U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici iz porodičnih odnosa tužilaca mal. AA i mal. BB, čiji je zakonski zastupnik VV iz ..., protiv tužene GG iz ..., čiji je punomoćnik Dobrinka Vidojković, advokat iz ..., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 284/16 od 07.07.2016. godine, na sednici održanoj 10.11.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 284/16 od 07.07.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Zaječaru, presudom P2 504/2015 od 10.03.2016. godine, delimično je usvojio tužbeni zahtev mal. tužilaca, tako što je obavezao tuženu da mesečno doprinosi u izdražvanju mal. tužilje AA, rođene .... godine, mesečnim iznosom od 4.000,00 dinara i u izdržavanju mal. tužioca BB, rođenog ... godine, mesečnim iznosom od 3.000,00 dinara, počev od 26.11.2014. godine pa nadalje, do 15. u mesecu za tekući mesec, dok za to postoje zakonski uslovi, a na ruke zakonskog zastupnika, mal. tužilaca VV, s tim da dospele mesečne iznose izdržavanja plati odjednom u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za iznose preko dosuđenih a do traženih iznosa od po 6.000,00 dinara (stav prvi izreke). Konstatovao je da se ovom presudom menja izreka pravnosnažne presude Opštinskog suda u Boljevcu P 321/08 od 13.03.2009. godine u stavu četvrtom izreke (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene da se obaveže tužena da na ime doprinosa u izdržavanju mal. tužilaca učestvuje mesečnim iznosom od po 1.000,00 dinara za mal. AA i po 500,00 dinara za mal. BB, počev od 15.01.2015. godine pa ubuduće, sve dok za to postoje zakonski uslovi ili presuda ne bude izmenjena, te da se na taj način izmeni presuda Opštinskog suda u Boljevcu P 321/08 od 30.03.2009. godine, u stavu četvrtom izreke (stav treći izreke). Odlučio je i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav četvrti izreke).

Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž2 284/16 od 07.07.2016. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Zaječaru P2 504/2015 od 10.03.2016. godine, u usvajajućem delu stava prvog, stavu drugom, trećem i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga propisanih odredbom člana 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. a u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), pa je utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju iz prvostepene presude, zakonski zastupnik mal. tužilaca, otac VV, rođen je ... godine, i prima dečji dodatak za mal. AA u iznosu od 2.000,00 dinara, a za mal. BB u iznosu od 1.500,00 dinara, zaposlen u ..., gde prima lični dohodak u iznosu od 25.000,00 dinara, ne poseduje nepokretnu imovinu i živi u domaćinstvu u ... u kući svoje babe, gde žive i njegovi roditelji, koji nemaju nikakvu imovinu, pri čemu otac prima penziju, dok je majka domaćica i nema prihode. On iz drugog braka ima mal. ćerku koja je poverena na vršenje roditeljskog prava majci za koju mesečno plaća iznos od 3.000,00 dinara na ime izdražvanja i zaključio je treći brak iz koga ima mal. sina koji je pripao majci i za koga plaća izdržavanje u iznosu od oko 6.000,00 dinara mesečno, koje nije sudski regulisano. U letnjem periodu povremeno radi na građevini i tada zarada zavisi od količine posla a u domaćinstvu čuvaju stoku, a imaju baštu koju obrađuju za lične potrebe. Tužena je rođena ... godine, bez zaposlenja je, radi privatno po kućama i mesečno zaradi do 3.000,00 dinara, prima materijalnu pomoć u iznosu od 9.367,00 dinara i dečji dodatak za mal. DD, rođenog ... godine u iznosu od 3.400,00 dinara. Ona jedino njega izdržava, nema nepokretnu imovinu, a njeni roditelji su razvedeni i od njih nema nikakvu pomoć i sa njima nije u kontaktu. Mal. GG ove godine polazi u predškolsku ustanovu i za njega ima mesečne izdatke od oko 6.000,00 dinara, pri čemu za higijenu daje 1.000,00 dinara mesečno, dok za odeću daje zavisno od godišnjeg doba i redovno plaća i izdržavanje za ćerku i sina iz prvog braka.

U međuvremenu promenile su se okolnosti od donošenja prethodne odluke, s obzirom na to da su posle sedam godina potrebe mal. dece veće nego u vreme donošenja prethodne odluke, jer su deca sada školskog uzrasta, odnosno učenici osnovne škole, nalaze se u razvojnom periodu kada su potrebe za udžbenicima, ishranom, odećom i obućom u značajnoj meri povećane, pri čemu se sa odrastanjem dece javlja i potreba za raznim vannastavnim aktivnostima. Mesečni troškovi prevoza dece do škole iznose 1.500,00 dinara po detetu, za školsku užinu se izdvaja oko 1.100,00 dinara, mesečno po detetu, za džeparac oko 50,00 do 100,00 dinara dnevno i knjige za ćerku su plaćene 14.500,00 dinara, a od naredne školske godine će morati da se plaćaju knjige i za sina, troškovi za obuću zavise od sezone, i od strane zakonskog zastupnika nisu opredeljeni, dok za ishranu koriste uglavnom domaće proizvode, s obzirom da zakonski zastupnik mal. dece čuva stoku i obrađuje baštu. Utvrđeno je da su ukupne mesečne potrebe mal. dece u iznosu od oko 15.000,00 dinara mesečno, dok je materijalna situacija zakonskog zastupnika mal. tužilaca znatno otežena, imajući u vidu da je isti zaposlen i ostavaruje mesečnu zaradu od oko 25.000,00 dinara, pri čemu ima obavezu izdržavanja još dvoje maloletne dece iz druga dva braka, na ime čega plaća iznos od 9.000,00 dinara mesečno.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni ovog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su obavezali tuženu da na ime izdržavanja maloletne dece plaća, i to za mal. tužlju AA mesečno iznos od 4.000,00 dinara i za mal. tužioca BB, mesečno iznos od 3.000,00 dinara i odbili protivtužbeni zahtev tužene da učestvuje u njihovom izdržavanju u mesečnim iznosima od po 1.000,00 dinara za mal. AA i od po 500,00 dinara za mal. BB.

Naime, odredbom člana 160. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, broj 18/05, 72/11 i 6/15), je propisano, da, izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.), da, potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), i da, mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Odredbom člana 164. ovog zakona, da, visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Prema tome, imajući u vidu najbolji interes tužilaca kao maloletne dece, tj. njihove potrebe kao poverilaca izdržavanja, s obzirom na njihov kalendarski uzrast i druge utvrđene okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja i mogućnosti tužene kao dužnika izdržavanja, da je mlađa osoba koja je radno sposobna i druge utvrđene okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja na strani tužene, to je po oceni ovoga suda pravilna odluka o utvrđenoj visini izdržavanja na ime maloletnih tužilaca.

Pri tome, nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije kojima se između ostalog ukazuje, da je tužena samohrana majka maloletnog deteta koji ima probleme sa zdravstevnim stanjem, da ne radi i da nije u mogućnosti da zbog deteta radi, da nema nikakvih primanja i da ponešto radi kako bi se izdržavali, da dete nije priznato od oca i da tužena nema sredstava da i taj postupak pokrene.

Dakle, kako navodi revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda i revizija odbija kao neosnovana, to nije neophodno da ovaj sud dalje detaljno obrazlaže presudu, već se tužena kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić