U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je privremeni zastupnik BB iz ..., a čiji je punomoćnik Vlado Pavićević, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Stanković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1417/17 od 11.05.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 22.11.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1417/17 od 11.05.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 179/12 od 18.10.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud utvrdi da ne proizvodi pravno dejstvo, kao apsolutno ništav, ugovor o poklonu stana koji je zaključen između tužilje, kao poklonodavca, sa jedne strane i tužene, kao poklonoprimca, sa druge strane, a koji je overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov. broj ... dana 28.12.2009. godine, čiji je predmet nepokretnost - stan bliže naveden u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se raskine ugovor o poklonu zaključen između tužilje, kao poklonodavca, i tužene, kao poklonoprimca, a koji je overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov. broj ... dana 28.12.2009. godine, a čiji predmet predstavlja nepokretnost - stan bliže naveden u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se naloži Republičkom geodetskom zavodu upis brisanja prava svojine upisanog u korist tužene na stanu bliže navedenom u izreci, kao i da se na navedenom stanu upiše pravo svojine u korist tužilje. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 247.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1417/17 od 11.05.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 179/12 od 18.10.2016. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14 - u daljem tekstu: ZPP), i odlučio da revizija tužilje nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom je neosnovano, jer se ne radi o tim povredama, obzirom da se na te povrede revident pozivao i u žalbi, te je drugostepeni sud za neprihvatanje žalbenih navoda dao jasne razloge. Neosnovano je i ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava, a osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u reviziji nije dozvoljeno saglasno odredbi člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je septembra meseca 2008. godine počela da radi kućne poslove kod tužilje i njene majke. Tužilja dugi niz godina boluje od mulitpleks skleroze, a majka je tužilje bolovala od parkinsonove bolesti. U martu mesecu 2009. godine, majka tužilje je smeštena u dom za stara lica, a preminula je juna meseca 2009. godine. Tužena je nastavila da pomaže tužilji u kućnim poslovima, sa tužiljom je provodila dosta vremena i dobro je upoznala. Dana 23.12.2009. godine, tužilja je sačinila ručno zaveštanje, a istog dana je sačinjeno i zaveštanje u formi pismenog zaveštanja pred svedocima od strane advokata GG, kojim zaveštanjem je tužilja raspolagala stanom broj ... u ulici ... broj ..., novčanim sredstvima, i stanom u ulici ... broj ... u ..., na način bliže naveden u tim zaveštanjima. Ugovorom o poklonu overenim pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov. ... od 28.12.2009. godine ,tužilja je, kao poklonodavac, pokolonila tuženoj, kao poklonoprimcu, bez ikakve naknade ili tereta ... stan broj ... koji se nalazi na ... spratu u ulici ... broj ... u ..., i dala saglasnost da poklonoprimac može upisati svoje stečeno pravo bez posebne saglasnosti poklonodavca, ali uz jednovremeni upis zadržanog prava korišćenja - plodouživanja u korist poklonodavca. Po pozivu tužilje, a pre sačinjavanja zaveštanja i ugovora o poklonu, izvršena je kućna poseta od strane lekara neuropsihijatra DD, koji je sačinio izveštaj i konstatovao da tužilja boluje od multipleks skleroze devet godina pre tog pregleda, da je lečena u KBC Srbija, da bolest napreduje, ali da u psihičkom statusu nema ispada mentalnih funkcija. Tužena je rešenjem od 23.09.2010. godine upisana kao vlasnik predmetnog stana, a istim rešenjem je upisano i pravo doživotnog plodouživanja u korist tužilje. Tužilja je u oktobru mesecu 2011. godine pokušala samoubistvo, pa je po pozivu tužene došao privremeni zastupnik tužilje koji ju je odvezao u Urgentni centar, nakon čega je tužilja smeštena u bolnicu Laza Lazarević gde je provela neko vreme i gde ju je tužena obilazila. Iz te bolnice, tužilja je smeštena u domu za stare u vlasništvu sada staratelja tužilje, i od tog momenta tuženoj je bio onemogućen kontakt sa tužiljom. Tužena je živela u drugom stanu tužilje, u ulici ... i plaćala kiriju 200 evra mesečno, dok tužilja nije odvedena u bolnicu, nakon čega se preselila u stan tužilje, zajedno sa ćerkom i zetom, jer je prethodno iseljena iz stana na ... . Tužilja prima penziju u mesečnom iznosu od 59.000,00 dinara. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R2 broj 11/2012 od 11.12.2012. godine, tužilja je delimično lišena poslovne sposobnosti i određeno da ista ne može da raspolaže imovinom veće vrednosti, a rešenjem Gradskog centra za socijalni rad u ..., Odeljenje ... od 24.05.2013. godine, stavljena je pod starateljstvo i za staraoca joj je određen BB koji je određen da preduzima sve pravne poslove i radnje koje su neophodne za zaštitu interesa štićenika.

Odlučujući o tužbenom zahtevu tužilje za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu, nižestepeni sudovi su isti odbili kao neosnovan iz razloga što tužilja, na kojoj je bio teret dokazivanja činjenice da nije bila sposobna za rasuđivanje, svoju tvrdnju nije dokazala, s obzirom da se po zaključku nižestepenih sudova nesposobnost za rasuđivanje ne može dokazivati iskazima svedoka niti lekarskom dokumentacijom, a sve imajući u vidu da je tužena uz odgovor na tužbu priložila nalaz i mišljenje sudskog veštaka iz koga proizilazi da tužilja, iako je bolovala od multipleks skleroze nije u psihičkom statusu imala ispade mentalnih funkcija. Odlučujući o eventualnom tužbenom zahtevu, nižestepeni sudovi su primenom člana 567. Srpskog građanskog zakonika, koji se primenjuje shodno Zakonu o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije, zaključili da kod tužilje nije došlo do znatnog osiromašenja nastalog nakon zaključenja ugovora o poklonu, odnosno da tužilja ima dovoljno sredstava za život i da može da se izdržava, te da joj nije ugrožena egzistencija. Ovo stoga što tužilja ubira prihode kako od izdavanja stana u ulici ... broj ... u ..., na kome pravo svojine ima tužena, i od stana u ulici ... u ..., čiji je vlasnik tužilja, a takođe prima i penziju u mesečnom iznosu od 59.000,00 dinara. Osim toga, nižestepeni sudovi zaključuju da nema ni ispunjenosti drugog uslova za opoziv ugovora o poklonu, odnosno da nema neblagodarnosti, odnosno grube nezahvalnosti poklonoprimca, jer tužena prema izvedenim dokazima nije pokazala neblagodarnost prema tužilji zbog čega je i u tom delu odbijen tužbeni zahtev tužilje.

Kod ovako utvrđenih činjenica, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan, i to kako primarni, tako i eventualni, s obzirom da tužilja nije dokazala da je u vreme zaključenja ugovora o poklonu bila nesposobna za rasuđivanje, a što bi vodilo ništavosti predmetnog ugovora u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, niti da je tužena bila neblagodarna, odnosno nezahvalna prema tužilji, u smislu člana 567. Srpskog građanskog zakonika.

Neosnovani su navodi revizije tužilje da sud nije odlučio o izvođenju dokaza veštačenjem od strane sudskog veštaka neuropsihijatra. Ovo stoga što je navedeni predlog podneo punomoćnik tužene, i od istog odustao u toku postupka, a teret dokazivanja činjenice da je tužilja bila nesposobna za rasuđivanje leži na tužilji, a ne na tuženoj u smislu člana 231. stav 1, 2. i 3. Zakona o parničnom postupku.

Neosnovano se i revizijom tužilje ukazuje da drugostepeni sud nije imao u vidu nalaze stalnih sudskih veštaka neuropsihijatara koji su priloženi u predmetu R2 11/12, odnosno u postupku lišenja poslovne sposobnosti, imajući u vidu da pravilno drugostepeni sud zaključuje da, između ostalog, navedeni nalaz ne može biti od uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, jer se ne odnosi na sposobnost za rasuđivanje tužilje u momentu zaključenja predmetnog ugovora, već se zasniva na medicinskoj dokumentaciji i na pregledu tužilje od 07.10.2011. godine zaključno sa 23.04.2012. godine, dakle na period nakon zaključenja spornog ugovora.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, pa ih ovaj sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Kako ne stoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, a ni oni na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić