Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih razloga predviđenih Zakonom o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a tuženi ne konkretizuje drugu bitnu povredu odredaba postupka koja je predviđena članom 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP kao razlog zbog kog se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sporna katastarska parcela nastala je 1950. godine u postupku premera KO Petrovaradin. Tužilac je ovu nepokretnost kupio početkom 2000. godina i na istoj nije bilo izgrađenih objekata. Parcela je po kulturi livada 4 klase, a po vrsti zemljište u građevinskom području. Tužilac jednom u dve godine obiđe parcrelu i pokosi travu na delu koji predstavlja zelenu površinu. Prema planskim aktima tuženog Grada donetim 2019. i 2020. godine, parcela je delom od 506 m2, planirana za javnu saobraćajnu površinu – regulaciju ulice koja još uvek nije dobila naziv, a u preostalom delu od 878 m2 za javnu površinu - zaštitno zelenilo. Deo parcele koji je namenjen za javnu saobraćajnu površinu faktički je priveden planiranoj nameni, pošto ga koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj. U preostalom delu parcela se koristi kao javna površina, kao što je planskom dokumentacijom predviđeno. Vrednost 1 m2 ove parcele je 12.204,40 dinara, što za ukupnu površinu čini 22.426.889,60 dinara.

Nižestepeni sudovi odluku o osnovanosti zahteva za isplatu u visini tržišne vrednosti nepokretnosti i upis javne svojine tuženog Grada Novog Sada zasnivaju na odredbama člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 58. Ustava Republike Srbije. Prema ovim normama, kojima se garantuje nepovredivost imovine, država ima ovlašćenje da u javnom interesu i kada je to propisano zakonom zadire u imovinska prava fizičkih i pravnih lica. Ukoliko je oduzimanje ili ograničenje imovine izvršeno u javnom interesu, javna vlast je obavezna da za to obezbedi naknadu koja ne može biti niža od tržišne. U konkretnom slučaju cela nepokretnost privedena je faktički planiranoj nameni.

Po stanovištu Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su se u parnici za zaštitu prava na imovinu pravilno pozvali na merodavno materijalno pravo, ali su zbog njegove pogrešne primene propustili da utvrde sve bitne činjenice koje opredeljuju odluku o osnovanosti tužbenog zahteva u celosti.

U delu površine 506 m2, koja je planskim aktom predviđena za regulaciju ulice koja još uvek nije dobila ime i faktički je privedena planiranoj nemeni odluka je zakonita. Naime, činjenično je utvrđeno da je promenjena namena ovog dela parcele, da se više ne radi o privatnom dobru, već o javnom dobru – javnoj saobraćajnoj površini. Pošto je povređeno pravo na imovinu, revizija je neosnovana u delu kojim je tužiocu dosuđen iznos od 6.175.426,40 dinara, koji predstavlja tržišni ekvivalent ove površine parcele i obavezan tužilac da trpi istovremeni upis javne svojine tuženog na ovom delu nepokretnosti.

Međutim, za deo parcele površine 878 m2 koja je planskim aktom predviđena za zaštitno zelenilo izostalo je utvrđenje činjenica na koji način je korišćen ovaj realni deo parcele u proteklom vremenskom periodu od 20 godina, od kada je tužilac nepokretnost kupio. Naime, utvrđeno je da tužilac obiđe parcelu jednom u dve godine, da tom prilikom pokosi travu, pa je nerazjašnjeno koje činjenice su poslužile kao osnov zaključka suda da je ovo javna površina, odnosno da je tuženi ozelenjavao i održavao kao zaštitno zelenilo ovu površinu i faktički je priveo planiranoj nameni.

Obaveza suda je i da utvrdi da li su aktuelni planski dokumenti doneti 2019. godine, odnosno 2020. godine prvi planovi kojima se predviđa sporna parcela za javnu namenu, kako u prirodi izgleda deo parcele za koji tužilac navodi da je jednom u dve godine kosi, te da li je tužena lokalna samouprava na površini od 878 m2 bilo kada preduzimala faktičke radnje u svrhu ozelenjavanja i održavanja ovog prostora.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će ponovo odlučiti i o troškovima celog postupka, koji su uslovljeni konačnim uspehom stranaka u postupku.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbi članova 416. stav 2. i 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković