U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca maloletnog AA i maloletnog BB, koje zastupa zakonski zastupnik otac VV i VV iz ..., čiji je punomoćnik Branko Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene GG iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Miljana Krstić, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 137/24 od 20.03.2024. godine, u sednici održanoj 03.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 137/24 od 20.03.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P2 593/23 od 22.01.2024. godine, stavom prvim izreke, protiv tužene je određena mera zaštite od nasilja u porodici kojom je zabranjeno tuženoj svako fizičko, psihičko i emocionalno uznemiravanje tužioca VV. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev maloletnih tužilaca da se tuženoj zabrani svako psihičko, fizičko i emocionalno uznemiravanje maloletnih tužilaca, kao i zahtev svih tužilaca za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici – zabrane prilaska tužene tužiocima na udaljenosti manjoj od 200 metara, maloletnoj deci i ocu dece, izuzev prilikom realizacije modela viđanja u kontrolisanim uslovima u prisustvu radnika nadležnog Centra za socijalni rad, kao i zabrane pristupa oko mesta stanovanja tužilaca i mesta rada člana porodice VV. Stavom trećim izreke, određeno je da će određena mera zaštite od nasilja u porodici u odnosu na tužioca VV trajati godinu dana od dana donošenja presude. Stavom četvrtim izreke, određeno je da žalba protiv presude ne zadržava njeno izvršenje. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova postupka isplati 55.666,60 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 137/24 od 20.03.2024. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu, stav prvi i peti izreke. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena i tužilac VV vode brakorazvodnu parnicu i postupak za vršenje roditeljskog prava nad maloletnim tužiocima, koji su njihova zajednička deca, kao i za određivanje modela viđanja sa roditeljem sa kojim deca neće živeti i doprinosa dečjem izdržavanju. Pravnosnažnom privremenom merom od 01.06.2023. godine utvrđeno je da će prebivalište i boravište dece biti na adresi oca, određeno je da će se lični odnosi dece sa majkom odvijati u kontrolisanim uslovima u prostorijama CSR Stara Pazova jednom nedeljno, u trajanju od jednog sata, a prema planu usluga koje će Centar sačiniti sa porodicom u vremenskom periodu od mesec dana i određeno je da će ova mera trajati do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka koji se vodi pod brojem P2 138/2023. Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P2 138/23 od 02.11.2023. godine razveden je brak između tužene i tužioca VV i određeno je da roditeljsko pravo vrši samostalno otac, s tim da majka GG za oboje dece plaća ukupno 30.000,00 dinara mesečno i utvrđen je model viđenja. Ova presuda je pravnosnažna samo u delu kojim je brak stranaka razveden.

Do faktičkog prekida bračne zajednice došlo je 23.03.2023. godine. Naime, tužilac VV i tužena su često imali verbalne sukobe, on je prigovarao tuženoj da je jelo koje je skuvala neukusno, da ne zna dobro da kuva i slično, a tužena je njemu upućivala reči „idi dođavola“, „idi u tri lepe“, da ne može da ga vidi, da se pokajala što se udala za njega, da treba da izađe iz stana, pa je kritičnom prilikom dana 23.03.2023. godine, nakon verbalne rasprave uzela jednu dečju plastičnu igračku i bacila je u pravcu tužioca, dok su u istoj prostoji bila i deca stranaka, maloletni tužioci, koji su gledali u to vreme crtani film na televiziji. Ovaj događaj tužilac VV je prijavio u policijskoj stanici. Po prijavi tužioca VV da je tužana izvršila nasilje u porodici, tuženoj su dana 24.03.2023. godine izrečene hitne mere privremenog udaljenja iz stana i zabrana da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi VV i maloletnim tužiocima, a na osnovu predloga OJT – a Osnovni sud u Staroj Pazovi je doneo rešenje kojim je produžio tuženoj izrečene hitne mere sa rokom od 30 dana, odnosno do 25.04.2023. godine. Ovo rešenje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Npž 9/23 od 30.03.2023. godine.

Nakon iseljenja iz stana, tužena je decu viđala samo u kontrolisanim uslovima, ponašala se kooperativno, uvažavala savete stručnih radnika organa starateljstva, a deca su prihvatila kontakt sa majkom i emotivno su joj privržena, tokom viđanja stalno joj prilaze i grle i sede joj u krilu i nemaju strah prema majci.

U toku trajanja izrečenih hitnih mera, a ni posle toga, tužena nije uopšte bila u kontaktu sa tužiocem VV, sem jednom prilikom kada je po isteku izrečenih hitnih mera telefonom razgovarala sa tužiocem, a sa maloletnom decom se po privremenoj meri viđala u kontrolisanim uslovima u Centru za socijalni rad jednom nedeljno u trajanju od sat vremena.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, sud je izrekao meru zaštite od nasilja u porodici tuženoj, nakon što je ocenio da su ispunjeni uslovi za izdavanje takve mere, jer je ona svojim ponašanjem u dužem vremenskom periodu u kontinuitetu ugrožavala duševno zdravlje i spokojstvo tužioca VV, kao člana svoje porodice, tokom trajanja čestih verbalnih rasprava između tužene i tužioca VV. Vrsta mere određena je u skladu sa stepenom nasilja koje je tužena ispoljila prema tužiocu VV i preduzetom fizičkom aktu i psihičkom uznemiravanju kojima je tužilac VV bio izložen. U konkretnom slučaju, po oceni nižestepenih sudova, utvrđeno je da je tokom verbalnih rasprava i to u više navrata tužena tužiocu VV govorila uvredljive reči i imala takvo ponašanje koje se može okvalifikovati kao ponašanje kojim se ugrožava duševno zdravlje i spokojstvo člana porodice. Dakle, izrečenom merom se nije zabranilo ili ograničilo održavanje odnosa sa drugim članom porodice, nego samo takvo ponašanje koje se kvalifikuje kao uznemiravanje člana porodice u budućnosti, a što će onemogućiti bilo ugrožavanje telesnog integriteta, bilo duševnog zdravlja ili spokojstva drugog člana porodice, u konkretnom slučaju tužioca VV.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je nasilje u porodici ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, a nasiljem u porodici u smislu stava 2. tačka 6. ovog člana, smatra se, između ostalog i vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Ukoliko sud utvrdi da postoji nasilje u porodici, ovlašćen je, da u smislu člana 198. Porodičnog zakona, odredi jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, koje su određene taksativno, po sistemu enumeracije, tako da sud nije ovlašćen da odredi bilo kakvu drugu meru.

Zakonska definicija nasilja u porodici omogućava sveobuhvatnu zaštitu, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i obuhvata sve moguće vidove ispoljavanja nasilja tj. svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje kojim se ugrožavaju osnovne vrednosti ljudskog bića – njegov telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Ovako široko definisanje pojma nasilja u porodici je neophodno kako bi se omogućila pravovremena reakcija institucije sistema na nasilje u porodici, tj. određivanje mere zaštite od nasilja u porodici dok ono još uvek nije poprimilo teže oblike, jer se time može prekinuti proces eskalacije nasilja. Svi vidovi nasilja prema članu porodice, između ostalog vređanje, drskost, bezobzirnost i zlonamernost, su komponente nasilja u porodici, njegova suštinska obeležja, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. Ovi pojmovi predstavljaju tipične pravne standarde, čiju sadržinu sud treba da popuni svojim sudom vrednosti. Da bi kriterijumi za konkretizaciju ovih pravnih standarda doveli do adekvatne i prvovremene reakcije na nasilje u cilju njegovog sprečavanja, neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje, što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda „normalnog“ ophođenja i komunikacije sa članovima porodice kvalifikuje kao nasilje u porodici.

Mere zaštite od nasilja u porodici se izriču zbog već ispoljenog nasilja. Izvršeno porodično nasilje, bez obzira na intenzitet i oblik ispoljavanja, dovoljan je razlog za izricanje mera porodično pravne zaštite, pri čemu treba imati u vidu da porodično nasilje, po pravilu, ima uzlaznu liniju u vidu oblika ispoljavanja i posledica koje izaziva, zbog čega je neophodno izricanje mera zaštite onda kada nasilje još uvek nije poprimilo teže oblike. Svrha zaštitnih porodično pravnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog intergiriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju i podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenje drugih vidova nasilja. Koja mera zaštite će se izreći zavisi od konkretne radnje koja predstavlja nasilje u porodici, opasnosti koja se tom radnjom izaziva, uznemirenosti člana porodice za tako preduzete radnje, njegove ugroženosti, kao i procene stepena opasnosti od ponovljenog nasilja.

Suprotno navodima revizije, i po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju u ponašanju tužene su se stekli elementi nasilja u porodici. Tužena je, prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dužem vremenskom periodu tokom trajanja bračne zajednice sa tužiocem VV prema njemu vršila psihičko nasilje, tako što je u više navrata tužena tužiocu VV govorila uvredljive reči i imala takvo ponašanje koje se može okvalifikovati kao ponašanje kojim se ugrožava duševno zdravlje i spokojstvo člana porodice, Na taj način je tužena vršila nasilje nad tužiocem VV, a što je potvrđeno i mišljenjem Centra za socijalni rad. Usled navedenog, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je, kako je tužena pokazala sklonost ka verbalnom nasilju, opravdano određivanje mera zaštite od nasilja u porodici kako bi se postigla svrha zaštitnih porodično pravnih mera, u cilju obezbeđivanja tužiocima mira, spokoja, bezbednosti i života bez straha od daljeg nasilja.

Ostalim navodima revizije tužena ponavlja navode istaknute u žalbi. Drugostepeni sud je pravilno ocenio sve žalbene navode tužene koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge, pa se tim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega oni nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković