.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19282/2024
09.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nikola Arnaut, advokat iz ..., protiv tuženog Udruženja osiguravača Srbije – Garantni fond iz Beograda, čiji je punomoćnik Vladica Šošić, advokat iz ... i umešača na strani tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Goran Zogović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2520/22 od 09.08.2022. godine, u sednici održanoj 09.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2520/22 od 09.08.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2520/22 od 09.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 4797/21 od 08.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade materijalne štete i izmakle dobiti koju je pretrpeo isplati: za naknadu materijalne štete na ime oštećenja vozila iznos od 60.000,00 dinara, za izmaklu dobit iznos od 22.266,86 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca BB kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo isplati: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 40.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 40.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da tuženom solidarno isplate troškove parničnog postupka u iznosu od 105.500,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 2520/22 od 09.08.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložili da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, dok bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju razlog za posebnu reviziju, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate je podneta 04.11.2016. godine, a vrednost predmeta spora u tužioca AA je 60.000,00 dinara, a tužioca BB 80.000,00 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno je u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija tužilaca nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
