.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18414/2024
29.01.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Radivojević, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Đorđe Bokšan, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1835/23 od 08.05.2024. godine, u sednici održanoj 29.01.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1835/23 od 08.05.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1835/23 od 08.05.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 204/23 od 07.02.2023. godine, dopunjena rešenjem istog suda P 204/23 od 02.03.2024. godine, utvrđeno je da je povučena tužba tužioca u delu kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu predaju u posed nepokretnost trosoban stan broj .. površine 79m² koji se nalazi na ... spratu stambene zgrade za kolektivno stanovanje broj .. u Pančevu u ulici ... broj .. na kat. parceli broj .. upisan u LN .. KO Pančevo, sve u roku od 15 dana od dana prijema presude, kao i da tuženi predaju tužiocu po primerak ključeva od svih brava koje se nalaze kako na ulazu predmetne nepokretnosti tako i u unutrašnjosti predmetne nepokretnosti u roku od 15 dana, a da ukoliko tuženi to ne učine da se ovlašćuje tužilac da o trošku tuženih izvrši zamenu svih brava i uđe u suposed nepokretnosti. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate iznos od 1.325.211,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana veštačenja – 28.06.2021. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženima solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 217.300,00 dinara. Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu P 204/23 od 02.03.2024. godine, ispravljena je presuda tog suda P 204/23 od 07.02.2023. godine, tako što se pre prvog stava izreke dodaju reči koje postaju stav prvi izreke „odbija se objektivno preinačenje tužbe tužioca učinjeno u podnesku koji je predat na raspravnom zapisniku od 01.12.2020. godine“, a dosadašnji stavovi prvi, drugi, treći izreke presude na taj način postaju stavovi drugi, treći i četvrti izreke, dok je u preostalom delu navedena presuda ostala neizmenjena.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1835/23 od 08.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P 204/23 od 07.02.2023. godine u stavu trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11… 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Predmet pravne zaštite u ovoj parnici je odlučivanje o zahtevu za isplatu zakupnine tužiocu za korišćenje nepokretnosti na kojoj je tužilac bio suvlasnik sa tuženima a pri okolnosti da nije tražio predaju stana u sudržavinu pri čemu je zahtev odbijen kao neosnovan.
Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda, Vrhovni sud je stanovišta da nema osnova da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca pri napred iznetoj činjeničnoj situaciji i okolnosti da tužena VV iako suvlasnik nije nikada bila u držvini stana niti je tu živela, niti je tužilac tražio predaju ključa od predmetnog stana, pobijana odluka ne odstupa od sudske prakse izražene u mnogobrojnim presudama Vrhovnog suda sa sličnim ili istovetnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovom predmetu.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, pa je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.04.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 1.700,00 dinara.
Iz svega toga proizlazi da revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
