.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1903/2020
02.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Gordana Rakočević, advokat iz ..., protiv tuženog „Philip Morris Operations“ AD, Niš, čiji je punomoćnik Nebojša Stanković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1732/18 od 17.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 02.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1732/18 od 17.10.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1732/18 od 17.10.2019. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 8738/13 od 11.12.2017. godine, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog izostalog prinosa duvana za 2003. godinu isplati iznos od 23.697,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.06.2017. godine do isplate, dok je za veći iznos od dosuđenog do traženog iznosa od 118.189,00 dinara, tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. Obavezan je tuženi da tužiocu na ime neisplaćene premije za 2003. godinu isplati iznos od 102.950,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 26.10.2017. godine do isplate, dok je za veći iznos od dosuđenog do traženog iznosa od 106.500,00 dinara, tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. Obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 101.504,36 dinara.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 1732/18 od 17.10.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog izostalog prinosa duvana za 2003. godinu isplati iznos od 118.189,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.04.2017. godine do isplate i na ime neisplaćene premije za tu godinu isplati iznos od 106.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2014. godine do isplate. Obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 124.243,78 dinara.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...87/2018, u daljem tekstu: ZPP), blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je blagovremeno dostavio odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o samostalnom tužbenom zahtevu tužioca prema tuženom za naknadu štete zbog izostalog prinosa duvana, kojom je odbijen tužbeni zahtev zbog toga što tužilac nije dokazao postojanje uzročno- posledične veze između radnji tuženog i smanjenog prinosa duvana u 2003. godini, kod činjenice da je veštačenjem utvrđeno da je seme koje je tužilac primio imalo deklaraciju o kvalitetu semena i da nije mogao da se utvrdi neposredan uzrok smanjenog prinosa duvana. Tužilac je tužbom tražio i isplatu premije, te kako je drugostepeni sud pravilno ocenio da tužbeni zahtev nije osnovan za naknadu štete zbog neuspele proizvodnje, to je pravilna odluka drugostepenog suda i u potraživanju premije. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj. Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 02.10.2013. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 224.689,00 dinara, što u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 2.016,98 evra (1 evro = 111,3989 dinara).
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizij tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
U konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni i neophodni za vođenje parnice, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
