.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19011/2024
11.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Vojnović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3675/23 od 07.03.2024. godine, u sednici održanoj 11.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3675/23 od 07.03.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3675/23 od 07.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 7350/22 od 20.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je kao naslednik sticaoca pok. BB, po pravnom osnovu održaja, vlasnik garažnih mesta br. .. i .., površine od po 10 m2, koji se nalazi na kat. parceli br. .., broj zgrade 1, broj ulaza 6, na prizemlju stambene zgrade za kolektivno stanovanje u ulici ... br. .., Novi Sad, upisano u LN br. .. KO Novi Sad 1, a što u prirodi predstavlja jedinstvenu površinu odnosno garažni prostor od 20 m2, oivičen zidovima i garažnim metalnim vratima koji se nalazi u prizemlju zgrade između ulaza 4 i 6, i to na drugom i trećem mestu gledano od ulaza 4, što je tuženi Grad Novi Sad, dužan da prizna i trpi da se tužilja upiše kao vlasnik navedenih nepokretnosti pred nadležnom Službom za katastar nepokretnosti i da se obaveže tuženi na isplatu parničnih troškova. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom isplati iznos od 144.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3675/23 od 07.03.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i potrebe da se razmotre pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Predmet tužiljinog zahteva u ovoj parnici je garaža nastala spajanjem dve garaže, tako što je u posed jedne tužilja došla okupacijom. O zahtevu tužilje za sticanje prava svojine po osnovu održaja, nižestepeni sudovi odlučili su polazeći od zaključka o kvalitetu njene državine, kao i njenog pravnog prethodnika. U pogledu pitanja kakvog kvaliteta državina mora biti da bi vodila pravu svojine po osnovu održaja, sudska praksa je ujednačena, zbog čega ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse a tužlja u reviziji nije ukazala na drugačiju sudsku praksu. Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba sa zahtevom za utvrđenje prava svojine u ovoj parnici podneta je 04.03.2020. godine. Kao vrednost predmeta spora tužilja je označila vrednost od 600.000,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
