.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18353/2024
17.09.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca Organizacije proizvođača fonograma Srbije O.F.P.S. Beograd, čiji je punomoćnik Dejan Vuković advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Brkić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 22/24 od 15.05.2024. godine, u sednici održanoj 17.09.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 22/24 od 15.05.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 22/24 od 15.05.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P4 287/22 od 03.10.2023. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i delimično održano na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Somboru Iiv br.267/20 od 23.09.2020. godine u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 12.352,80 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od 15.02.2017. godine do konačne isplate i troškove izvršnog postupka od 11.598,00 dinara. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Somboru Iiv br.267/20 od 23.09.2020. godine u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu plati traženu zakonsku zateznu kamatu na iznos od 12.352,80 dinara počev od 01.11.2013. godine do 14.02.2017. godine i u tom delu tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 74.394,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 22/24 od 15.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv stava drugog izreke presude Višeg suda u Beogradu P4 287/22 od 03.10.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P4 287/22 od 03.10.2023. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.
Članom 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Odlučujući u smislu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizji tuženog, kao o izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse. Pravno pitanje na koje se u reviziji ukazuje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za utvrđenu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka.
Predmet tražene pravne zaštite je novčano potraživanje tužioca po računu G16625/13 ime naknade za 2013. godinu za javno saopštavanje fonograma u prostorijama registrovane ugostiteljske radnje tuženog Kafea „BB“ PR Sombor. Prigovor zastarelosti potraživanja je pravilno cenjen jer se radi o sporu između privrednog subjekta i fizičkog lica, a ne vlasnika radnje (prestala je sa obavljanjem delatnosi 24.07. 2015. godine), pa se prigovor zastarelosti ceni primenom člana 371. ZOO. Stoga ne postoji potreba za odlučivanjem o posebnoj reviziji tuženog radi ujednačavanja sudske prakse.
Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 214a. stav 4. Zakona o autorskim i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“ broj 104/09, 99/11, 119/12, 29/16 – US i 66/19) propisano je da je revizija uvek dozvoljena u sporovima zbog povrede autorskog i srodnih prava kada se ne odnose na imovinsko-pravni zahtev. U ovom slučaju, u sporu zbog povrede autorskog prava, pravnosnažnom presudom je odlučeno o imovinskopravnom zahtevu stranaka, pa revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
