.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19445/2024
30.01.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marta Hinić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate naknade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 437/24 od 06.06.2024. godine, u sednici održanoj 30.01.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 437/24 od 06.06.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 437/24 od 06.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3461/2023 od 14.12.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima isplati ukupno 1.190.595,97 dinara i to: tužiocu 793.818,53 dinara i tužilji 396.777,44 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 14.12.2023. godine kao dana presuđenja do isplate, na ime naknade faktički eksproprisane nepokretnosti i to za udeo tužioca od 7278/205584 dela parcele br. .. KO Kać i za udeo tužilje od 3642/205584 dela parcele .. KO Kać, upisane u LN br. .. . Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tuženi stekao pravo javne svojine na parceli br. .. KO Kać u delu od 7278/205584 idealna dela što je tužilac dužan priznati i trpeti upis u katastru i u delu od 3642/205584 idealna dela što je tužilja dužna priznati i trpeti upis u katastru. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima nadoknadi troškove parničnog postupka od 302.706,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 437/24 od 06.06.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1 ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je obavezivanje tuženog na isplatu tužiocima novčane naknade zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta iz člana 404. stav 1 ZPP, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava niti potreba ujednačavanja sudske prakse, uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje je u skladu sa sadašnjim pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.05.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela ceni se u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno, s obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari u smislu člana 210. ZPP, pa je u odnosu na tužioca vrednost predmeta spora pobijanog dela 793.818,53 dinara, a u odnosu na tužilju 396.777,44 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
