.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1953/2015
11.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Lidije Đukić, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca N.Š. iz I., čiji je punomoćnik M.R., advokat iz I., protiv tužene N. b., A.D. B., čiji je punomoćnik V.M., advokat iz N.S., radi utvrđenja ništavosti ugovora o kreditu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1110/15 od 25.06.2015. godine, u sednici održanoj 11.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1110/15 od 25.06.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1110/15 od 25.06.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 8734/14 od 05.02.2015. godine, usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je ništav Ugovor o nenamenskom dugoročnom gotovinskom kreditu br.KR …, zaključen uzmeđu tužioca, kao korisnika kredita i tužene, kao davaoca kredita, kao i menice serije AA … i AA …, obe od 16.08.2006. godine, pa je utvrđeno da je ništava i menična obaveza tužioca za solidarnu isplatu tuženoj 1.219.439,54 dinara sa zakonskom kamatom počev od 23.02.2009. godine do isplate. Istom presudom, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 179.169,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 05.02.2015. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1110/15 od 25.06.2015. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena, dok je stavom drugim izreke odbijen zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizije smatra izuzetno dozvoljenim, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).
Postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut je 30.04.2013. godine, pa se primenom člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11), u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.
Primenom člana 404. stav 1. navedenog ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti ugovora o kreditu, menice i menične obaveze tužioca, a sudovi su o osnovanosti tužbenog zahteva odlučili pravilnom primenom materijalnog prava i u skladu sa prvnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja ništavosti ugovora i menice podneta je 23.09.2013. godine, a vrednost predmeta spora je 1.219.439,54 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe od 110,5426 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost od 11.031,40 evra
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko- pravnom sporu, koji se odnosi na novčano i nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
