Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena Republika Srbija je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava (posebna revizija).

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za predaju u posed poljoprivrednog zemljišta u k.o. Čoka u ukupnoj površini od 12,5000 hektara, koje odgovara vrednosti poljoprivrednog zemljišta katastarske parcele .. k.o. Čoka unete u komasacionu masu i naknadu materijalne štete zbog izgubljene dobiti u iznosu od 3.942.108,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, u činjenično-pravnoj situaciji da je tužilac kao zakupac sa tuženom Republikom Srbijom kao zakupodavcem zaključio ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, da je ispunio svoju obavezu plaćanja zakupnine, a da nije preko tužene Opštine Čoka, kojoj je poveren posao uvođenja u posed poljoprivrednog zemljišta, uveden u posed predmetnog zemljišta jer je zemljište koja je predmet zakupa ušlo u komasacionu masu, te je primenom članova 124., 567 stav 1. i 266. Zakona o obligacionim odnosima usvojen tužbeni zahtev, uz ocenu da se tužena Republike Srbija ne može osloboditi odgovornosti za obavezu uvođenja zakupca u posed samo zato što je drugim propisom i ugovorom to pravo poverila opštini na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, navode iznete u reviziji i da je o tužbenim zahtevima odlučeno primenom odgovarajućeg materijalnog prava, prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se u revizijskom postupku ne može osporavati, a da je institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, pod uslovima propisanim citiranom odredbom člana 404. stav 1. ZPP, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Tužena nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično pravnoj situaciji, pri čemu u ovoj vrsti spora primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju ne postoji potreba ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.11.2022. godine, a preinačena 10.07.2023. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 3.942,108,12 dinara, što je, prema srednjem kursu NBS od 117,2348 dinara za 1 evro dan preinačenja tužbe, dinarska protivvrednost 33.625,75 evra, pa je revizija tužene Republike Srbije nedozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković