U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jovčić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane RS, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4234/2019 od 24.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4234/2019 od 24.09.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju P 191/2019 od 21.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava ličnosti utvrđene pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju P 1015/2017 od 07.05.2018. godine, isplati iznos od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.05.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4234/2019 od 24.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...87/18), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pravnosnažna presuda, presudom Višeg suda u Vranju P 1015/17 od 07.05.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev AA iz ... prema tuženoj Republici Srbiji i utvrđeno je da je zaključkom Vlade RS broj 401- 161/2008-01 od 17.01.2008. godine, povređeno načelo jednakih prava i obaveza čime je izvršena diskriminacija na osnovu mesta prebivališta ratnog vojnog rezerviste, kao učesnika u ratu 1999. godine. Na osnovu navedene presude, tužilac je u novoj parnici istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete. U toku prvostepenog postupka po zahtevu za naknadu nematerijalne štete, tužena je istakla prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja. Prvostepeni sud je usvojio prigovor zastarelosti potraživanja i doneo pobijanu presudu. Razloge navedene u prvostepenoj presudi, prihvatio je i Apelacioni sud u Nišu.

Prema stanovištu nižestepenih sudova objektivni rok zastarelosti tužiočevog potraživanja iz člana 376. stav 2. ZOO, računa se od donošenja zaključka Vlade RS od 17.01.2008. godine, te je do podnošenja tužbe u ovoj parnici 18.02.2019. godine, ovaj rok protekao. Objektivan rok zastarelosti od 5 godina počeo je da teče od 17.01.2008. godine, a ne od nastupanja pravnosnažnosti presude Višeg suda u Vranju P 1015/2017 od 07.05.2018. godine, jer je reč o deklaratornoj presudi kojom se ne stvara nikakva promena u spornom materijalno - pravnom odnosu, već se samo utvrđuje da takav odnos postoji i pre donošenja presude i nezavisno od njenog donošenja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužbeni zahtev za isplatu naknade nematerijalne štete nije osnovan jer je nastupila zastarelost potraživanja, u smislu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima.

Prema zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 14.11.2017. godine tužba za utvrđenje postojanja diskriminacije ne zastareva, potraživanje radi naknade štete (materijalne i nematerijalne) zastareva u rokovima iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, a rok zastarelosti zahteva za naknadu štete po osnovu diskriminacije počinje da teče od momenta donošenja zaključka Vlade RS od 17.01.2008. godine.

Odredbom člana 376. stavom 1. ZOO propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a stavom 2. da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala.

Saglasno iznetom, s obzirom da potraživanje radi naknade štete zastareva u nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva za naknadu nematerijlane štete.

U konkretnom slučaju, protekao je subjektivni rok od 3 godine (kao i objektivni rok od 5 godina) počev od dana kada je po zaključku Vlade RS od 17.01.2008. godine, ratnim vojnim rezervistima priznato pravo na novčanu naknadu u smislu člana 5. zaključka jer je tužilac tužbu za naknadu nematerijalne štete podneo 18.02.2019. godine.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ističe da se početak roka zastarelosti za naknadu nematerijalne štete računa od dana utvrđenja da je diskriminacija izvršena. Naime, postojanje diskriminacije izvršene sporazumom od 11.01.2008. godine i zaključkom Vlade Republike Srbije od 17.01.2008. godine, nastalim pre stupanja na snagu Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 22/09 - stupio na snagu 07.04.2009. godine), ceni se na osnovu člana 21. Ustava Republike Srbije i člana 14. Evropske Konvencije o ljudskim pravima. Presuda Višeg suda u Vranju P 1015/2017 od 07.05.2018. godine, kojom se utvrđuje da je tužilac diskriminisan je deklaratornog karaktera kojom nije ustanovljeno, već je samo utvrđeno, postojanje diskriminacije tužioca, iz čega sledi da je dikriminacija tužioca nastupila nezavisno od donošenja presude i pre donošenja presude. Shodno navedenom, ne može se rok zastarelosti potraživanja na ime naknade nematerijalne štete zbog diskriminacije računati od dana utvrđenja da je diskriminacija izvršena, već objektivni rok zastarelosti potraživanja počinje da teče od momenta donošenja zaključka Vlade RS od 17.01.2008. godine, a potraživanje zastareva u rokovima iz člana 376. ZOO.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka s obzirom da tužilac nije uspeo u tom postupku.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić