Presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr 343/23 od 15.05.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime imovinske štete koja je tužilji izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu, utvrđeno rešenjem R4I 222/19 od 03.10.2019. godine, isplati materijalnu štetu vidu razlike u manje isplaćenoj zaradi za period od 01.06.2007. godine do 28.02.2018. godine i to: glavni dug u ukupnom iznosu od 80.377,21 dinar, od čega za juni 2007. godine 14.373,14 dinara, za juli 2007. godine 2.838,69 dinara, za avgust 2007. godine 10.989,73 dinara, za septembar 2007. godine 15.579,56 dinara, za oktobar 2007. godine 15.535,36 dinara, za novembar 2007. godine 1.450,63 dinara, za decembar 2007. godine 5.910,53 dinara, za januar 2008. godine 7.275,49 dinara i za februar 2008. godine 6.424,09 dinara, za svaki od navedenih iznosa sa zakonskom zateznom kamatom počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec do isplate. Stavom drugim izreke, višak tužbenog zahteva tužilje kojim je preko dosuđenih iznosa iz stava prvog izreke presude zahtevala i isplatu troškova izvršnog postupka od 40.789,42 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.07.2014. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužilje u ovom sporu je dozvoljena radi usklađivanja drugostepene presude u pobijanom delu sa pravnim stavom iz odluka Evropskog suda za ljudska prava (odluka Marinković protiv Srbije i dr), ali i Ustavnog suda donetih u postupku po ustavnim žalbama poverilaca novčanih potraživanja iz radnog odnosa sa dužnicima protiv kojih se vodi izvršni postupak u kojem je utvrđena povreda prava tužilje na suđenje u razumnom roku (Už 8232/2015 od 24.11.2015. godine; Už 8104/2015 od 30.06.2016. godine).

Iz navedenog razloga odlučeno kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20).

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4I 222/19 od 03.10.2019. godine, usvojen je prigovor tužilje kao predlagača, i utvrđeno da joj je u postupku pred Osnovnim sudom u Leskovcu II 1583/14 i predmetu Javnog izvršitelja Predraga Kostića iz ... II 1371/14, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a Javnom izvršitelju naloženo da u roku od četiri meseca preduzme sve zakonom predviđene mere radi ubrzavanja i okončanja postupka. Pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 1807/12 od 09.05.2013. godine, tuženi Dom zdravlja Leskovac je obavezan da tužilji isplati štetu u visini razlike u manje isplaćenoj plati za period od 01.06.2007. godine do 28.02.2008. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim u presudi, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na osnovu koje presude je tužilja, kao izvršni poverilac, podnela predlog za izvršenje koji je usvojen rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu II 1583/14 od 27.06.2014. godine, dok je sprovođenje ovog rešenja određeno zaključkom Javnog izvršitelja II 1371/14 od 21.07.2014. godine. Predmetno izvršenje nije sprovedeno iz razloga što je račun izvršnog dužnika duži vremenski period u blokadi, ali i zbog činjenice da prema Zakonu o javnoj svojini predmeti izvršenja ne mogu biti pokretni ili nepokretnie stvari koje koriste zdravstvene ustanove, zbog čega se ne može vršiti popis pokretnih stvari, niti prodaja nepokretnosti.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i tužilji dosudio naknadu materijalne štete u visini novčanog potraživanja dosuđenog izvršnom ispravom radi čije prinudne naplate je u izvršnom postupku doneto rešenje o izvršenju. Po stanovištu tog suda, donošenjem rešenja kojim je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku ispunjen je materijalno-pravni uslov za podnošenje tužbe radi naknade materijalne štete protiv tužene države, čija odgovornost za štetu je objektivna.

Drugostepeni sud je, odlučujući po žalbi tužene, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete iz razloga što je predmet izvršenja, u kome je tužilji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u nadležnosti Javnog izvršitelja koji nisu organi države, niti budžetski korisnici, pa u takvoj situaciji Republika Srbija ne može biti obavezana na isplatu imovinske štete.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu trećem te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivno.

Naknada materijalne štete, prema pravilima obligacionog prava, odnosi se na uspostavljanje ranijeg stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala, kao i na isplatu u novcu ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne nadoknađuje štetu potpuno ili ako uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće (član 180. Zakona o obligacionim odnosima).

Evropski sud za ljudska prava je u predmetima u odnosu na Srbiju izrazio stav da za neisplaćena potraživanja zaposlenih prema društvenim preduzećima i preduzećima sa pretežnim društvenim kapitalom, kao subjekata pod kontrolom države, dosuđena pravnosnažnom sudskom odlukom koja su u izvršnom postupku ostala nenaplaćena duži vremenski period, odgovara Republika Srbija, iz sopstvenih sredstava. Presudama donetim u takvim predmetima Republika Srbija je obavezana da iz sopstvenih sredstava, u roku od tri meseca od njihove pravnosnažnosti, isplati podnosiocima predstavke iznose koji su im dosuđeni pravnosnažnim presudama domaćih sudova.

I Ustavni sud je, uvažavajući praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, odlukama kojima je usvajao ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije usled nesprovođenja rešenja o izvršenju - prinudne naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa od preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, utvrđivao pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju, umanjenoj za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu.

Imajući u vidu navedeno, po stanovištu revizijskog suda, tužena je u ovom slučaju dužna da tužilji isplati iznose dosuđene pravnosnažnom izvršnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 1807/12 od 09.05.2013. godine i rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu R4I 222/19 od 03.10.2019. godine. Na taj način tužilji će biti nadoknađena materijalna šteta u skladu sa pravilom sadržanim u članu 185. Zakona o obligacionim odnosima i njeno imovno stanje biće dovedeno u položaj u kojem bi se nalazilo da je izvršni postupak okončan isplatom dosuđenog novčanog potraživanja u razumnom roku.

Zbog toga je, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Tužilji su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u iznosu od 18.000,00 dinara, na ime sastava revizije, saglasno Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, te primenom člana 165. stav 2. u vezi sa čl. 153. stav 1. i 154. ZPP, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković