Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu drugotuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U ovoj parnici pravnosnažnom presudom je odlučeno o pravu svojine tužilje na stanu koji je stekla zaključenjem overenog ugovora o prenosu prava svojine sa drugotuženim DOO „Elmosstan“ od 14.06.2005. godine, u koji se uselila i koji neprekidno koristi, pa su ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine održajem iz člana 28. stav 2. ZPP. Pravilno je ocenjen prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani drugotuženog primenom člana 136. stav 7. Zakona o stečaju („Službeni glasnik“ broj 83/2014 od 05.08.2014. godine) s obzirom da je 14.07.2017. godine, Proizvodno prometno i uslužno društvo „Elmosstan“ prodato na osnovu ugovora o kupoprodaji imovine stečajnog dužnika kao pravnog lica zaključenog sa zakonskim zastupnikom drugotuženog, posle čega je rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St 23/2017 od 21.07.2017. godine obustavljen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Proizvodno prometno i uslužno društvo „Elmosstan“ DOO Jagodina, a nastavljen prema stečejnoj masi. Obustavom stečajnog postupka nad stečejnim dužnikom usled njegove prodaje na pravnog lica ne vrši se upis osnivanja novog pravnog lica u sudski registar već bivši stečajni dužnik zadržava svoj pravni subjektivitet, a kupac preduzeća kao novi osnivač podnosi registarskom sudu prijavu za upis promene oblika organizovanja i upis promene osnivača uz zadržavanje do dotadašnjeg matičnog i PIB broja.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja Vrhovni sud je ocenio da su nižestepneni sudovi odluku o tužbenom zahtevu doneli uz primenu materijalnog prava koje u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnom osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ni u interesu ravnopravnosti građana, nema potrebe za tumačenjem prava i ujednačavanjem sudske prakse, a uz reviziju nije dozvoljena drugačija odluka o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 29.05.2023. godine i u tužbi je označena vrednost spora 10.000,00 dinara, a na ročištu od 29.10.2023. godine, vrednost spora je utvrđena na iznos od 1.275.000,00 dinara.

Prema članu 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome je vrednost predmeta spora pobijanog dela od 1.275.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković