Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 237/24 od 11.04.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca – protivtuženog je odbijena i delimična presuda prvostepenog suda u delu kojim je tužbeni zahtev odbijen i u delu u kojem je usvojen protivtužbeni zahtev (stav 2 – 6 izreke) je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca - protivtuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, blagovremenu reviziju izjavio je tužilac – protivtuženi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kako to proizlazi iz navoda revizije.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/2004 i 111/2009), a koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija tužioca - protivtuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano tužilac – protivtuženi u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, jer nižestepene presude sadrže jasne razloge o svim bitnim činjanicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i njegov sada pokojni otac čiji je tužilac naslednik, bili su nosioci prava korišćenja katastarske parcele br. ... /... KO ..., koja se graniči sa parcelom .../... KO ..., na kojoj je tuženi kao investitor otpočeo izgradnju hotela tokom 2011. godine. Rešenjem o lokacijskoj dozvoli izdatoj od strane Odeljenja za urbanizam i građevinsko zemljište br.353-39/2010/V od 09.11.2010. godine Opštine Sremski Karlovci, ovde tuženom kao investitoru, izdata je lokacijska dozvola za izgradnju poslovnog objekta – hotela spratnosti Po1 + Po2 + P + 1 i Po1 + Po2 + P u ulici ... u ..., na parceli br. .../... KO ..., uz uslov uklanjanja postojećih objekta spratnosti P (stambeni i pomoćni objekat), označeni brojevima 1 i 2, na kopiji plana za parcelu br. .../... KO ..., čija je ukupna bruto površina 129m2.

Pre otpočinjanja izgradnje tuženi je sa tužiocem i njegovim sada pokojnim ocem zaljučio ugovor dana 14.12.2010. godine, kojim se obavezao da će bez naknade porušiti objekte na parceli .../..., koji se graniče sa parcelom tuženog .../... KO ..., te očistiti i zaravnati površinu parcele na mestu na kojem su bili objekti, i otkloniti svaku eventualnu štetu po tom osnovu. Istog dana, tužilac i njegov sada pokojni otac sačinili su pisanu izjavu u kojoj su potvrdili da su od tuženog u čije ime je istupao BB, primili iznos od 1.500 evra po osnovu moguće eventualne štete koja može nastati povodom izgradnje objekta - hotela čiji je investitor tuženi. Uoči izgradnje hotela, tuženi je saglasno ugovornoj obavezi, porušio objekat na parceli br. .../... uz među sa parcelom .../... .

Pre nego što su započeli radovi na izgradnji hotela, izvršeno je njegovo obeležavanje na parceli br. .../... koje je povereno licenciranom geometru VV kojeg je u tu svrhu angažovao tuženi. Geometar je prethodno dobio projekat za objekat od tuženog, kao i urbanističku dozvolu, te je tako dobijene podatke preneo na teren u naravi. Nakon što je iskopana temeljna jama, te nakon što su izliveni temelji, izvršeno je njihovo snimanje, a i ovaj posao tuženi je poverio imenovanom geometru VV. Obeležavanje objekta na terenu, te snimanja temelja izvršeno je spram geodetskih tačaka zvanične poligonometrijske mreže koju vodi nadležna Služba katastra nepokretnosti. Geodetsko snimanje izvršeno je totalnom stanicom sa novoodređene i postojeće geodetske mreže državnog premera dana 23.07.2011. godine, kao i vertikalna predstava predmetnih izvedenih temelja koju karakteriše stvarno stanje visinske kote temelja. Po izvršnim radovima, geometar VV sačinio je tehnički izveštaj od 23.07.2011. godine, u kojem je konstatovano da je isti za predmet imao geodetsko snimanje izvedenog stanja temelja budućeg hotela (horizontalna i vertikalna predstava), kao i izradu protokola snimanja. Pored toga, konstatovano je i da je snimanjem predmetnih temelja ustanovljeno da su isti izvedeni u okvirima predmetne parcele br. .../..., tj. da svojim prostornim vrednostima ne vrše uzrpaciju susednih parcela, kao ni javne površine. U prilogu ovog tehničkog izveštaja, sačinjene su i skica protokola o obeležavanju parcele br. .../... KO ... kao i skica protokola o snimanju izvedenog stanja temelja na parceli br. .../.... Geometar VV je na lice mesta izašao i nakon što je izgradnja objekta okončana, kojom prilikom je izvršio snimanje objekta u cilju ucrtavanja u katastar sa kompletnim elaboratom, koji je sadržao odgovarajuće zapisnike i skice, a koji su predati u RGZ SKN Sremski Karlovci. Nakon toga, po zahtevu ovde tuženog, Odeljenje za urbanizam i građevinsko zemljište Opštine Sremski Karlovci dana 12.09.2011. godine izdalo je potvrdu o izvršnoj kontroli usaglašenosti izgrađenih temelja br. br.35-189/2011-V kojim dokumentom je potvrđeno da su temelji poslovnog objekta – hotela u Sremskim Karlovcima u ulici ... br. ... na parceli .../... KO ..., čiji je investitor tuženi, izgrađeni u skladu sa lokacijskom dozvolom od 09.11.2011. godine i građevinskom dozvolom. Navedeno je i to da je izjavu o usaglašenosti temelja dana 02.09.2011. godine, dao odgovorni izvođač radova VV, kao i da je elaborat o snimanju temelja izrađen od strane „...“ DOO za projektovanje, inžinjering i nadzor iz ... dana 08.07.2011. godine.

Rešenjem Odeljenja za urbanizam i građevinsko zemljište Opštine Sremski Karlovci br.351-17/2011-V od 11.03.2011. godine, izdata je građevinska dozvola za izgradnju poslovnog objekta – hotela na parceli br. .../... KO ... u ulici ... br. ... u Sremskim Karlovcima, a zaključkom Odeljenja za urbanizam i građevinsko zemljište br.351-2/2011-V od 18.04.2011. godine Opštine Sremski Karlovci, sada pok. GG i ovde tužiocu, priznato je svojstvo i pravo stranke u upravnom postupku za izdavanje građevinske dozvole investitoru DOO „Prezident“ Novi Sad, za izgradnju poslovnog objekta – hotela na parceli br. .../... KO ... . Odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Odeljenja za urbanizam i građevinsko zemljište, Opštinske uprave Opštine Sremski Karlovci br.130-031160/2011 od 11.09.2011. godine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, doneo je rešenje br.130-351-105/2012-02 od 09.04.2012. godine, kojim je navedenu žalbu odbio. Međutim, Upravni sud doneo je dana 08.05.2014. godine, presudu U 6406/12, kojom je tužba ovde tužilaca AA i njegovog sada pokojnog oca GG, uvažena, i poništeno rešenje Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine br.130-351-105/2012-2 od 09.04.2012. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je Upravni sud poništio rešenje drugostepenog organa, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, doneo je rešenje br.130-351-105/2012-02 kojim je poništio rešenje Odeljenja za urbanizam i građevinsko zemljište br.351-17/2011-V od 07.03.2012. godine i predmet vratio prvostepenom organu na ponovni postupak. Nakon toga, prvostepeni organ je ponovo izvršio uvid u zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli podnet 21.02.2011. godine od strane ovde tuženog, kome je naloženo da dopuni podneti zahtev i dostavi traženu projektno – tehničku dokumentaciju usklađenu sa rešenjem o lokacijskoj dozvoli br.353-39/2010-V od 09.11.2010. godine.

Radovi na izgradnji hotela okončani su u prvom tromesečju 2012. godine, dok je hotel otvoren i otpočeo sa radom maja 2012. godine.

Izgradnjom investicionog objekta – hotela, tuženi je zauzeo deo parcele .../... zbog toga što je svojom temeljnom stopom prostorno prešao na susednu parcelu br. .../... i to sa 10m2. Ovaj deo nalazi se ispod objekta izgrađenog hotela. Takođe, streha investicionog objekta – hotela tuženog premašuje zamišljenu vertikalnu liniju između parcela.

Tržišna vrednost zauzetog dela od 10m2 iznosi 450 evra.

Tužiočev otac, sada pokojni GG, preminuo je 03.11.2021. godine, a za njegovog naslednika oglašen je ovde tužilac – protivtuženi koji je upisan kao isključivi nosilac prava korišćenja na zemljištu – parceli br. .../... koja je u državnoj svojini, i kao isključivi vlasnik na objektima izgrađenim na navedenoj parceli.

S obzirom da u toku gradnje hotela, pa i neposredno nakon što je izgradnja objekta dovršena, tuženi nije imao saznanja o tome da se ovaj objekat, ma i delimično, prostire na parceli u vlasništvu tužioca, te da je na taj način prekoračio međnu liniju na uštrb parcele tužioca, nižestepeni sudovi zaključuju da je tuženi kao graditelj bio savestan. Tuženi je na osnovu izveštaja sačinjenog od strane geometra VV, opravdano držao da je objekat građen i u krajnjem ishodu i izgrađen isključivo na parceli br. .../... KO ..., jer se pouzdao u sadržinu dokumenta sačinjenog od strane ovlašćenog lica odgovarajuće struke, dok naknadno saznanje da je međna linija ipak povređena ne dovodi u sumnju zaključak o savesnosti tuženog kao graditelja, jer je zabluda postojala na njegovoj strani u momentu izgradnje, i bila je opravdana. S obzirom da je i tužilac kao vlasnik zemljišta savestan, te da vrednost hotela drastično premašuje vrednost dela parcele br. .../... koji svojim temeljima zauzima objekat tuženog u delu od 10m2, uzurpirani deo parcele br. .../... pripada u svojinu tuženom - protivtužiocu, zbog čega je osnovan takav zahtev protivtužioca, a neosnovan zahtev tužioca za uklanjanje dela objekta, sve ovo primenom odredbe člana 26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Posledica utvrđenja prava svojine na zuzetom delu zemljišta u korist tuženog-protivtužioca, jeste da je osnovan i zahtev za isplatu novčane naknade tržišne vrednosti zemljišta u površini od 10m2. Konačno, završetkom radova na izgradnji tuženi je postao vlasnik objekta zbog čega nije u obavezi da tužiocu isplati korist koju je postigao izgradnjom poslovnog objekta, niti izgradnjom strehe, pa je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu iznosa od 38.000 evra i isplatu iznosa od 7.200 evra.

Na konkretan pravni odnos, po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su primenjene odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa o sticanju svojine građenjem na tuđem zemljištu.

Kada lice koje može imati pravo svojine izgradi zgradu ili drugu građevinu (građevinski objekat) na zemljištu na koje drugi ima pravo svojine (graditelj) stiče pravo svojine i na zemljištu na kome je izgrađen građevinski objekat, kao i na zemljištu koje je neophodno za redovnu upotrebu tog građevinskog objekta, ako nije znalo niti je moglo znati da gradi na tuđem zemljištu, a vlasnik zemljišta je znao za izgradnju i nije se odmah usprotivio (član 24. stav 1 ZOSPO). Ako je graditelj znao da gradi na tuđem zemljištu ili ako to nije znao, a vlasnik se odmah usprotivio, vlasnik zemljišta može tražiti da mu pripadne pravo svojine na građevinskom objektu ili da graditelj poruši građevinski objekat i vrati zemljište u prvobitno stanje ili da mu graditelj isplati prometnu cenu zemljišta (član 25 stav 1 ZOSPO). Ako je graditelj savestan a vlasnik zemljišta nije znao za izgradnju, u slučaju kad građevinski objekat vredi znatno više o zemljišta, građevinski objekat zajedno sa zemljištem pripada graditelju, a on za zemljište duguje vlasniku naknadu po prometnoj ceni zemljišta ( član 26. stav 1 ZOSPO).

Građenje na tuđem zemljištu u smislu pravila o sticanju prava svojine, kako to proizlazi iz napred citiranih odredbi, podrazumeva situaciju u kojoj jedno lice- graditelj, gradi zgradu ili drugi građevinski objekat na zemljištu u svojini drugog lica- vlasnika zemljišta, a da između njih ne postoje regulisani odnosi povodom te izgradnje. Prema citiranim odredbama ZOSPO, prvi kriterijum od kojeg zavisi ko će steći svojinu, graditelj ili vlasnik zemljišta, jeste savesnost. Graditelj je savestan ako nije znao niti je prema okolnostima mogao znati da gradi na tuđem zemljištu, ili da nema pravo da gradi na tom zemljištu, a vlasnik zemljišta ako nije znao ili prema okolnostima nije mogao znati za izgradnju, kao i ako se odmah po saznanju za izgradnju usprotivio i upozorio graditelja da gradi na njegovom zemljištu.

U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi zaključuju da je graditelj bio savestan jer tokom gradnje nije imao saznanja da temelji hotela premašuju međnu liniju. Zaključak o savesnosti ne dovodi se u pitanje revizijskim navodom da je parnica pokrenuta tužbom u januaru mesecu 2012. godine kada još nije bila završena gradnja s obzirom na činjenicu da je tuženi opravdao držao da je objekat građen i izgrađen isključivo na parceli .../... KO ..., jer su to potvrđivali ovlašćeni geometri. Tužilac se usprotivio gradnji objekta, ali nakon što su temelji već postavljeni i već izvršeno zauzeće njegovog zemljišta u površini od 10m2 ispod objekta. Zbog toga nije bilo mesta primeni odredbe člana 25. ZOSPO, kako to neosnovano smatra tužilac, već odredbe člana 26. ZOSPO i zbog čega tužilac ne može osnovano zahtevati da se objekat tuženog poruši i zemljište vrati u prvobitno stanje.

Kod utvrđene savesnosti i vlasnika zemljišta i graditelja, te kod činjenice znatnije vrednosti objekta u odnosu na vrednost zemljišta, primenom člana 26. ZOSPO, utvrđeno je pravo svojine protivtužioca na zemljištu. Zbog toga je pravilna odluka o obavezivanju tuženog –protivtužioca da tužiocu-protivtuženom isplati prometnu cenu predmetnog dela parcele u površini od 10m2 u ukupnom iznosu od 450 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Za ovaj zahtev, suprotno navodima revizije, protivtužilac jeste aktivno legitimisan jer se pravna pozicija protivtuženog koji gubi svojinu na zemljištu, mora rešiti u skladu sa pravilom iz člana 26. stav 1. ZOSPO, sve ovo kod činjenice da nisu ispunjeni uslovi da tužilac optira saglasno odredbi člana 25. ZOSPO.

Konačno, svoj zahtev za isplatu novčanih iznosa od 38.000 evra i 7.200 evra, tužilac zasniva na primeni pravila iz člana 219. ZOO. Pod upotrebom tuđe stvari u smislu navedene odredbe, podrazumeva se takvo korišćenje stvari pri kome se ona pretvara u nešto drugo ili prestaje da postoji pa korist ostvarenu takvom upotrebom dužan je da naknadi imaocu stvari i savestan sticalac. Ovde nije došlo do mešanja zemljišta i objekta, već do gradnje na tuđem zemljištu, pa su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da je tuženi samom izgradnjom objekta postao vlasnik istog zbog čega tužilac nema pravni osnov da od tuženog potražuje bilo kakvu korist ostvrenu izgradnjom poslovnog objekta kao i strehe istog.

S obzirom na izloženo, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, dok osporavanje pogrešno utvrđeno činjenično stanje nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu članu 398. stav 2 ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković