Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 230/24 od 14.05.2024. godine, usvojena je žalba tužilje (na odluku o troškovima parničnog postupka), a odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presude u delu kojim je odlučeno o obavezi dečijeg izdržavanja preko mesečenog iznosa od 15.000,00 dinara, dok je preinačena odluka o troškovima postupka tako što je povećana obaveza tuženog na iznos od 31.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) u vezi člana 208. Porodičnog zakona i ocenio da je revizija tuženog delimično osnovana.

U postupku pred drugostepnim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 417/20 od 18.11.2020. godine, stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne tužilje plaća iznos od 5.000,00 dinara mesečno. Maloletna tužilja je rođena ..2013. godine, a u vreme podnošenja tužbe (30.11.2023. godine) ima 10 godina. Pohađa četvrti razred osnovne škole. Za njeno izdržavanje potrebno je mesečno 38.200,00 dinara: za ishranu 15.000,00 dinara, za higijenu 1.000,00 dinara, za za odeću 6.000,00 dinara, za školski pribor 1.000,00 dinara, za užinu 500,00 dinara, za produženi boravak u školi 10.000,00 dinara, za treniranje rukometa 1.500,00 dinara, za udžbenike 2.000,00 dinara (ukupno 25.000,00 dinara godišnje), za troškove ekskurzije 1.200,00 dinara (ukupno 12.000,00 dinara godišnje). Zdrava je. Ne prima dečiji dodatak. Tuženi nije osporavao potrebe mal. tužilje izuzev u delu koliko iznose njene mesečne potrebe na ime odeće, smatrajući da joj je dovoljno 4.000,00 dinara mesečno jer joj on kupuje odeću.

Mal. tužilja živi sa majkom u ..., u kući koja je majčino vlasništvo. Majka je zaposlena, za zaradom od oko 80.000,00 dinara mesečno i nema drugih obaveza izdržavanja osim prema mal. tužilji. Režijski troškovi stanovanja iznose: za struju 7.000,00 dinara mesečno, za gas u zimskom periodu 20.000,00 dinara mesečno, a u letnjem periodu 2.000,00 dinara mesečno, za vodu 1.500,00 dinara mesečno, za odnošenje smeća 800,00 dinara mesečno. Majka mal. tužilje je tuženom isplatila 06.10.2023. godine na ime podele zajedničke imovine iznos od 5.000 evra, po kom osnovu treba da mu isplati ukupno 10.000,00 evra i 160.000,00 dinara. Tuženi živi u ... . Zaposlen je, sa osnovnom zaradom od oko 55.000,00 dinara mesečno, s tim da kada ispuni više bonusa ostvari zaradu u iznosu od još 15.000,00 dinara. Živi sa vanbračnom partnerkom u iznajmljenom stanu, za koji plaćaju zakupninu 250 evra mesečno, „informatiku“ oko 10.000,00 dinara mesečno i struju oko 10.000,00 dinara mesečno. Sa njima stanuje i dete vanbračne partnerke tuženog koje ima smetnje u razvoju. Vanbračna partnerka je profesorka ... jezika, trenutno nije zaposlena. Tuženi nema druge dece, osim maloletne tužilje, ni drugih obaveza izdržavanja. Zdrav je i radno sposoban.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su, pozivajući se na članove 154. stav 2., 160. i 162. stav 3. Porodičnog zakona, zaključili da su ispunjeni usovi za izmenu ranije sudske odluke u pogledu visine obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju mal. tužilje, tako da tuženi treba da doprinosi njenom izdržavanju iznosom od 25.000,00 dinara mesečno (koliko je traženo tužbenim zahtevom) od 01.01.2024. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi. Izmenile su se okolnosti koje su postojale u vreme donošenja ranije sudske odluke, utoliko što su se potrebe maloletne tužilje povećale, iznose oko 38.000,00 dinara mesečno, u čijem zadovoljenju treba da učestvuju oba roditelja, pri čemu je tuženi radno angažovan, osim maloletne tužilje nema druge dece, zdrav je i radno sposoban. Dodatno drugostepni sud imao u vidu i minimalnu sumu izdržavanja koja je u vreme presuđenja iznosila 45.332,00 dinara. Zbog toga je prvostepeni sud u celosti usvojio tužbeni zahtev u iznosu od 25.000,00 dinara, dok je drugostepeni sud odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je odlučeno o obavezi izdržavanja maloletne tužilje preko mesečnog iznosa od 15.000,00 dinara (koji tuženi žalbom nije sporio) do ukupno dosuđenog iznosa od 25.000,00 dinara mesečno.

Osnovano tuženi u reviziji ukazuje da su nižestepene odluke zasnovane na pogrešnoj primeni materijalno prava iz članova 160. stav 3. i 162. stav 3. Porodičnog zakona, jer je previsoko odmerena visina obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, a potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Prema odredbi člana 164. Porodičnog zakona visina dosuđenog izdržavanja može se povećati ili smanjiti, zavisno od promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

I po oceni Vrhovnog suda izmenili su se okolnosti koje su postojale u vreme donošenja ranije sudske odluke - presude Osnovnog suda u Kikindi P2 417/20 od 18.11.2020. godine kojom je (stav četvrti izreke) obavezan tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne tužilje plaća iznos od 5.000,00 dinara mesečno koja je tada imala sedam godina, a sada ima deset godina (u vreme podnošenja tužbe). Međutim, imajući u vidu da ukupne mesečne potrebe za izdržavanje maloletne tužilje (uključujući i one koje su na godišnjem nivou) iznose 38.200,00 dinara mesečno, a da je minimalna suma samo orijentir prilikom određivanja visine sume neophodne za izdržavanje, ovaj iznos treba oba roditelja da obezbede, odnosno oba roditelja treba da podjednako učestvuju u izdržavanju deteta, pri čemu se roditelju koji vrši roditeljsko pravo nad detetom u doprinos računa i svakodnevno angažovanje na nezi, čuvanju i vaspitavanju. U ovom slučaju roditelji treba da doprinosi izdržavanju mal. tužilje iznosima od po 19.000,00 dinara mesečno. Kako tuženi ne spori visinu obaveze izdržavanja mal. tužilje do iznosa od 15.000,00 dinara mesečno (u kom delu je prvostepena presuda postala pravnosnažna), to znači on treba da doprinosi izdržavanju mal. tužilje sa iznosom od još 4.000,00 dinara mesečno, kao razlike do iznosa od 19.000,00 dinara mesečno (koliko treba da ukupno iznosi njegova mesečna obaveza), dok je preko iznosa od 19.000,00 dinara do iznosa od 25.000,00 dinara tužbeni zahtev neosnovan s obzirom na materijalne mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja i njegove potrebe.

Zato je Vrhovni sud delimično usvojio reviziju tuženog, preinačio drugostepenu presudu u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda preko iznosa od 19.000,00 dinara i prvostepenu presudu u delu u kojem je odlučeno o obavezi izdržavanja preko iznosa od 19.000,00 dinara, na način bliže izložen u stavu prvom izreke revizijske odluke, a u preostalom delu reviziju tuženog odbio kao neosnovanu. Takođe, odluka o troškovima parničnog postupka je doneta pravilnom primenom materijalnog prava imajući u vidu i da su o naknadi troškova postupka nižestepeni sudovi po slobodnoj oceni na osnovu člana 207. Porodičnog zakona, vodeći računa o razlozima pravičnosti.

Nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke navodi revizije tuženog da je učestvovao u izdržavanju mal. tužilje plaćanjem drugih troškova pored alimentacije i da će se povećanjem alimentacije poremetiti odnosi između njega i mal. ćerke jer više neće moći da plati i te druge troškove. Potrebe deteta su kontinuirane i neophodno je da budu zadovoljene svakodnevno, pa određen i kontinuiran mora biti i doprinos roditelja koji je dužnik izdržavanja, jer roditelj koji se stara o detetu mora da ima stalan i siguran izvor prihoda kako bi bio u mogućnosti da organizuje nesmetano i sigurno zadovoljavanje svih detetovih potreba. Ukoliko je u mogućnosti, nema smetnji da tuženi, pored doprinosa određenog sudskom odlukom, doprinosi izdržavanju deteta i na način na koji navodi u reviziji, ali to predstavlja vid dobrovoljnog davanja, pa se ne može zahtevati da se jednostrano dobrovoljno davanje pretvori u zakonsku obavezu i traži njegovo uračunavanje.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, a u stavu drugom izreke na osnovu člana 414 stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković