U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik objekta u N. u kojem je obavljao ugostiteljsku delatnost. Početkom 2002. godine tužilac je tuženom kao isporučiocu, reklamirao registrovanu potrošnju vode kao prekomernu, tako da je 31.01.2002. godine, vodomer koji je bio neispravan, skinut i zamenjen drugim, pa je nastavljena potrošnja vode. Tuženi je 17.02.2005. godine isključio vodosnabdevanje u objektu tužioca, zato što nisu plaćane usluge vodosnabdevanja. Potom je 02.08.2005. godine, tuženi skinuo vodomer, prvi ventil i izvršio čepovanje na spojnici, sa konstatacijom da je prethodno stavljena plomba sa prvog ventila otkinuta, kvalifikujući tada zatečeno stanje samovlasnim priključenjem. Tužilac se usmeno obraćao zaposlenima tuženog u vezi isključenja sa vodosnabdevanja, ali nije preduzimao pravno relevantne radnje u cilju priključenja na vodovodnu mrežu. Zahtev za priključenje objekta na vodovodnu mrežu tužilac je podneo 17.11.2011. godine, po ovom zahtevu tuženi je postupio 22.11.2011. godine, tako što je postavljen nov vodomer, a zavrnuti ventili za dovod vode do unutrašnjih instalacija, obzirom da tužilac nije bio prisutan, s tim što je prethodno obavešten da će tuženi po njegovom zahtevu postupiti. Tužilac se nije odazvao ni pozivu tuženog da u primerenom roku pristupi radi zaključenja ugovora o pružanju komunalne usluge vodosnabdevanja u svom objektu. U ovom postupku tužilac ističe da je pretrpeo štetu jer zbog isključenja sa vodovodne mreže od 2005. godine nije mogao da objekat izdaje u zakup.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužilac nema pravni osnov za potraživanje naknade štete zbog izmakle koristi.

Članom 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, a članom 189. stav 1. istog zakona, propisano je da oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi.

Odluka o obavljanju komunalnih delatnosti na području Opštine Srbobran („Sl. list Opštine Srbobran“, br.8/97), koja je bila na snazi u spornom periodu, u članu 12. propisuje da prečišćavanje i distribuciju vode u Opštini Srbobran, vrši Javno komunalno preduzeće „isporučilac“; članom 27. stav 1. tačka 10. iste odluke, propisano je da snabdevanje vodom može se obustaviti u slučaju da potrošač ne plati utrošenu vodu u propisanom roku, članom 28. propisano je da isporučilac vode može tužiti korisnika za naknadu štete, u slučaju da korisnik bez ovlašćenja preduzme bilo kakvu radnju na vodomeru ili priključku, a članom 29. propisano je da dovod vode ostaje zatvoren dok se ne otklone uzroci zbog kojih je došlo do isključenja, a troškovi isključenja i uključenja i ostale troškove do kojih je došlo krivicom korisnika snosi korisnik, a isporučilac je dužan da nakon otklanjanja uzroka u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva korisnika izvrši priključivanje korisnika.

U konkretnom slučaju, tuženi je u okviru svoje delatnosti postupao u skladu sa Odlukom o obavljanju komunalnih delatnosti na području Opštine Srbobran, jer je na osnovu člana 27. stav 1. tačka 10. odluke, 2005. godine obustavio snabdevanje vodom u objektu tužioca, obzirom da tužilac nije plaćao usluge vodosnabdevanja. Od 2005. godine, tužilac nije podneo zahtev za priključenje na vodovodnu mrežu u smislu člana 29. navedene odluke, već je to učinio 17.11.2011. godine, a tuženi je po zahtevu postupio 22.11.2011. godine, tako što je postavljen nov vodomer.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi je postupajući u skladu sa svojim obavezama i u vršenju svoje delatnosti obustavio snabdevanje vodom u objektu tužioca, u skladu sa Odlukom o obavljanju komunalnih delatnosti na području Opštine Srbobran, tako da u postupanju tuženog nema elemenata protivpravnosti. U toj situaciji ne postoji osnov za obavezivanje tuženog na isplatu naknade štete zbog izmakle koristi u visini zakupnine, koju tužilac traži. Na strani tuženog nema skrivljenog ponašanja i samim tim ne postoji uzročno-posledična veza između radnje tuženog i eventualne štete koju je tužilac pretrpeo. Osim toga, tužilac je znao razlog zbog čega je isključen sa vodovodne mreže, a to je zato što nije platio utrošenu vodu, pa je svojim ponašanjem mogao da spreči štetu za koju tvrdi da mu je prouzrokovana, tako što bi ispunio svoju obavezu, podneo zahtev za priključenje na vodovodnu mrežu i zaključio ugovor o pružanju komunalne usluge vodosnabdevanja sa tuženim.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Revizijskim navodima se uglavnom osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može da bude razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 398. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.