Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena njegova žalba i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pravnosnažnu presudu u pobijanom delu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011- dr.za i 6/2015), Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP koja ne može biti razlog za izjavljivanje revizije, dok se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda postupka koje bi mogle biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su rođeni brat i sestra. Tužilja živi u prizemlju porodične kuće u ulici ... broj .. u Kragujevcu, a na spratu iste kuće su živeli bivša supruga i deca tuženog, dok je tuženi stanovao privatno. Dana 18.06.2023. godine tuženi je u večernjim časovima svratio da vidi decu i tom prilikom je sišao u prizemlje kuće gde živi tužilja i vikao na nju ,,da ne lupa'', a zatim je zakačio po ruci od čega je tužilja iz stojećeg položaja završila u sedećem položaju na krevetu. Tada je tužilja pozvala policiju, pa je naređenjem PU Kragujevac od 18.06.2023. godine tuženom izrečena hitna mera – zabrana kontaktiranja i prilaska tužilji i privremeno udaljenje iz stana u ulici ... broj .. u Kragujevcu na period od 48 sati, a rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu Np 408/23 ove mere su produžene na još 30 dana. Na osnovu nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad Kragujevac utvrđeno je da su odnosi parničnih stranaka u velikoj meri narušeni i da tužilja u razgovoru verbalizuje da nema mira i da oseća strah od brata, zbog čega je procena stručnog tima da je celishodno usvajanje mera zaštite od nasilja u porodici.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da u konkretnom slučaju postoji nasilje u porodici u smislu člana 197. stav 1. i stav 2. tačke 1. i 6. Porodičnog zakona, čiji su akteri tuženi u svojstvu nasilnika i tužilja u svojstvu žrtve. Po utvrđenom postojanju opisanog akta porodičnog nasilja, koje je utvrđeno i pravilno raspravljeno kao prethodno pravno pitanje za izricanje mera zaštite od nasilja, sudovi su tuženom odredili meru zaštite od nasilja predviđenu članom 198. stav 2. tačka 5. istog zakona, čiji je trajanje određeno u roku iz stava 3. istog člana, procenjujući stepen ugroženosti tužilje i pokazujući „nultu toleranciju“ na ispoljeno verbalno i fizičko nasilje sa ciljem da se ne samo otklone posledice nasilnog događaja, već i da se deluje preventivno radi sprečavanja ponavljanja nasilnog ponašanja.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Nasilje u porodici definisano je odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja) određeni su stavom 2. istog člana, uz dalje određivanje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja). Mere zaštite od nasilja u porodici propisane su članom 198. Porodičnog zakona i to su mere koje sud izriče u parničnom postupku, odnosno u porodičnopravnom sistemu zaštite od nasilja u porodici, nezavisno od krivičnopravne zaštite od nasilja u porodici i mera koje se izriču u postupcima pred drugim nadležnim državnim organima u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 i 10/2023).

Polazeći od porodično-pravne definicije nasilja u porodici i utvrđenog ponašanja tuženog predmetnom prilikom koje predstavlja akt nasilja, Vrhovni sud smatra neosnovanim navode revidenta da u konkretnom slučaju nije dokazano da je bilo nasilja sa njegove strane prema tužilji kao sestri. Po oceni ovog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se ponašanje tuženog iz opisanog događaja od 18.06.2023. godine smatra nasiljem u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona zbog izazivanja straha, nespokojstva i strepnji tužilje, koji su izazvani takvim ponašanjem kojim je narušen njen duševni mir i spokojstvo. Ovo je potvrđeno i stručnim mišljenjem nadležnog organa strateljstva o svrsishodnosti izricanja tražene mere zaštite, koji je dat u skladu sa članom 286. Porodičnog zakona. Navodi revidenta da je tužilja bila u alkoholisanom stanju i da je podigla ruku prema njemu su bez uticaja je na pravilan činjenično-pravni zaključak sudova da je tuženi vikanjem na tužilju i fizičkim nasrtajem na nju kada ju je „zakačio“ po ruci usled čega je tužilja završila u sedećem položaju na krevetu, predstavlja odstupanje od uobičajenog standarda u ophođenju i komuniciranju sa članovima porodice, zbog čega je potrebno i opravdano tuženom izreći meru zabrane daljeg uznemiravanja tužilje. Pri tome je ova mera izrečena ne kao sankcija za učinjenu povredu, već u cilju zaštite tužilje, odnosno iz preventivnih razloga radi sprečavanja budućeg nasilja i uznemiravanja, te obezbeđenja spokojstva i bezbednosti tužilji kao žrtvi nasilja, u skladu sa datom procenom i mišljenjem nadležnog centra za socijalni rad.

Preostalim navodima revizije ponavljaju se navodi koji su isticani tokom prvostepenog postupka i u izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude, a zapravo se njima osporava ocena izvedenih dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, pa ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ZPP radi o reviziji u porodičnom sporu radi zaštite od nasilja u porodici.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković