srbije – korisnik Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Na licu mesta ovaj deo parcele je uzoran i pripremljen za setvu, a površina uzoranog dela br. ... iznosi 70,81a u merama i granicama datim na skici snimanja faktičkog stanja. Na licu mesta nalazi se granična linija u vidu žive ograde od obraslog šiblja i drveća, koja predstavlja granicu između obrađenog i neobrađenog dela parcele.

Ova parcela je u periodu od 1969. do 1974. godine, po različitim dokumentima Opštinske uprave Kruševac, bila upisana u različite posedovne listove različitih posednika, kao privatna svojina ili državina fizičkih lica. Prvobitnim premerom od 1936. godine, ova parcela bila je upisana u posedovni list br. ... KO ..., na posednika ... sela ..., ... 1969. godine, spiskom promena izvršena je idektifikacija društvene svojine, pri čemu je u posedovnom listu br. ... KO ... upisana društvena svojina Opštine Kruševac, Kruševac. 1974. godine, izvršena je deoba parcele ..., pa je formirana parcela ..., koja je takođe upisana kao društvena svojina – korisnik OZO „Poljoprivrednik“ ... Rešenjem br.320-11-07607/2016-14 od 03.11.2016. godine, upisana je kao pašnjak 8. klase površine 9.94.27 ha, u list nepokretnosti br. ... KO ..., a kao nosilac prava svojine upisana je Republika Srbija, dok je korisnik Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Beograd.

Odeljenje za investicije, privredu i zaštitu životne sredine svojim dopisom od 10.03.2017. godine, obavestilo je tužioca i BB, obojicu iz sela ..., da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine zaključilo ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta br.320-11-01018/1-2017-14, za katastarske parcele ... i ... KO ..., sa VV iz sela ..., kao i ugovor o zakupu za katastarsku parcelu ... KO ... sa istim licem, pa pošto je utvrđeno zapisnikom o inspekcijskom nadzoru sastavljenom od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Sektor poljoprivredne inspekcije, Odeljenje za poljoprivredno zemljište Kragujevac od 14.10.2016. godine, da jedan deo navedenih parcela neovlašćeno koriste, da je potrebno da u što kraćem roku izađu iz poseda, jer će u suprotnom biti preduzete mere u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu.

Deo parcele ... KO ... obrađivali su pravni prethodnici tužioca, njegov deda i otac. To su činili otkad tužilac pamti, preko 60 godina, međutim, nije mu poznato po kom osnovu je predmetna parcela, odnosno njen deo stečen, da li je u pitanju kupoprodaja ili trampa sa nekim od ranijih vlasnika. Na parceli seje pšenicu, ovas i kukuruz, a povremeno je koristi i kao livadu za ispašu stoke. Njegova porodica nedaleko od spornog dela parcele, ima kuće i imanje, bave se isključivo poljoprivredom i nemaju drugih prihoda, a on je pre dve godine saznao da je parcela upisna na tuženu zbog čega je i podneo tužbu.

Drugostepeni sud je navedeno činjenično stanje utvrdio ocenom izvedenih dokaza, a nakon rasprave koju je sproveo, zaključujući da su tužilac i njegov prethodnik savesni držaoci sporne parcele preko 60 godina. Kako tužilac nije ometan niti uznemiravan u korišćenju sve do 2017. godine, kada je deo koji koristi zajedno sa preostalim delom parcele, tužena dala u zakup drugom licu, drugostepeni sud je primenjujući odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao i člana 72. stav 2. istog zakona, utvrdio da je tužilac održajem stekao svojinu na predmetnom delu katastarske parcele ... KO ...

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je prilikom donošenja pobijane odluke pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje pogrešno utveđeno.

Prema odredbi člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina. Iz ovoga sledi da je pored proteka roka, za sticanje svojine vanrednim održajem potrebno postojanje savesne svojinske državine koja je definisana odredbom člana 72. stav 2. ZOSPO i prema kojoj je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova. Opravdano verovanje da je stvar njegova svojina postoji ako držalac ne zna i ne može znati prema okolnostima slučaja, da nema ovlašćenje na državinu (pravni osnov) u čije postojanje veruje. Držalac opravdano smatra da je titular prava svojine koje faktički vrši. On nije svestan da se njegova faktička vlast razilazi od pravnog stanja, ali ta njegova zabluda o sopstvenom pravu mora biti objektivna, tj. takva da on prema normalnim okolnostima nije morao da sumnja da nije stekao pravo koje faktički vrši. Prema tome, reč je o neskrivljenom neznanju u to da pravni osnov sticanja svojine nije važeći, odnosno da on ne postoji. Savesnost se zahteva za sve vreme toka roka održaja, ali je za procenu savesnosti najvažniji momenat sticanja državine.

U svom iskazu tužilac je tvrdio da nema nikakvih saznanja o tome po kom osnovu je njegov predak stupio u posed nepokretnosti, da li je kupljena ili razmenjena. S obzirom da su je obrađivali nesmetano preko 60 godina i da ih niko nije uznemiravao, drugostepeni sud ocenio je da su tužilac i njegovi prethodnici bili savesni. Međutim, nije utvrđeno kada je preminuo tužiočev otac, odnosno deda i da li u vreme potrebno za održaj ulazi i vreme kada su tužiočevi preci ovu nepokretnost držali (član 30. stav 2. ZOSPO). Ovo stoga što se savesnost posebno ceni za ostavioca i posebno za naslednika, a ne uopšteno i zajedno, kako je to učinio drugostepeni sud. Prema odredbi člana 73. ZOSPO, naslednik postaje držalac u trenutku otvaranja nasleđa, bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari i od tog momenta prema odredbi člana 28. stav 5. ZOSPO on postaje savestan držalac i u slučaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, ako naslednik to nije znao niti je mogao znati. Ukoliko se u vreme koje je tužiocu potrebno za održaj mora uračunavati i vreme za koje su njegovi prethodnici držali ovu nepokretnost, što zavisi od toga od kada je tužilac u državini u smislu odredbe člana 73. ZOSPO, drugostepeni sud propustio je da utvrdi i da li je državina prethodnika bila savesna s obzirom na okolnosti koje se odnose na opravdano verovanje da postoji ovlašćenje na državinu (pravni osnov), saglasno odredbi člana 72. stav 2. ZOSPO, a zatim tužiočevu savesnost saglasno odredbi člana 28. stav 5. ZOSPO. On prema navedenoj odredbi, kako je to već navedeno, postaje savestan držalac čak i u slučaju da njegov ostavilac to nije bio, pod uslovom da to nije znao niti je mogao znati. Međutim, u tom slučaju, a saglasno navedenoj odredbi, u vreme potrebno za održaj ne može se uračunati vreme u kojem je tužiočev ostavilac nepokretnost držao kao nesavestan držalac, već vreme potrebno za održaj prava svojine počinje teći od trenutka otvaranja nasleđa.

S obzirom da postojanje savesnosti tužiočeve državine i državine njegovih prethodnika nije procenjena na navedeni način, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP, ukinuo drugostepenu presudu u stavovima drugom i trećem izreke i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković