Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... čiji je punomoćnik Nikola Stošić advokat iz ..., protiv tuženih Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd – Filijala u Vranju i Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi svojine i prava trajnog korišćenja, odlučujući o reviziji tužene Republike Srbije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2464/18 od 19.12.2018. godine, u sednici veća održanoj 06.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene Republike Srbije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2464/18 od 19.12.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene Republike Srbije izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2464/18 od 19.12.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1619/17 od 15.01.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je prema tuženima da je tužilja vlasnik porodične stambene zgrade (stana) koji se nalazi na navedenoj adresi u ... i nosilac prava trajnog korišćenja placa koji služi redovnoj upotrebi zgrade na kp.br. .. iz lista nepokretnosti br. .. KO ..., sve u ukupnoj površini od 478 m2, pa se nalaže tuženima da ovo pravo priznaju tužilji i omoguće joj upis iste kod nadležnog organa. Stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti tog suda, a stavom trećim izreke su obavezani tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 120.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž 2464/18 od 19.12.2018. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene Republike Srbije i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena Republika Srbija je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene matrijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14 – u daljem tekstu: ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno je da je tužilja vlasnik porodične stambene zgrade po osnovu nasleđa iza smrti supruga, kao i da je nosilac prava trajnog korišćenja placa koji služi redovnoj upotrebi zgrade na predmetnoj parceli po osnovu odredbe člana 35. Zakona o građevinskom zemljištu. Vrhovni kasacioni sud nalazi da prema utvrđenom činjeničnom stanju, nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse jer pobijena presuda ne odstupa od ujednačene sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 22.04.2013. godine sa označenom vrednošću predmeta spora iznosom od 500.000,00 dinara, koji je unet i u uvod prvostepene presude.

Kako označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena.

Na osnovu iznetih razloga je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Odluka o zahtevu tužilje za naknadu troškova postupka, sadržana u stavu trećem izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, jer po oceni Vrhovnog kasacionog suda, troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić