Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača JP „Putevi Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 2079/22 od 15.09.2022. godine, u sednici održanoj dana 04.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 2079/22 od 15.09.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 2079/22 od 15.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu R1 31/21 od 18.04.2022. godine, stavom prvim izreke, određena je novčana naknada za eksproprisano zemljište kp. br. .. KO ..., površine 0.00.49 ha, upisane u LN br. .. KO ..., za koje je predlagaču AA priznato pravo na novčanu naknadu označenim rešenjem organa uprave od 28.12.2020. godine, što za eksproprisanu površinu ove parcele iznosi 35.280,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime novčane naknade isplati iznos od 35.280,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.04.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača da mu se odredi naknada za zasade biljne kulture na označenoj parceli u iznosu od 20.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 123.600,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 2079/22 od 15.09.2022. godine, odbijena je žalba protivnika predlagača kao neosnovana i potvrđeno je navedeno rešenje prvostepenog suda i odlučeno da se troškovi drugostepenog postupka ne dosuđuju.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovana rešenja nižestepenih sudova kod određivanja predlagaču novčane naknade za eksproprisano zemljište za potrebe izgradnje državnog puta, kao i navode iznete u reviziji protivnika predlagača, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača, primenom člana 404. ZPP. Pravno stanovište izraženo u pobijanoj odluci u skladu je sa postojećom sudskom praksom revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava kod određivanja novčane naknade za zemljište čiji je status iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište promenjen stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene državnog puta, kojom je predmetna parcela obuhvaćena, a Uredba na snagu stupila pre pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji. Ovde konkretno, navedena Uredba je na snagu stupila 15.01.2020. godine, a nepokretnost je eksproprisana pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa uprave od 28.12.2020. godine, dakle nakon što je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Takođe, tržišna vrednost nepokretnosti je utvrđena na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište, izraženog u brojnim sudskim odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, da sud prilikom određivanja visine naknade nije vezan isključivo procenom poreske uprave, već je ovlašćen da izvede dokaz veštačenjem i visinu naknade odredi primenom kriterijuma koje je veštak uzeo u obzir prilikom određivanja tržišne vrednosti konkretne parcele, kao u ovom slučaju. Primena materijalnog prava zasnovana je na odgovarajućim odredbama članova 41. stav 2. i 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji i članova 82. i 83. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, kao ni razmatranja pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, imajući u vidu da je pitanje naknade vezano za činjeničnu situaciju eksproprijacije izvršene nakon što je planskim dokumentom promenjena namena zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, već razmatrano u ustanovljenoj sudskoj praksi instanciono najvišeg suda u Republici Srbiji.

Iz iznetih razloga, ocenjeno je da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak je započet predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 19.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 55.280,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom postupku u kome vrednost pobijanog dela pravnosnažne odluke iznosi 35.280,00 dinara, te ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona parničnom postupku, u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić