OBAVEZUJU SE tužilje da naknade tuženom troškove celokupnog postupka u iznosu od 76.700,00 dinara u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 7302/2016 od 25.12.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilja AA i BB obe iz ... i utvrđeno da odricanje od nasleđa GG u predmetu raspravljanja zaostavštine sada pokojnog DD pred Osnovnim sudom u Nišu, dana 01.04.2016. godine u predmetu O 1002/16, na osnovu koje je zaostavštinu pokojnog DD nasledio tuženi VV iz ... i to idealnih ½ nema pravno dejstvo prema tužiljama u obimu potrebnom za namirenje njihovog potraživanja prema neparničaru GG po pravnosnažnoj presudi Opštinskog suda u Nišu P. 694/05 od 24.10.2005. godine za preostali iznos od 17.014,64 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije sa zakonskom zateznom kamatom od 07.10.2002. godine do isplate, troškova parničnog postupka u iznosu od 74.970,00 dinara i troškova izvršnog postupka I 7770/12 u iznosu od 85.970,00 dinara, i obavezan tuženi VV iz sela ... da prizna, dozvoli i trpi da tužilje ovo novčano potraživanje prema GGu namire prodajom ½ imovine - zaostavštine pokojnog DD koju čini ¼ nepokretnosti upisanih u list nepokretnosti ... KO ..., ½ nepokretnosti upisanih u list nepokretnosti .. KO ... i ½ traktora IMT 533, registarske oznake SO ... .., broj motora ..., broj šasije ..., dok je zahtev za kamatu na iznos od 17.014,64 evra u dinarskoj protivvrednosti u visini eskontne stope koju određuje Evropska centralna banka i zahtev za troškove postupka Iz. br. 34/12 odbijen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da nadoknadi tužiljama troškove parničnog postupka u iznosu od 75.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudne naplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2404/2018 od 11.12.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 7302/2016 od 25.12.2017. godine u usvajajućem delu stava prvog i u stavu drugom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom i na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku (ZPP).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer postoji potreba za tumačenjem materijalnog prava - odredbi članova 280-285 Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članovima 2. i 213. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 46/95) i člana 129. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz tih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodom revizije da u obrazloženju drugostepene presude nisu navedeni razlozi zbog kojih nije uzeta u obzir pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Nišu P 8532/17 od 22.11.2017. godine, neosnovano se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP učinjenu u drugostepenom postupku. Odlučujući o žalbi tuženog drugostepeni sud je prihvatio sve razloge nižestepenog suda, pa i one koje se tiču značaja navedene pravnosnažne presude za odluku o tužbenom zahtevu, smatrajući da nisu osnovani žalbeni navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog nesagledavanja označene pravnosnažne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, izvršnom presudom Opštinskog suda u Nišu P. 694/05 od 24.10.2005. godine obavezan je GG da isplati tužiljama iznos od 21.600 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke počev od 07.10.2002. godine do isplate, kao i iznos od 74.970,00 dinara na ime troškova parničnog postupka. Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Nišu I 7770/12 od 26.09.2012. godine određeno je izvršenje radi naplate tog novčanog potraživanja prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika GG - kuće površine 150 m2, voćnjaka III klase površine 9 ari i 58 m2 i dvorišta površine 5 ari u selu ..., katastarskoj parceli ... iz lista nepokretnosti ... KO ... . Potraživanje tužilja je u izvršnom postupku delimično namireno, u iznosu od po 282.000,00 dinara, tako što im je označena nepokretnost dosuđena sa udelima od po ½ idealna dela. Dužnik tužilja nije zaposlen i nema drugu imovinu. U postupku raspravljanja zaostavštine pokojnog DD doneto je pravnosnažno rešenje Osnovnog suda u Nišu O 1002/16 od 01.04.2016. godine kojim su na ostaviočevoj imovini - nepokretnostima upisanim u list nepokretnosti ... i ... KO ... i pokretnih stvari (traktoru) po zakonskom naslednom redu oglašeni ĐĐ, sin ostavioca i tuženi - unuk ostavioca, po pravu predstavljanja GG koji je dao izjavu o odricanju od nasledstva. Po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađeno je zaveštanje pokojnog DD kojim su za naslednike njegove imovine određeni tuženi i ĐĐ sa jednakim naslednim udelima. Zaveštanje je proglašeno 13.03.2017. godine i naslednici zaveštaoca obavešteni da svoja nasledna prava na osnovu tog zaveštanja mogu ostvariti u parničnom postupku. Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Nišu P 8532/17 od 22.11.2017. godine, koja je postala pravnosnažna i izvršna 18.12.2017. godine, utvrđeno je da su tuženi i ĐĐ naslednici po osnovu proglašenog zaveštanja pokojnog DD na nepokretnostima i traktoru u svojini ostavioca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom članova 280. i 281. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članovima 213, 214. stav 3. i 220. stav 3. Zakona o nasleđivanju usvojio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, iznenadni i naknadni pronalazak testamenta ne može da utiče na osnovanost potraživanja tužilja jer su testament i pravnosnažna presuda na osnovu priznanja priloženi u završnoj fazi postupka, sa ciljem da se onemogući naplata njihovog potraživanja. Drugostepeni sud je prihvatio sve razloge nižestepenog suda navedene u obrazloženju prvostepene presude, ocenivši da su neosnovani žalbeni navodi tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog propusta prvostepenog suda da sagleda odluku u predmetu P 8532/17, jer je odlučivano u granicama postavljenog tužbenog zahteva kojim je pobijana samo izjava kojom se dužnik tužilja odrekao nasleđa.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje da je u ovom sporu pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Tužilje su podnele tužbu za pobijanje pravne radnje svog dužnika GG, izjave date u postupku raspravljanja zaostavštine njegovog oca kojom se on odrekao od nasledstva. Takva tužba podneta je na osnovu člana 283. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, radi ostvarenja prava tužilja na pobijanje dužnikovih pravnih radnji predviđenog članom 280. stav 1. navedenog zakona. Pobijanje ove pravne radnje ima za cilj da se tužiljama omoući naplata dospelog novčanog potraživanja iz imovine koju je njihov dužnik propustio da stekne nasleđivanjem zaostavštine pokojnog DD, tako što je dao izjavu o odricanju od nasledstva.

Prema članu 283. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, tužba za pobijanje podnosi se protiv trećeg lica sa kojim je, ili u čiju je korist preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih sledbenika. U konkretnom slučaju, tuženi nije nasledio zaostavštinu kao zakonski naslednik pokojnog DD iz prvog naslednog reda, u skladu sa odredbom člana 10. Zakona o nasleđivanju - po pravu predstavljanja svog pretka GG, dužnika tužilja. Tuženi je zaostavštinu pokojnog DD nasledio kao njegov zaveštajni naslednik, u smislu člana 2. Zakona o nasleđivanju, na osnovu zaveštanja ostavioca koje je pronađeno po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju, a što je utvrđeno pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Nišu P 8532/17 od 22.11.2017. godine. Tom presudom je u posebnoj parnici, pokrenutoj u skladu sa odredbom člana 129. Zakona o vanparničnom postupku, izvršena korekcija pravnosnažno okončanog postupka za raspravljanje zaostavštine u pogledu osnova nasleđivanja tuženog.

Nasleđivanje po osnovu zaveštanja isključuje zakonsko nasleđivanje, jer je zaveštanje (testament) jači osnov pozivanja na nasleđe. Zbog toga pobijana izjava o odricanju od zakonskog nasleđivanja zaostavštine pokojnog DD nema značaj radnje kojom je dužnik tužilja umanjio svoju imovinu - postojanje ostaviočevog testamenta predstavlja smetnju da dužnik tužilja stekne imovinu na osnovu zakonskog nasleđa (i u slučaju pozitivne nasledničke izjave), odnosno da tuženom omogući da tu imovinu stekne po pravu predstavljanja (kao potomak lica koje je dalo negativnu naslednu izjavu).

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima celokupnog postupka, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je na osnovu članova 153. stav 1, 154. i 165. stav 2. ZPP. Tuženom su dosuđeni troškovi postupka u ukupnom iznosu od 76.700,00 dinara. U ovaj iznos uračunati su troškovi za: sastav žalbe i revizije u iznosu od po 12.000,00 dinara; zastupanje na pet održanih ročišta u iznosu od po 7.500,00 dinara; sudske takse za odgovor na tužbu, žalbu i drugostepenu presudu u iznosu od po 1.900,00 dinara, reviziju u iznosu od 3.800,00 dinara i odluku po reviziji u iznosu od 5.700,00 dinara. Visina ovih troškova određena je primenom Tarifnih brojeva 15. i 16. Advokatske Tarife i Tarifnog broja 1. tačka 3. i 4. i Tarifnog broja 2. tačke 10. i 11. Taksene tarife, prema vrednosti predmeta spora koja je u tužbi označena iznosom od 10.000,00 dinara.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić