U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Milan Burgić, advokat iz ..., protiv tuženog „Aks Express Kurir“ doo iz Šapca, koga zastupa punomoćnik Nenad Živković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3068/22 od 17.01.2023. godine, u sednici veća održanog 25.07.2024. godine, doneo je ž

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3068/22 od 17.01.2023. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 652/21 od 20.05.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., kojim je tražio da sud obaveže tuženog Aks Express Kurir“ doo iz Šapca da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 609.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 29.05.2017. godine pa do konačne isplate i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 501.257,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3068/22 od 17.01.2023. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kruševcu P 652/21 od 20.05.2022. godine, obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade materijalne štete, isplati iznos od 609.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.01.2023. godine do isplate, odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da sud donese presudu kojom će obavezati tuženog da tužiocu, na iznos od 609.500,00 dinara, isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 29.05.2017. godine do 16.01.2023. godine i obavezan je tuženi da tužiocu, na ime naknade troškova parničnog postupka, isplati iznos od 229.200,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Ispitujući dozvoljenost revizije Vrhovni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena, u smislu člana 403. stav. 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23).

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Razloge revizije koji ukazuju na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP Vrhovni sud nije cenio, s obzirom da navedena bitna povreda odredaba parničnog postupka nije propisana kao zakonski razlog zbog koga se može revizija izjaviti, a u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je pravno lice koje pruža poštanske usluge, pa je tužilac dana 29.05.2017. godine u magacinu tuženog u ... predao pošiljku na slanje ekspresnom uslugom i prijavio vrednost pošiljke u iznosu od 609.500,00 dinara. Pošiljka je kod tuženog zavedena pod označenim bar kodom, ali ista nije isporučena primaocu koji je naveden na pošiljci, niti je vraćena tužiocu. Tužilac je kod tuženog izjavio reklamaciju 05.06.2017. godine i istog dana je dobio odgovor da je reklamacija zavedena i da će u skladu sa poštanskim uslugama dobiti odgovor o osnovanosti reklamacije u zakonskom roku. Takođe, tužilac se tuženom obraćao imejlom povodom izjavljene reklamacije, a negativni odgovor na reklamaciju je dobio kako 05.06.2017. godine, tako i 12.06.2017. godine.

Povodom navedenog događaja tuženi je podneo Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu krivičnu prijavu protiv BB, magacionera koji je u magacinu tuženog primio navedenu pošiljku, a zbog izvršenja krivičnog dela pronevere iz člana 224. stav 2. i krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 3. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika, kao i protiv tužioca, zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. Krivičnog zakonika. Osnovno javno tužilaštvo u Kruševcu je krivičnu prijavu podnetu protiv tužioca odbacilo, o čemu je obavestilo i tuženog, a protiv okrivljenog BB je podnelo optužni predlog 22.12.2017. godine. Pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Kruševcu K. 2/18 od 03.05.2019. godine okrivljeni BB (magacioner tuženog) oglašen je krivim zbog toga što je u periodu od 13.05. do 31.05.2017. godine, u ..., u magacinu „Aks Express Kurir“ doo Šabac, Ogranak u ..., u uračunljivom stanju, svestan svoga dela čije je izvršenje hteo, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvojio novac i druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi, korišćenjem iste situacije, istovrsnosti predmeta dela jedinstvenog umišljaja, između ostalog i na taj način što je kao magacioner u Aks Express Kurir“ doo Šabac, Ogranak u ..., prilikom prijema isporuke dana 29.05.2017. godine u 11,08 časova primio pošiljku od AA iz ..., sa naznačenim bar kodom u vrednosti od 609.500,00 dinara i izdao potvrdu o prijemu, ali pošiljku nije isporučio, već je sadržaj paketa sa pošiljkom prisvojio za sebe, čiji je sadržaj kasnije prodao, na koji način je za sebe pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 609.500,00 dinara, čime je izvršio produženo krivično delo pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je zaključio da je za tužioca kritičnom prilikom nastala šteta u visini od 609.500,00 dinara kolika je bila označena vrednost pošiljke koju je predao tuženom, a koja nije isporučena, niti vraćena tužiocu, a štetu je prouzrokovao radnik tuženog prilikom obavljanja poslova svog radnog mesta kod tuženog, i to izvršenjem krivičnog dela, Rev 18719/2023 3 zbog čega je tuženi u obavezi da tužiocu, na ime naknade štete, isplati navedeni iznos. Prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja, drugostepeni sud je utvrdio da potraživanje nije zastarelo, da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 56. Zakona o poštanskim uslugama koji je važio u vreme nastanka štetnog događaja, već se primenjuje član 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a rok zastarelosti, s obzirom da je šteta nastala izvršenjem krivičnog dela i s obzirom na zaprećenu kaznu za krivično delo za koje je zaposleni tuženog oglašen krivim, iznosi 10 godina, pa imajući u vidu vreme kada je šteta nastala i datum podnošenja tužbe, rok zastarelosti nije istekao.

Pravilno je drugostepeni sud donoseći pobijanu odluku, na utvrđeno činjenično stanje primenio materijalno pravo, i to odredbe Zakona o obligacionim odnosima bliže navedene u obrazloženju pobijane presude, za koju odluku je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju je utvrđeno da je radnik tuženog pričinio štetu tužiocu na način bliže opisan u pravosnažnoj presudi Osnovnog suda u Kruševcu K.br. 2/18 od 03.05.2019. godine, a u parničnom postupku sud je u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim, u smislu člana 13. ZPP. Visina štete je pravilno utvrđena, s obzirom da je tužilac, prilikom slanja pošiljke, prijavio vrednost pošiljke u iznosu od 609.500,00 dinara, a i u krivičnom postupku protiv radnika tuženog je utvrđeno da je on sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 609.500,00 dinara jer je pošiljku tužioca prisvojio za sebe, a sadržaj pošiljke kasnije prodao. Šteta koju je tužilac pretrpeo je nastala izvršenjem krivičnog dela radnika tuženog, zbog čega je drugostepeni sud pravilno ocenio prigovor zastarelosti potraživanja primenjujući član 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti razlozi nisu posebno obrazloženi.

Tuženi nije uspeo u revizijskog postupku, zbog čega nema pravo na troškove tog postupka koje je u reviziji tražio i opredelio, a u smislu člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković