Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad Smederevska Palanka (nadležnog prema mestu prebivališta roditelja) od 19.04.2023. godine, mal. tužioci su romske nacionalnosti, kao i tuženi. Centar je imao poteškoće da stupi u kontakt sa tuženim. Prilikom obavljanja terenske posete nije zatečen kod kuće (na prijavljenoj adresi), već živi u kući u susednom dvorištu koja je potpuno ruinirana i zapuštena, u kojoj se bespravno uselio, gde često dolazi do problema zbog kojih policija reaguje. Tuženi je sklon konfliktnom ponašanju, nasilju, zloupotrebi alkohola i tableta. Narušenog je zdravstevnog stanja. Živi od novčane socijalne pomoći. Svoju vanbračnu partnerku VV je ekonomski iskorišćavao, terajući je da skuplja sekundarne sirovine, a zarađenim novem isključivo je on raspolagao. Dana 22.03.2023. godine, tuženi se odazvao po pozivu Centra za socijalni rad, kada je sa njim obavljen razgovor. Tom prilikom, izjavio je da sada živi sam jer je majka mal. tužilaca u zatvoru, dok ga je druga žena napustila. Centar za socijalni rad je tuženog procenio kao ugrožavajućeg roditelja ne samo zbog načina života koji vodi, već i zbog toga što sa mal. tužiocima od njihovog izmeštanja u hraniteljsku porodicu ne održava odnose (proteklih sedam godina sporadično ih je viđao na ulici), samo je jednom pisanim putem podneo molbu da ih vidi, ali je Centar procenio da to nije u interesu dece i par puta je dolazio do vrtića kako bi ih video (što je hraniteljica prijavila), pa je Centar morao da reaguje. Ne interesuje se za njihovo zdravlje, niti za njihovo školovanje. Ne pokazuje motivisanost, niti želju da preuzme starateljstvo nad mal. tužiocima. Nije pokretao postupke da se uredi model viđenja sa mal. tužiocima. Ne doprinosi njihovom izdržavanju, niti nudi neku opciju da stvori uslove za neposrednu brigu o njemu. Kod tuženog je prisutno odsustvo realnog sagledavanja sopstvene situacije i kritičnog osvrta na sopstveno ponašanje i propuste, a krivicu vidu u drugim institucijama i osobama. Nema stambene, materijalne, lične niti roditeljske kapacitete za to, niti je motivisan da se brine o deci. Neadekvatno procenjuje potrebe i najbolji interes dece pa je Centar za socijalni rad zaključio da ima osnova za potpuno lišenje roditeljskog prava tuženog prema mal. tužiocima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pozivajući se na odredbe članova 6. stav 1., 81. stavovi 1., 3. i 4. i 266. stav 1. u vezi člana 78. stav 4. Porodičnog zakona i odredbe članova 2., 3. i 9. Konvencije o pravima deteta, usvojili tužbeni zahtev, nalazeći da su ispunjeni uslovi da tuženi bude potpuno lišen roditeljskog prava u odnosu na mal. tužioce.

Po oceni Vrhovnog suda, na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Porodični zakon propisuje da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta (član 6. stav 1.). Poslove zaštite porodice, pomoći porodici, starateljstva, u smislu ovog zakona, vrši Centar za socijalni rad kao organ starateljstva (član 12. stav 1.). Dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih (član 60. stav 1.). Pravo deteta da živi sa roditeljima može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta (stav 2. ovog člana). Dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi (član 61. stav 1.); pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj (član 62. stav 1.) i pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, željama i sklonsotima (član 63. stav 1.). Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu (član 68. stav 1.). Staranje o detetu obuhvata: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta (stav 2. ovog člana). Roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, te da decu usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva (član 70. stav 1.). Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određeni ovim zakonom (član 74.)

Porodični zakon propisuje da roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti potpuno lišen roditeljskog prava (član 81. stav 1.). Roditelj zloupotrebljava prava iz sadržine roditeljskog prava u slučajevima predviđenim tačkama stavom 2, tačke 1.-5. ovog člana. Roditelj grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava u slučajevima previđenim stavom 3. tačke 1.-5. ovog člana. Sudska odluka o potpunom lišenju roditeljskog prava lišava roditelja svih prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti da izdržava dete (stav 4.). U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. stav 1.). Pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili u vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima (član 270.).

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se procenjuje na osnovu niza objektivnih i subjektivnih okolnosti, a u svakom slučaju elementi za procenu najboljeg interesa deteta obuhvataju između ostalog mišljenje deteta, očuvanje porodične sredine i održavanje odnosa, ali i zdravlje, briga, zaštita i sigurnost deteta. Saglasno odredbama Porodičnog zakona i odgovarajućim normama međunarodnog prava, pre svega Konvencijom o pravima deteta, svako dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih uslova za pravilan rast i razvoj, pravo na obrazovanje u skladu sa sposobnostima, željama i sklonostima, pravo na odmor i slobodno vreme, kao i na igru i rekreaciju koja odgovara njegovom uzrastu, i ova prava deteta su u korelaciji sa obavezama roditelja da mu, u skladu sa svojim mogućnostima, obezbede uslove za ostvarivanje tih prava.

I po oceni Vrhovnog suda ispunjeni su uslovi za potpuno lišenje roditeljskog prava tuženog u odnosu na mal. tužioce iz člana 81. stav 3. Porodičnog zakona jer je grubo zanemario dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. Tuženi se, po rođenju mal. tužilaca, nije starao o njima iako su živeli sa njim u istom domaćinstvu usled čega su sa četiri meseca života bili vrlo zapušteni i neuhranjeni, uz zanemarivanje njihovog zdravstvenog stanja (obaveza sistematskih pregleda, vakcinacija i dr.), što je 2016. godine dovelo do njihova izmeštanja iz primarne porodice i smeštanja u hraniteljsku porodicu u cilju hitnog zbrinjavanja (član 81. stav 3. tačka 2.). Pored toga, tuženi je od izmeštanja mal. tužilaca iz porodice do podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari (pa i docnije) izbegavao da izdržava mal. tužioce i da održava lične odnose sa njima (član 81. stav 3. tačka 3.). Tuženi je i na drugi način grubo zanemario dužnosti iz sadržine roditeljskog prava (član 81. stav 3. tačka 5.) što se, između ostalog, odnosi na nepreduzimanje mera za uspostavljanje takvih stambenih, materijalnih i porodičnih prilika u kojima bi mal. tužiocima bilo omogućeno pravilno razvijanje i takvih obrazaca ponašanja kao roditelja koji bi im omogućili ostvarivanje njihovih prava garantovanih Konvencijom o pravima deteta, Ustavom i Porodičnim zakonom.

Suprotno navodima revizije, Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi odluku o potpunom lišenju roditeljskog prava tuženog u odnosu na maloletne tužioce doneli rukovodeći se pre svega najboljim interesom dece, a ne željom i pozitivnom motivacijom tuženog da vrši roditeljsko pravo (koje se manifestuje samo na verbalnom nivou).

Iz navedenih razloha Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja

pisarnice Milanka Ranković