Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18641/2023
07.05.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ivan Lepojević advokat iz ..., protiv tuženih GG iz ..., čiji je punomoćnik Marija Mitić advokat iz ... i DD iz ..., čiji je punomoćnik Marko M. Mitić advokat iz ..., radi zaštite prava preče kupovine, odlučujući o reviziji tuženog DD izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 225/2023 od 21.02.2023. godine, na sednici održanoj 07.05.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 225/2023 od 21.02.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 225/2023 od 21.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 1064/21 od 05.10.2022. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 31.10.2022. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da tužioci imaju pravo preče kupovine nepokretnosti ¼ kat. parcele ..., ukupne površine 35,28 ari, njiva druge klase, upisane u list nepokretnosti broj ... ko ... i poništen je ugovor o kupoprodaji OPU 576-2020 od 12.08.2020. godine potvrđen od javnog beležnika, po kome je prvotužena GG prodala označenu nepokretnost drugotuženom DD po ceni od 10.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je prvotužena GG da pod pretnjom prinudnog izvršenja preda označenu nepokretnost pod istim uslovima iz ugovora zaključenog sa drugotuženim i sačini sa tužiocima pismeni ugovor o kupoprodaji kod javnog beležnika, podoban za prenos prava svojine što ako ne učini u određenom roku ova presuda će služiti kao osnov za uknjižbu prava svojine tužilaca, a što je i drugotuženi DD dužan da trpi. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno plate 144.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 225/2023 od 21.02.2023. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena je označena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi DD je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je zaštita prava preče kupovine na kojoj su tužioci i prvotužena suvlasnici sa po ¼ udela. Prema oceni nižestepenih sudova i utvrđenom činjeničnom stanju, prvotužena svoj suvlasnički udeo pre zaključenja kupoprodajnog ugovora sa drugotuženim nije ponudila tužiocima kao suvlasnicima a što je bila u obavezi shodno odredbi člana 6.stav 1. i 2. Zakona o prometu nepokretnosti, čime je tužiocima povređeno pravo preče kupovine zbog čega je sporni ugovor o kupoprodajni bez pravnog dejstva. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj stvari podneta je 30.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.