Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... , čiji je punomoćnik Rudin Lagundžić, advokat iz ... , protiv tuženih BB iz ... , čiji je punomoćnik Zoran Jovanović, advokat iz ... i VV iz ... , čiji je punomoćnik Radosav Gvozdić, advokat iz ... , radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2569/22 od 10.02.2023. godine, u sednici održanoj 16.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2569/22 od 10.02.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2569/22 od 10.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 1246/19 od 28.04.2022. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda pod istim brojem od 04.03.2024. godine, stavom I izreke, odbijen je u celosti kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca tužioca kojim je tražio da se utvrdi isključivo pravo vlasništva na nekretninama upisanim u listu nepokretnosti broj ... KO ... i to kat. parcele ... , ... , njiva 1. klase u površini od 14,31 ar i na stambenom objektu površine 179,77 m2 spratnosti P+1, sagrađen na kat. parceli ... i na kat. parceli ... , ... broj ... , zemljište pod zgradom – objektom u površini od 1,17 ari, parcela broj ... , ... , zemljište uz zgradu – objekat u površini od 4,33 ara i na porodičnoj stambenoj zgradi sagrađenoj na parceli broj ... ... broj ... , što su tuženi dužni priznati i trpeti da se na osnovu ove presude tužilac uknjiži u katastarskim knjigama na napred navedenim nekretninama. Stavom II izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka, a obavezan je tužilac da tuženima nadoknadi troškove postupka u iznosu od 435.655,00 dinara, a tuženoj VV troškove postupka u iznosu od 43.310,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 2569/22 od 10.02.2023. godine odbio žalbe tužioca i tužene VV, a presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 1246/19 od 28.04.2022. godine potvrdio.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 10/23-drugi zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava svojine tužioca na nepokretnostima - kat. parcelama ... i ... KO ... i na stambenim objektima postojećim na tim parcelama. Odluke nižestepenih sudova, kojima je tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan, donete su primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Navodima revizije tužioca ne ukazuje se na razloge zbog kojih je revizija izuzetno dozvoljena, već na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka, a što nisu razlozi zbog kojih se ova vrsta revizije može izjaviti.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi utvrđenja tužilac je podneo 24.07.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 501.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na novčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković