Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana ...2016. godine u izdanju lista nedeljnika „NIN“, u rubrici „Društvo“ objavljen je tekst sa nadnaslovom: „...“, sa naslovom: „...“ i podnaslovom: „...“. Tekst je potpisan od strane tužene VV.

U tekstu je objavljeno: „GG, ... ... iz ... na ... u ..., bio bi danas srećno oženjen, možda i ..., da mu AA nije „uništio život“, kako je dečak zavapio u svom, ispostavilo se, „oproštajnom pismu“ od ...1999. godine. Ali GG je mrtav, razneo se ručnom bombom dva meseca od tada, u ... kod ... Ili mu je u tome neko „pomogao“, u šta otvoreno sumnja DD, nekad ... iz ... DD bi, opet, bio ... da je bio drugačiji odziv na njegove dokazima utemeljene optužbe. Ovako „oteran“ iz ..., postao je civil okrenut širenju „istine o ... seksualnoj sklonosti prema ...“, kao i upozoravanju da bivši ... uz pomoć mnogih iz vrha ..., istražnih policijskih i sudskih organa, političara na najvišim nivoima vlasti naše susedne države, na sve načine pokušava to da zataška. I sve bi se to možda i zaboravilo u ovoj gluvoj i zagađenoj javnosti, navikloj na najrazličitije afere bez sudskog epiloga, da na jednoj televiziji nije nedavno nastupio DD i podsetio nas na mnoge činjenice i dokumente tragične smrti GG. O skandaloznom ponašanju ..., u kojoj se tolerišu pedofilija i potkupljivanje žrtava iz siromašnih porodica, homoseksualne orgije, razuzdana pijanstva, švercovanje ... mobilijara iz ... sa sve podmićivanjem graničara. O automatskom oružju ispod kreveta ... O tome kako je i sam bio prinuđivan i ubeđivan da sa AA ima ... koje inače ... zvanično smatra protivprirodnim, pa već 16 godina obilazi državne ustanove, patrijarhe (... i ...), sveštenike i medije i o tome nudi konkretne dokaze, ali pomaka u istrazi nema. I, kako kaže, kad nešto i krene, odmah stane usled pritisaka iz crkvenih i političkih krugova. Ekipa „NIN“-a krenula je tragom ovih optužbi, ne prihvatajući da se ova mračna istina utopi u moru sveopšteg ćutanja. I tragom izjave patrijarha ... da je „sporno pitanje“ okončano AA penzionisanjem u ..., poznatijem kao ... u ..., pošten čovek bi očekivao da mesto gde danas živi vladika AA bude „pokajnički kutak“, neka isposnica za iskajavanje grehova. Umesto toga pred nama se ukazuje najvelelepnije zdanje u svim srpskim eparhijama. ... dvor u ..., zvan „malim ...“, zbog skupocenog nameštaja, ništa je spram novije AA „zadužbine“. To čudesno zdanje ničim ne pripada seoskom predgrađu ..., odakle su se pre samo dve decenije regrutovali vojnici za krvav bratoubilački rat. Po njemu se, međutim, vidi ko je iz tog rata profitirao. Kompleks raskošnih građevina, sa sve pozlaćenim kupolama, podseća na luksuzne hotele na plažama Egipta. Sličan manastir postoji „samo u Rusiji, i još negde“, kako ističe jedan upućeni posetilac. Ponosno, premda takva raskoš nema veze sa Hristovim učenjem. „Tu je sa leve strane dom za stare i bolesne, tu je AA, o njemu brinu tri monahinje“, kaže jedna meštanka. Drugo „ne bi da komentariše“, iako možda zna da je jedini stanovnik vile od pet spratova, sve u mozaicima, ... AA. Monahinje koje o njemu brinu ne treba da se plaše nasrtaja, cinično kaže prolaznik, jer AA su „žene prljave i odvratne“, kako je njegove izraze prenosio DD. U gizdavoj unutrašnjosti crkve najviše buni nacrt oltarskih ikona, sa naznačenim cenama od 350 do preko 2.000 ... „Ikone mogu da se otkupe u duhovnom smislu“, objašnjava monahinja, što znači da se na ime priloga vernika eksvladika moli za zdravlje i slično priložnika, odnosno da se predstave svetaca fiktivno preprodaju. U još direktnijem prevodu: nikad dosta novca. Oči bodu oznake „kupljeno“ na ... (2.100 ...) i drugim šemama ikona, kao i „zauzeto“ na ..., apostolima ... ... Koliko li košta oprost grehova? Kad smo već tu, želimo da čujemo i stranu „Preosvećenog“ AA. Dozvolu za zvanični prijem nemamo, jer je sadašnji episkop ... bio odsutan u dane kada smo je tražili. „Upravo je otišao“, govorila je monahinja za penzionisanog vladiku. U svom glanc novom, blistavom „audiju“, zatamnjenih, možda i blindiranih prozora, kao u krimi serijama. Ipak, srebroljublje je ništavan greh prema drugim, za koje AA tereti DD. Recimo, prisiljavanju maloletnika da sa njim „opšte“, ili „ubeđivanju“ da „se skinu, da im vidi grudi i prouči kako su građeni“ i skupim poklonima i dobrim nameštanjima koje je delio zauzvrat. Predlozima da se podvode dečaci iz OŠ „... od ...“, gde je DD bio učitelj veronauke. Zato idemo dalje, tragom optužbi, ka manastiru ..., „leglu razvrata“, po DD rečima. „AA je dobar, silne crkve je podigao po ...“, uveren je prolaznik koga pitamo za pravac, a on seda u kola, da nam bolje objasni. To što su se „protiv vladike urotili“ čista je „politika“, siguran je. Ne veruje ni da je Pedofil, jer „gde je starom čoveku do takvih gluposti?“. Da li je naivan ili se samo pravi da bi imao prevoz do svog odredišta? Čovek je u pravu, svuda novi hramovi i avetinjski prazne crkve koje se nižu duž puta za skretanje ka ... Očigledno je da su u njih uloženi veliki novci, što odudara od okoline. Tamo počinje druga priča, tipična seoska, mnogo, mnogo tužnija. Put savija u brda i odjednom pred nama je traženo seoce, sa crkvom u centru. Ogromna je, to je „najveći manastirski hram u ...“, otkriva v.d. igumana ... U priprati crkve sahranjeni su delovi posmrtnih ostataka GG, po svedočenju DD. Međutim, crkva zvanično negira da se takav ukop ikada dogodio. ... bi želeo da pričamo „o nečem pozitivnom“. Ne o nemilom događaju, o nesretnom GG koji se tu razneo, a zbog čega v.d. igumana podozreva da smo zapravo došli. Pravi povod smo sa razlogom sakrili, verovatno ne bi bio voljan da nas primi, kao što sad neće ni reč više da izusti o“ činjenici da je dečak stradao“. Apeluje da pišemo o lepim stvarima, hrišćanskoj ljubavi, blagodeti kralja ... koji je izgradio crkvu, obnovi tradicije suživota lokalne pastve i bratije, zamrle poslednjih decenija. Ne da se „povodimo za senzacijama, jer NIN su novine od ugleda“. Skroz ga razumemo, primio nas je dobronamerno, ali sad može da bude pozvan na odgovornost. Zato i ne želi da se fotografiše. Dugo stoji na kapiji, što je ili izraz poštovanja prema gostima i zahvalnosti zbog dolaska. Ili samo želi da bude siguran da smo otišli. Scena donekle liči na onu koju nam docnije opisuje DD. Kada je njega ispraćao DD očiju punih nade da će se brzo vratiti i izbaviti ga iz „zatočeništva“. Nesrećom, nije stigao na vreme da spreči tragediju. Šta o svemu misli narod koji je u svoje vreme hteo da ga linčuje, jer je kao đakon pri ... dvoru bio simbol AA ozloglašene prakse? Nema nigde nikog, pa ulećemo u dvorište uglednog ... domaćina, voljnog da priča, ali anonimno. On se seća davnog događaja, čak i imena potpisnika policijskog zapisnika, ĐĐ. Seća se i „dečka, tihog i povučenog“. „Sve se završilo preko noći“, kaže za izveštaj o GG samoubistvu, u koji lično ne veruje. „To je bilo vreme strahovlade ... stranke, povezane sa Crkvom, pa se o svemu samo potajno govorilo“, obrazlaže. Sad je se žitelji jedva i sećaju ili se ne usuđuju da o njoj prozbore. Jer „AA je i dalje moćan iako penzionisan“, upozorava. I stvarno, u radnji naspram crkve, svi sležu ramenima na pomen kobnog slučaja. Atmosfera postaje teskobna. „Pitajte tamo u kafiću“, i prodavačica bi da nam što pre vidi leđa. Ni tamo „niko ništa ne zna“, ni u usputnim radnjama. Kao da su svi položili zavet ćutanja. Neko iz straha, neko iz neverice da se „to“ zaista događalo, a možda ima i takvih iz organizovane mreže podvođenja. Ti što ne veruju (ako ih ima), sigurno nisu videli snimke koji su postavljeni na internetu i koji prikazuju samo „delić užasa“ za koji se AA sumnjiči. Video-zapisi su tajno snimljeni u postelji eksvladike, kamerom u satu jednog od njegovih maloletnih ljubavnika. I bili namenjeni AA uceni. Međutim, u policijskoj akciji, po nalogu srpskog tužilaštva i u saradnji sa DD, snimci su oduzeti ucenjivačima, a ovi uhapšeni. Ali, glavni glumac „pornića“ sa decom u oblapornom zagrljaju pošteđen je i od istrage. Video-dokazima pedofilije, čiju je autentičnost potvrdila policija, vrh SPC je raspolagao još mnogo ranije. Ali, dozvolio je da odu u etar samo da bi se AA kompromitovao pred izbore za patrijarha, kaže DD. „Pošto su poslužili svrsi, nije bilo više razloga da se slučaj procesuira“, otkriva. Bilo je dovoljno da ode u penziju i da tamo, u blagostanju, sačeka da slučaj pravno zastari. Kad su državni organi u pitanju, nema kome se DD nije obratio, sve do bivšeg predsednika EE i kabineta sadašnjeg premijera ŽŽ. Početno interesovanje uvek bi se završavalo krahom volje da se stvar istera do kraja, što dokazuje sprega između Crkve i države. Sinod je, na primer, na osnovu prijave trojice maloletnika, oformio komisiju za istraživanje pedofilije. Krivicu AA je tada potvrdilo oko 40 sveštenika. Umesto da završi na crkvenom sudu, zahvaljujući vezama u političkom vrhu ... i „podmićivanju nekih episkopa“, AA su samo penzionisali. Međutim, slučaj time nije okončan, jer unutar Crkve postoji želja da se istina otkrije, ali, kako kaže DD, čekaju za to povoljnije prilike. Slično je i u zvaničnom sudskom postupku: dokazi su priloženi, krivica dokazana, ali presuda godinama nije izrečena. „Da je bilo ko drugi u pitanju, davno bi osvanuo na bilbordima kao veliki uspeh našeg pravosuđa“, zaključuje DD. Pita se kako da ima poverenje u svoju državu ili ljude u episkopskim odorama? Kako da razume taj strah, tu povezanost interesa, to zlokobno ćutanje? Gordo i samo(za)dovoljno ignorisanje istine? Kako da živi tako otrovan? DD ipak kaže da nema nameru da odustane od pravde i istine. Zato glavni adut još drži u rukavu. To su novi dokazi o zlodelima AA i njegovom zataškavanju. Ne prihvata da je za Srpsku pravoslavnu crkvu slučaj AA okončan njegovim penzionisanjem. Kao što se ne miri ni sa tim da će u pravnim marifetlucima i odugovlačenjima ovaj slučaj zastariti. Spremio je dokumenta koja do sada nije pokazivao i čeka tu famoznu volju.

U okviru teksta objavljena je fotografija konaka u manastiru ... ispod koje je napisano: „Skromno zdanje monaškog konaka u manastiru ..., gde provodi pokajničke dane penzionisani AA“, kao i fotografija ispod koje je navedeno: „AA dvori na kojima bi mogli da mu pozavide i šeici: manastir građen po uzoru na ruske hramove''.

U pismenu naslovljenom sa „Izvinjenje“ navedeno je: „Svjestan pogubnih posledica koje mogu izazvati moje netačne izjave, koje sam davao u razna vremena, na različitim mestima, protiv Episkopa AA, preko mog advokata Duška Tomića, upućujem javno izvinjenje poštovanom Episkopu ... G. AA. Netačne su moje tvrdnje koje sam pripisivao njegovom moralnom liku, dotičući se njegovih seksualnih orijentacija, koje je navodno prema meni primjenjivao. Zbog svojih lažnih tvrdnji duboko i iskreno se kajem. Sve to je bilo plod moje mašte, lične duševne nesređenosti i želje da iz svega ovoga izvučem neku materijalnu korist. Ovo izvinjenje sam morao uputiti preko posrednika, jer uvaženi Vladika, opravdano, ne želi više nikakve kontakte sa mnom. Obećavam da ću sve negativno što sam pisao i govorio opovrgnuti, ako to neko upotrebi protiv Episkopa AA. Još jednom molim Episkopa AA, da mi oprosti što sam mu pokušao uništiti autoritet koji nesumnjivo ima uvaženi Episkop. Molim Gospodina episkopa AA da ovo moje izvinjenje ne zloupotrebi protiv mene na bilo koji način, jer ponavljam da je sve to bio plod moje grozne mašte, ali i želje za materijalnom koristi. Na kraju želim još jednom istaći, a to sam isticao više puta u pismima upućenim Gospodinu episkopu, da sam sveštenički čin i život u manastiru napustio samo iz razloga što u tom zvanju nisam našao sebe. I danas sam, Bogu hvala, veran član svoje Crkve, kao običan vernik, ali duboko nesrećan što sam zloupotrebio dobročiniteljstvo Gospodina Episkopa AA, Beograd, ...2010. godine“. Pismeno je potpisano od strane DD, a na istom se nalazi i pečat i memorandum Dušana Tomića, advokata iz ...

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine poslalo je dopis od 30.12.2014. godine AA, kojim se imenovani obaveštava da je to tužilaštvo u smislu člana 216. stav 3. Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine dana 21.08.2014. godine donelo Naredbu o nesprovođenju istrage protiv njega zbog krivičnog dela obljube nad nemoćnim licem iz člana 184. stav 2. Krivičnog zakona RS i krivičnog djela teško ubojstvo iz člana 128. stav 1. tačka 2. Krivičnog zakona RS, jer iz prijave i pratećih spisa je očigledno da prijavljena djela nisu krivična djela za čije postupanje bi po Krivičnom zakonu BiH i Zakonu o krivičnom postupku BiH, bilo nadležno tužilaštvo/tužiteljstvo BiH. Naredbom o nesprovođenju istrage Okružnog tužilaštva istočno Sarajevo, područna Kancelarija Vlasenica od 07.11.2011. godine određeno je da se neće sprovesti istraga po prijavi od 20.09.2011. godine Generalnog sekretara i advokata ... ambasade „...“ Duška Tomića, a zbog navodno fingiranog samoubistva ... GG ...1999. godine u mjestu ..., opština ..., u manastiru ..., jer ne postoji osnov sumnje da je počinjeno krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti, već se radi o samoubistvu GG, rođenog ... godine.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi Zakona o javnom informisanju i medijima, citiranih u obrazloženju prvostepene presude i ocenili da tužbeni zahtev nije osnovan, odnosno da u konkretnom slučaju nema odgovornosti tuženih za štetu koju tužilac tvrdi da je pretrpeo usled objavljivanja spornog članka.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Informacije objavljene dana ...2016. godine u štampanom izdanju nedeljnika „NIN“ su informacije i mišljenja o tužiocu kao javnoj ličnosti o kojoj javnost ima opravdan interes da zna. Pri tom su tuženi prilikom objavljivanja spornog teksta, odnosno saopštavanja informacija koje se odnose na tužioca, postupili sa pažnjom primerenom okolnostima, odnosno pažnjom koju su novinaru nalagale i dopuštale okolnosti konkretnog slučaja, imajući u vidu da sporni tekst sadrži informacije preuzete iz izjava DD datih u televizijskoj emisiji „...“ autora ZZ i tuženoj novinarki kao autoru spornog teksta, koje izjave on nije demantovao nakon što je tekst objavljen, niti je u svom iskazu datom pred sudom sporio da su u spornom tekstu verno prenete. Pored navedenog, autor spornog teksta je postupajući u skladu sa obavezom dužne novinarske pažnje pre objavljivanja teksta pozivala Vladičanski dvor u ..., kako bi tužiocu postavila pitanja i dala mu mogućnost da se izjasni u vezi informacija dobijenih od drugog lica u vezi sa tužiocem, ali joj zaposleni nisu omogućili da razgovara sa tužiocem, uslovljavajući takav razgovor blagoslovom i prethodnom najavom, a takvu priliku autor teksta nije uspela da iskoristi i na licu mesta prilikom posete manastiru ..., poznatijem kao manastir ..., jer je tužilac tom prilikom napustio dvor i odbio da razgovara sa novinarkom ekipom.

Dakle, da li je istinitost informacije proverena dovoljnom pažnjom, analizira se u kontekstu razumnih, novinaru dostupnih mera i sredstava. Ovo pitanje se mora razmatrati u svetlu situacije u kojoj se novinar našao u kritičnom trenutku pre objavljivanja. Od novinara se ne zahteva utvrđenje istinitosti činjenica kao u sudskom postupku (podudarnost sa stvarnošću i otklanjanje svake razumne sumnje), a za slobodu izražavanja i objavljivanja činjeničnih iskaza nije nužno postojanje dokaza njihove apsolutne istinitosti, već je dovoljno slobodno izraziti i objaviti informaciju pošto se ona prethodno na primeren način proveri. Tužilac nije želeo da iskoristi mogućnost da se pre objavljivanja teksta izjasni na navode drugih lica koje se na njega odnose, a sporni tekst sadrži verno prenetu izjavu DD i izjave drugih sagovornika (prolaznika i meštana) sa kojima je ekipa „NIN“-a imala prilike da razgovara na terenu, u okolini manastira .... Pritom su informacije za koje tužilac tvrdi da su podobne da povrede njegovu čast i ugled stavljene pod navodnike, na koji način je čitaocima jasno stavljeno do znanja da su produkt izjava sagovornika novinara, naveden je i izvor informacije odnosno od kog lica one potiču, a sporni tekst sadrži i informacije nakon kojih je stavljen znak upitnika, iz čega proizlazi su se tuženi distancirali od informacije i čitaocima ostavili sumnju u njenu istinitost, jer ono što je neizvesno i nesigurno nije prikazano kao izvesno i pouzdano. S druge strane sporni tekst sadrži i izjave sagovornika iz kojih ne proizlazi negativna kritika tužioca, što ukazuje da je pristup novinara pri pisanju teksta bio nepristrasan.

Imajući u vidu navedeno pravilno su nižestepeni sudovi ocenili i da spornim naslovima i informacijama objavljenim u tekstu nije povređena pretpostavka nevinosti tužioca. U tekstu su prenete informacije iz izjave DD u vezi sa samoubistvom GG kao i delovi sadržine oproštajnog pisma GG, iz kojeg proizlazi da povezanost tužioca sa tim događajem postoji, ali u spornom tekstu tužilac nije označen izvršiocem krivičnog dela, već je upravo suprotno, konstatovana činjenica da u sudskom postupku pravnosnažna sudska presuda protiv tužioca kao učinioca nekog krivičnog dela nije doneta.

Pravo na slobodu izražavanja propisano je u odredbi člana 10 stav 1 Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, tako što svako ima pravo na slobodu izražavanja. To pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanje i saopštavanje informacija i ideja bez mešanja javne vlasti bez obzira na granice. Dok je sloboda izražavanja pravilo, ograničenja tog prava su međutim, izuzeci, koje kao i druge izuzetke od pravila, treba tumačiti u užem smislu. Ograničenja slobode izražavanja propisana su u odredbi stava 2. člana 10. Konvencije, tako što, između ostalog, jedno od tih ograničenja predstavlja i zaštita ugleda i drugih ljudskih prava. Sporni tekst sadrži i informacije o izgledu Vladičanskog dvora u ..., mestu i načinu života tužioca i njegovom automobilu, ali su po oceni Vrhovnog kasacionog suda upotrebljeni izrazi vrednosni sud, zaključci i izražena kritička mišljenja kao produkt misaonog procesa i predstavljaju lični stav tuženih o izgledu Vladičanskog dvora u ... i automobilu tužioca, koji nije ni preteran, s obzirom da je, imajući u vidu objavljene fotografije, zasnovan na izvesnoj činjeničnoj osnovi.

Zbog svega navedenog, i po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda, objavljene informacije nisu leziono sposobne odnosno podobne da povrede čast i ugled tužioca, zbog čega mu ne pripada pravo na naknadu nematerijalne štete koju tužbom traži, kako su to pravilno ocenili nižestepeni sudovi, pa je primenom člana 414. ZPP doneta je odluka kao u stavu prvom izreke.

Tuženima ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić