U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorane Delibašić, predsednika veća, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Stanojević, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Aleksa Vukajlović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2064/18 od 13.07.2018. godine, u sednici održanoj 14.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2064/18 od 13.07.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P 658/17 od 13.11.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocima na ime duga plati iznos od 64.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom utvrđenom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje, uvećane za 8% poena, počev od 01.01.2009. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu NBS u mestu plaćanja na dan isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 676.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2064/18 od 13.07.2018. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09, 36/11, 72/11), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 55/14), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona pa nema ni povrede iz člana 361. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenuo je sada pok. GG koji je u toku postupka preminuo. Nakon okončanja ostavinskog postupka postupak u ovoj pravnoj stvari su preuzeli njegovi naslednici sin AA i kćer BB, koju je kao maloletnu zastupala zakonska zastupnica majka DD. U toku postupka tužilja BB je postala punoletna. Pravni prethodnik tužilaca sada pok. GG i tuženi VV su rođena braća po ocu, koji su svoje imovinske odnose nakon smrti oca u pogledu parcele kp. .../... KO ... na kojoj se nalazila kuća regulisali poravnanjem koje su zaključili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu R. 41/97 dana 30.06.1998. godine. Poravnanje nije sprovedeno u katastru nepokretnosti zbog neplaćenog poreza pa se prema prepisu posedovnog lista broj ... KO ... kao vlasnici navedene parcele i dalje vode pravni prethodnik tužilaca GG iz ... na 5/6 idealnih i tuženi VV iz ... na 1/6 idealnih. Pošto je kuća bila u lošem stanju u nju je trebalo dosta da se ulaže, pa se pravni prethodnik tužilaca GGobraćao Agenciji za promet nepokretnosti radi prodaje. Tuženi je predložio da se kuća proda tako što će se zaključiti ugovor sa nekim investitorom, pa je predložio da to bude firma „...“ DOO. Nakon obavljenog razgovora sa vlasnikom navedene firme koji je bio zainteresovan za gradnju, zastupnik firme je obavila razgovor sa pravni prethodnik tužilaca GG. Nakon postignutog dogovora da pravni prethodnik tužilaca dobije dva stana a tuženi jedan stan sa garažama zastupnik je sastavila predugovor, a potom i ugovor. Dana 16.10.2006. godine pravni prethodnik tužilaca GG i tuženi kao prodavci zaključili su ugovor o kupoprodaji sa preduzećem DOO „...“ iz ... . Članom 4. ugovora prodavac i kupac saglasno su utvrdili cenu nepokretnosti u ukupnom iznosu od 132.000 evra. Članom 5. regulisan je način plaćanja. Kupac se obavezao da prodavcu GG preda dva stana različitih površina i garažu kao i iznos od 27.628,40 evra. Predajom u svojinu i državinu jedne stambene jedinice u površini od 60,12 m2 stan broj ... na spratu i jedne podzemne garaže površine 13,48 m2 kupac se obavezao da preda prodavcu VV i da mu isplati 5.836,40 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ugovori su overeni pred Opštinskim sudom u Čačku pod brojevima Ov. .../... dana 18.10.2006. godine za tužioca GG i za tuženog VV pred Opštinskim sudom u Čačku pod brojem .../... od 26.04.2007. godine. Nakon zaključenih kupoprodajnih ugovora tužilac je postao vlasnik dva stana, a tuženi vlasnik jednog stana.

Među strankama je učinjeno nespornim da je tuženi sa pravnim prethodnikom tužilaca svoje imovinske odnose regulisao zaključenjem poravnanja i da mu je tužilac isplatio iznos od 16.500 DM na ime 1/6 dela imovine koju je nasledio od oca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilaca kao neosnovan.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja iz člana 223 ZPP. Naime, po članu 223. stav 2. ZPP, stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drukčije određeno.

Prema članu 262. poverilac u obaveznom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi. Prema članu 26. ZOO ugovor je zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

U konkretnom slučaju tužioci moraju da dokažu svojstvo poverioca (na njima leži teret dokazivanja) u smislu člana 262 ZOO, zato što tvrdnje na kojima zasnivaju to svojstvo nisu učinjene nespornim. Dakle, na tužiocima je bio teret dokazivanja spornih tvrdnji na kojima su zasnovali postojanje i sadržinu poverilačkog odnosa prema tuženom, odnosno tvrdnji da je između pravnog prethonika tužilaca i tuženog postignut usmeni dogovor o usupanju ili prodaji predmetniog stan tuženom uz obavezu isplate ugovorene cene u visini od 64.000 evra za period od 10 do 15 godina saglasno članu 26 ZOO kao i da tako ugovoreni iznos nije isplaćen saglasno postignutom usmenom dogovoru pravnom prethodniku tužilaca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno navodima revizije za dokazivanje postojanje usmenog ugovora između pravnog prethodnika tužilaca i tuženog u konkretnom saglsno članu 223 ZPP, nije dovljno što je činjenica da je pravni prethodnik tužilaca bio jedini i isključivi vlasnik sporne katastarske parcele učinjena nespornom niti činjenica da je pravni prethodnik tužilaca jedini potpisao predugovor koji je kasnije doveo do zaključenja spornog kupoprodajnog ugovora na osnovu kog je tuženi postao vlasnik spornog stana izgrađenog na toj parceli.

Naprotiv, tužioci u cilju dokazivanja svojih tvrdnji su morali priložiti i predložiti relevantne dokaze kojim bi se uverljivo razjasnilo postojanje usmenog sporazuma i zbog čega je dugovanje tuženog po tom osnovu upravo ugovoreno u utuženom iznosu da bi se mogao oceniti odnos uzajamnih davanja, što je u konkretnom slučaju izostalo. Usled izostanka takvih dokaza tužilaca kojim bi se bliže odredio osnov i sadržina ugovorenih obaveza, nije dokazana ni saglasnost pravnog prethodnika tužilaca i tuženog o bitnim elementima usmenog sporazuma u smislu člana 26 ZOO, pa time ni svojstvo tužilaca kao poverilaca u smislu člana 262 ZOO, saglasno tvrdnjama tužbe.

Imajući u vidu navedeno, kao i da je iz rezultata sprovedenog dokaznog postupka nesumljivo proizašlo utvrđenje da je tužilac lično insistirao da tuženom pripadne kupoprodajnim ugovorom stan koji je on lično odredio i pored upozorenja na pravne posledice takvog raspolaganja, a koje ide u prilog dokazanosti tvrdnji tuženog da je sporni stan pravni prethodnik tužilaca poklonio tuženom (da je raspolgao besteretno u korist tuženog), to je suprotno navodima revizije, nižestepenim odluka pravilno primenjeno pravilo o teretu dokazivanja primenom člana 223 ZPP kada je odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva.

Kako se ostalim navodima revizije ponavljaju navodi iz žalbe, a koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, isti su ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stavri.

Iz navedenih razloga, primenom člana 405. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09, 36/11, 72/11) odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zorana Delibašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić