Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete u činjeničnopravnoj situaciji da je tužilac maloletni AA sa ostalom decom bio na izletu koji je organizovan od strane tuženog, gde je hodao po deblu drveta koje se nalazilo na igralištu, usled čega je pao i zadobio tešku telesnu povredu leve ruke, usled koje je pretrpeo fizičke bolove, strah, kao i umanjenje životne aktivnosti od 35%. Sudovi su delimično usvojili tužbeni zahtev za naknadu štete po navedenim vidovima primenom odredbe člana 154. i 200. ZOO, ocenjujući da nema doprinosa tužioca nastanku štete a da je tuženi kao organizator izleta odgovoran za brigu i nadzor nad decom jer su oni posebna kategorija putnika koja, s obzirom na uzrast, ne mogu samostalno da budu korisnici turističkih usluga bez adekvatnog nadzora, koji je u konkretnom slučaju izostao.

Navodima revizije se ne ukazuje na sporna pitanja od opšteg interesa i na pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana već se ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog slučaja odnosno na doprinos tužioca nastanku štete zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji čija je dozvoljenost uslovljena ispunjavanjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Navodi o doprinosu tužioca ne predstavljaju razloge iz člana 404. koji bi opravdavao zaključak o dozvoljenosti posebne revizije jer se naknada štete odmerava zavisno od okolnosti svakog konkretnog slučaja a uz reviziju nisu priložene pravnosnažne odluke koje bi zbog drugačijeg odlučivanja opravdale potrebu ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici radi naknade štete podneta je 14.09.2020. godine, a vrednost pobijanog dela iznosi 940.000,00 dinara.

S obzirom da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković