.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19452/2024
18.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladisave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Janković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, koje zastupa Vojno pravobranilaštvo, radi naknade nematerijalne šete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3793/23 od 13.12.2023. godine, u sednici održanoj 18.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3793/23 od 13.12.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3793/23 od 13.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21026/19 od 06.12.2022. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 01.02.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime naknde nematerijalne štete isplati i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova 195.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha 130.000,00 dinara, na ime naruženosti 52.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti 65.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.12.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke za veće tužbeno traženje zahtev je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 156.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3793/23 od 13.12.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21026/19 od 06.12.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 01.02.2023. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o trošovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostpene presude ispravljene rešenjem istog suda od 01.02.2023. godine, tako što je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 140.780,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj (član 404. stav 1. ZPP). O pasivnoj legitimaciji tužene i osnovanosti zahteva tužilje za naknadu nematerijalne štete odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene članova članova 154.,173., 174., 177. i 192. Zakona o obligacionim odnosima. Pored toga, tužena nije pružila dokaz na okolnost da je ljuljaška kao rekreativna sprava u objektu tužene bila ispravna, a na njoj je bio teret dokazivanja te činjenice (član 231. ZPP). Naime, nižestepeni sudovi su ocenili da tužilji pripada pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova, straha, naruženosti i duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, primenom člana 200. ZOO i ocenom svih okolnosti od značaja za donošenje odluke o visini naknade nematerijalne štete, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ova naknada. Posebnom revizijom ne može pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje), zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. U konkretnom slučaju radi o parnici radi naknade nematerijalne štete u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Revizijom se ne ukazuje na drugačije odluke sudova, zbog čega ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa nisu uspunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP. Iz navedenog razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 17.09.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 442.000,00 dinara što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
