U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP sa sedištem u Beogradu, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, protiv tuženih AA, sada nepoznatog prebivališta, koju zastupa privremeni zastupnik Milosav Lazarević, advokat iz ..., BB iz ..., čiji je punomoćnik Željko Japundža, advokat iz ..., VV, sada nepoznatog prebivališta, koga zastupa privremeni zastupnik Miroslav Lazarević, advokat iz ..., GG, DD i ĐĐ, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Željko Japundža, advokat iz ..., EE i ŽŽ, oboje sada nepoznatog prebivališta, koje oboje zastupa privremeni zastupnik Miroslav Lazarević, advokat iz ... i tuženog ZZ iz ..., ..., čiji je punomoćnik Zoran Reljić, advokat iz ..., radi duga po tužbi i radi utvrđenja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4012/20 od 16.12.2020. godine, u sednici održanoj 22.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4012/20 od 16.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 8444/17 od 16.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi AA, VV, EE, ŽŽ, BB, GG, DD i ĐĐ, da solidarno sa tuženim ZZ na ime naknade za građevinsko zemljište tužilji plate 55.703.356,40 dinara i zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od 26.878.431,99 dinraa počev od 21.05.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tuženih AA, VV, EE, ŽŽ, BB, GG, DD i ĐĐ i utvrđeno da je ugovor br.29868/44486-II-3 od 27.07.2005. godine zaključen između tužilje i tuženih zastupanih od strane tuženog ZZ ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo prema njima kao ugovornim stranama. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženih da se utvrdi da ugovor broj 29868/44486 II-3 od 27.07.2005. godine zaključen između stranaka ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na tuženog ZZ. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi ZZ da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 137.500,00 dinara. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da tuženom BB na ime troškova postupka GG, DD i ĐĐ solidarno naknadi troškove postupka u iznosu od 288.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4012/20 od 16.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe tužilje i tuženih BB, GG, DD i ĐĐ i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe tužilje i potvrđena rešenja Višeg suda u Beogradu P 8444/17 od 16.09.2019. godine, ispravljeno rešenjem od 02.12.2019. godine, kojom je obavezana tužilja da privremenom zastupniku tuženih AA, VV, EE i ŽŽ, advokatu Miroslavu Lazareviću na ime troškova postupka isplati 1.563.675,00 dinara i rešenjem P 8444/17 od 02.12.2019. godine u stavu prvom izreke, kojim je obavezana tužilja da privremenom zastupniku tuženih AA, VV, BB i ŽŽ, advokatu Miroslavu Lazareviću na ime troškova postupka isplati iznos od 116.250,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženih BB, GG, DD i ĐĐ za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi AA, VV, EE i ŽŽ su dali odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženima, kao investitorima 27.07.2005. godine zaključila ugovor kojim su regulisali međusobne obaveze u vezi naknade za uređivanje građevinskog zemljišta povodom izgradnje stambeno poslovnog objekta sa podzemnom garažom u ..., na kp.br. ... KO ... Navedeni ugovor je u ime investitora zaključio tuženi ZZ. Članom 4. ugovora regulisana je visina i način plaćanja naknade, a tuženi ZZ se obavezao da iznos od 27.230.223,00 dinara uplati u 60 mesečnih rata, s tim da prvu ratu u visini od 10% od utvrđene obaveze u iznosu od 2.723.022,00 dinara platiti najkasnije do 30.07.2005. godine, a ostatak u 59 mesečnih rata po 415.376,00 dinara, najkasnije do 30-tog u mesecu počev od 30.08.2005. godine, zaključno sa 30.06.2010. godine sa pripadajućom valorizacijom po osnovu pokazatelja rasta cena na malo, koju objavljuje Gradski zavod za statistiku i informatiku od dana obračuna do dana dospeća svake rate. Članom 5. je između ostalog ugovoreno da za obaveze po ovom ugovoru investitori odgovaraju solidarno. Tuženi AA, VV, EE, ŽŽ, BB, GG, DD i ĐĐ zaključili su sa tuženim ZZ, svako ponaosob ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza, kojim su ovlastili tuženog ZZ na rušenje i izgradnju novog stambeno poslovnog objekta na kp.br. ... KO ... u Beogradu, u Ulici ..., a tuženi ZZ se obavezao da sve troškove finansiranja tog projekta snosi isključivo sam. Tužena AA je kao dužnik – investitor sa tužiljom 30.05.2017. godine zaključila ugovor o plaćanju duga na ime naknade za uređivanje građevinskog zemljišta je predmet ove parnice.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili, kao neosnovan tužbeni zahtev u odnosu na tužene AA, VV, EE, ŽŽ, BB, GG, DD i ĐĐ, sa obrazloženjem da je tuženi ZZ zaključenjem ugovora sa tužiljom, u svojstvu njihovih punomoćnika ostalih tuženih, prekoračio granice ovlašćenja koja su mu data punomoćjima, zbog čega je ugovor u odnosu na njih ništav pravni posao i da ih ne obavezuje, primenom člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. I u odnosu na tuženu AA nižestepeni sudovi su odbili zahtev i usvojili njen protivtužbeni zahtev, iako je sa tužiljom zaključila ugovor o izmirenju duga, jer su smatrali da to što je obaveza plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta zakonska obaveza čije izvršenje se može zahtevati i na osnovu zakona, da je zaključenjem ugovora 30.05.2017. godine tužena AA, kao jedan od investitora, izvršila svoju zakonsku obavezu, međutim, kako je ovde predmet tužbenog zahteva izvršenje ugovora koji ova tužena nije zaključila sa tužiljom, to nije u obavezi da izvrši ugovornu obavezu koja prema njoj ne postoji.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana drugostepena presuda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Zakonom o obligacionim odnosima članom 26. propisano je da je ugovor zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Članom 84. stav 1., propisano je da se ugovor kao i drugi pravni posao može preduzeti i preko zastupnika, a stavom 2. da se ovlašćenje za zastupanje zasniva na zakonu, opštem aktu, pravnog lica aktu nadležnog organa ili na izjavi volje zastupanog (punomoćje). Članom 85. stav 1. propisano je da ugovor koji zaključi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. Članom 87. stav 1., propisano je da kada zastupnik prekorači granice ovlašćenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje. Članom 91. stav 1., propisano je da punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen, stavom 2. da punomoćnik kome je dato opšte punomoćje može preduzimati samo pravne poslove koji dolaze u redovno poslovanje, stavom 3. da posao koji ne dolazi u redovno poslovanje, može punomoćnik preduzeti samo ako je posebno ovlašćen za preduzimanje tog posla, odnosno vrste poslova među koje on spada.

Kada se pođe od citiranih odredbi zakona i utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je sporni ugovor o regulisanju međusobnih odnosa u vezi uređivanja građevinskog zemljišta za izgradnju stambeno poslovnog objekta zaključen 27.07.2005. godine u odnosu na tužene AA, VV, EE, ŽŽ, BB, GG, DD ĐĐ ništav pravni posao, s obzirom da tuženi EE nije bio ovlašćen da u njihovo ime zaključi sporni ugovor. Kako tuženi EE nije bio ovlašćen da u njihovo ime sa tužiljom zaključi ugovor o naknadi za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta i kako je zaključenjem ugovora u svojstvu njihovog punomoćnika prekoračio granice ovlašćenja koje su mu date, to je isti postupio suprotno članu 91. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je zaključio pravni posao za čije preduzimanje nije bio ovlašćen, i kako tuženi AA, VV, EE, ŽŽ, BB, GG, DD i ĐĐ nisu odobrili prekoračenje, sporni ugovor je u odnosu na njih ništav pravni posao, zbog čega oni nisu dužni da ispune obaveze iz ugovora. Stoga je, suprotno navodima revizije, pravilna odluka nižestepenih sudova kojom je utvrđeno da je ugovor o regulisanju naknade za uređivanje građevinskog zemljišta povodom izgradnje stambeno poslovnog odbijen, kao neosnovan zahtev tužilje za isplatu naknade u odnosu na njih, pravilnom primenom člana 84. stav 1, člana 85. stav 1, člana 87. stav 1, člana 91, člana 103. i člana 109. Zakona o obligacionim odnosima.

Suprotno navodima revizije pravilno su odlučili nižestepeni sudovi i u odnosu na tuženu AA, pravilno zaključivši da je bez uticaja to što je sa tužiljom 30.05.2017. godine zaključila ugovor o plaćanju duga na ime naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, kod utvrđenog da je sporni ugovor od 27.07.2005. godine ništav pravni posao i u odnosu na nju i da stoga i u odnosu na nju ne proizvodi pravno dejstvo.

Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, člana 74. stav 2. tačka 30. Zakona o planiranju i izgradnji, prema kom članu naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta plaća investitor, s obzirom da je tužilja svoje potraživanje prema tuženima zasnovala na izvršenju ugovornih obaveza, na osnovu člana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić