Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Tatjane Đurica i Vesne Mastilović, članova veća, u vanparničnom predmetu po predlogu predlagača Republike Srbije – Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo u Beogradu protiv protivnika predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Jovanović, advokat u ..., radi utvrđivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž 727/24 od 19.07.2024. godine, u sednici održanoj 03.04.2025. godine doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija predlagača, UKIDAJU SE rešenje Višeg suda u Jagodini Gž 727/24 od 19.07.2024. godine i rešenje Osnovnog suda u Despotovcu R1 6/22 od 12.04.2024. godine i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Despotovcu je doneo rešenje R1 6/22 dana 12.04.2024. godine kojim je obavezao predlagača da na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti navedene u stavu 1. izreke rešenja: katastarske parcele, porodične stambene zgrade, pomoćne zgrade, sve upisno u List nepokretnosti broj .. KO ... (sada List nepokretnosti broj .. KO ...) isplati protivniku predlagača ukupan iznos od 49.537.953,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 12.04.2024. godine do konačne isplate, te da protivniku predlagača na ime troškova postupka isplati iznos od 543.176,60 dinara.

Viši sud u Jagodini je doneo rešenje Gž 727/24 dana 19.07.2024. godine kojim je odbio žalbu predlagača i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Despotovcu R1 6/22 od 12.04.2024. godine.

Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu predlagač je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom rešenje pobija zbog bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje po odredbi člana 408. u vezi člana 420 stav 6. Zakona o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS br. 72/2011…10/2023 – dr. zakon) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/2011…10/2023 – dr zakon) i zaključio da je revizija osnovana, jer je pobijano rešenje doneto na osnovu pogrešne primene materijalnog prava.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, na kome je zasnovano pobijano rešenje, pravnosnažnim rešenjima Odeljenja za imovinsko- pravne, stambeno-komunalne poslove, urbanizam i građevinarstvo i zaštitu životne sredine Opštinske uprave opštine Despotovac od 19.11.2021. godine i od 20.06.2015. godine protivniku predlagača su eksproprisane nepokretnosti na predlog i za potrebe ovde predlagača, radi formiranja,uređenja, izgradnje i korišćenja prostora intervidovskog (višenamenskog ) poligona „Pasuljanske livade“, u skladu sa Prostornim planom i rešenjem Vlade Republike Srbije od 29.05.2015. godine. Osim što je pribavio procenu tržišne vrednosti za eksproprisane nepokretnosti od Poreske uprave, koju je uzeo za polaznu osnovu za utvrđivanje naknade, prvostepeni sud je odredio veštačenje, te je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka poljoprivredne struke utvrdio tržišnu vrednost za svaku parcelu i tržišnu vrednost za rod i stabla voćaka, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka šumarske struke utvrdio je vrednost šumskog zasada na svakoj od eksproprisanih parcela, i na osnovu nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke utvrdio je da se na katastarskoj parceli broj ... nalaze porodična stambena zgrada, dva ekonomska objekta, antre, garaža i živinarnik i ukupnu vrednost navedenih objekata uvećanu za cenu uređenja dvorišta, komunalno opremanje za stambene objekte i troškove preseljenja. Pozivom na odredbe člana 132.- 140. Zakona o vanparničnom postupku, te člana 42, 45, 47, 48 i člana 61 stav 2. Zakona o eksproprijaciji prvostepeni sud je obavezao predlagača da protivniku predlagača isplati ukupno određen iznos od 49.537.953,00 dinara na ime naknade za sve eksproprisane nepokretnosti, katastarske parcele – njive, livade, pašnjake, šume, voćnjak, porodične stambene zgrade, pomoćne zgrade, zemljište pod zgradom i drugim objektom i uz zgradu i drugi objekat i ostalo veštački stvoreno neplodno zemljište, pobrojane u izreci rešenja, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.04.2024. godine.

Drugostepeni sud je prihvatio za pravilno određenu naknadu na osnovu ocene nalaza i mišljenja veštaka, u skladu sa navedenim odredbama zakona.

Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava, kod utvrđenja tržišne vrednosti zemljišta po proceni veštaka u situaciji kada procena bitno odstupa od tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti na osnovu prosečnih cena koje egzistiraju u prometu na teritoriji relevantnih opština prema proceni Poreske uprave, i procenu izmakle koristi. Osporava pravilnost primene materijalnog prava kod određivanja naknade za eksproprisane objekte prema građevinskoj, a ne tržišnoj vrednosti.

Navodi revizije su osnovani. Odredbama Zakona o eksporprijaciji („Sl. glasnik RS“ br. 53/95…20/2009, 55/2013 -odluka US i 106/2016 – autentično tumačenje) o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, naknada za eksproprisanu stambenu zgradu određuje se prema tržišnoj ceni takve nepokretnosti (član 43.). Naprotiv, iz razloga prvostepenog rešenja proizilazi da je veštak primenio troškovnu metodu koja podrazumeva obračun svih troškova da se izgradi objekat, da je obračunao proizvodnu cenu objekata i istu umanjio za amortizaciju objekta, i da nije koristio podatke o tržišnim kretanjima, dakle nije utvrđena tržišna vrednost objekata koji su eksproprisani. Stoga je utvrđena naknada na čiju isplatu je predlagač obavezan, protivna citiranoj odredbi zakona. To što predlagač nije predložio drugo građevinsko veštačenje ne opravdava prihvatanje za relevantan nalaz o vrednosti potrebnoj za izgradnju objekta, i određivanje naknade za eksproprisane objekte suprotno zakonskoj normi.

Prema razlozima prvostepenog rešenja, prvostepeni sud nije odredio naknadu za zemljište u visini tržišne vrednosti zemljišta prema proceni Poreske uprave, već ju je uzeo za polaznu osnovu i visinu naknade utvrdio u celini prihvatajući nalaz veštaka. Međutim, odredbom člana 42. Zakona o eksproprijaciji, naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta (ako zakonom nije drukčije propisano), a procenu tržišne cene vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima. U situaciji kada se procena Poreske uprave i procena nalaza veštaka drastično razlikuju, sam po sebi dat nalaz i mišljenje veštaka, bez kritičkog pristupa i ispitivanja parametara prema kome je dat, ne znači da je utvrđena vrednost zemljišta u skladu sa odredbom člana 42. stav 1. Zakona o eksporprijaciji. Zbog toga se za sada utvrđena vrednost zemljišta i prema njoj naknada za eksproprisano zemljište ne može prihvatiti za pravilnu.

Stoga se za sada nemože prihvatiti za pravilno utvrđena ni naknada za zasade i šumu na eksproprisanom zemljištu, jer ona zavisi od pravilno utvrđene vrednosti zemljišta, prema odredbama člana 45. i člana 47. Zakona o eksproprijaciji.

Prema iznetom je Vrhovni sud ukinuo drugostepeno i prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, po odredbi člana 416. stav 2. i člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 30. stav 2. zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković