Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, dr Dragiše B. Slijepčevića i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invaldsko osiguranje, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 120/19 od 16.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 120/19 od 16.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 120/19 od 16.01.2019. godine, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25692/16 od 01.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajućih penzija isplati za period od 01.03.1999. godine do 13.09.2012. godine, pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 120/19 od 16.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i delu o troškovima postupka. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv stava drugog izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložiio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. stav 1. ZPP zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (drugi stav).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Izražen pravni stav nižestepenih sudova da je tužiočevo potraživanje zastarelo s`obzirom da se isto odnosi na period od 01.03.1999. godine do 13.09.2012. godine, a da bi tužilac imao pravo na isplatu penzije samo za period od tri godine pre dana podnošenja tužbe, je pravilan.

U konkretnom slučaju, radi se o stečenom pravu tužioca na penziju koje u smislu člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda predstavlja imovinu tužioca. Obustavom isplate penzije tuženi je povredio pravo tužioca na mirno uživanje imovine (pravni stav izražen u presudi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Grundić protiv Srbije“ od 17.04.2012. godine - objavljena „Službenom glasniku RS“, broj 43 od 30.04.2012. godine).

Pravo na penziju predstavlja imovinu i to pravo ne zastareva, ali potraživanja mesečnih iznosa penzije su novčana potraživanja i zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog iznosa, kako je to propisano članom 372. Zakona o obligacionim odnosima (povremeno potraživanje). Rok zastarelosti od tri godine je i u slučaju da je zahtev za isplatu penzije zasnovan na članu 172. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi člana 35. Ustava Republike Srbije (naknada štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada organa), jer se tada zastarelost ceni prema članu 376. Zakona o obligacionim odnosima, kako su to zaključili i nižestepeni sudovi.

U slučaju tužbe radi sticanja bez osnova kada se radi o potraživanju povremenih davanja, a penzija predstavlja povremeno davanje, jer dospeva u određenim razmacima vremena, rok zastarelosti iznosi tri godine koliko je zakon odredio članom 372. Zakona o obligacionim odnosima, kao rok za povremena potraživanja, pa nema mesta primeni opšteg roka zastarelosti potraživanja od 10 godina, jer je članom 371. Zakona o obligacionim odnosima propisano da se opšti rok zastarelosti primenjuje samo na ona potraživanja za koja zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.

Iz navedenog proizlazi da ne postoje uslovi propisani članom 404. ZPP, da se o reviziji tužioca odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi naknade materijalne štete podneta je 12.09.2016. godine a vrednost predmeta spora pobijenog dela iznosi 1.071.863,20 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 9.075 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela (1.071.863,20 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić