Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Nikolić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2800/22 od 04.10.2022. godine, u sednici održanoj 22.01.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 2800/22 od 04.10.2022. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2800/22 od 04.10.2022. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Vranju P 129/21 od 17.08.2021. godine i presuđeno tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da im tužena na ime naknade nematerijalne štete za trpljenje duševnih bolova i patnji za narušeni lični i porodični život, trpljenje neizvesnosti, neodgovaranje državnih organa i namerno skrivanje i zataškavanje informacija o stvarnoj sudbini njihove ćerke rođene ...1986. godine, zbog reakcije i stavova nadležnih organa, koji su pokazali trajnu nezainteresovanost da se utvrdi gde je i kakva sudbina njihovog deteta, isplate svakom iznos od po 1.250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.02.2019. godine do konačne isplate; obavezani su tužioci da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 169.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno, preko punomoćnika izjavili reviziju shodno članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužilaca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je primljena na Ginekološko odeljenje bolnice u Vranju dana ...1986. godine zbog porođajnih bolova i ista se porodila dana ...1986. godine kada je rodila mrtvo žensko dete, a otpuštena je dana ...1986. godine. Prema otpusnoj lista sa epikrizom Ginekološkog odeljenja bolnice u Vranju od ...1986. godine, prilikom prijema BB u bolnicu dana ...1986. godine, na prijemu se nisu čuli tonovi ploda, ista se porodila sledećeg dana ...1986. godine kada je u 14,00 časova rodila mrtvo žensko dete teško 1500 grama, dugačko 43 cm, nakon čega je otpuštena ...1986. godine, a otpusna lista je potpisana od strane primarijusa dr VV. Od prijema u bolnicu, pa do porođaja, što je vremenski period od preko 24 časa, tužilja nije osećala pokrete bebe. U istoriji bolesti je konstatovano da su prilikom spoljnog pregleda BB konstatovani otkucaji detinjeg srca 140 u minutu. Ne postoji obdukcioni nalaz deteta, a u matičnoj knjizi rođenih njihovo dete, rođeno ...1986. godine upisano je dana ...1986. godine po prijavi Medicinskog centra u Vranju br. .. od ...1986. godine, pri čemu u rubrici „primedbe“ nije naznačeno da je dete mrtvo rođeno, niti je dete upisano u matičnu knjigu umrlih. Tužioci nisu videli dete po rođenju, a sumnja da je ono živo, kod tužioca AA se javila nakon saznanja za aferu sa nestalim bebama tokom 2001. godine, a kod tužilje BB tokom 2004. godine, kada ju je o tome obavestio suprug. Tužbu u ovoj parnici tužilac je podneo 27.02.2019. godine, a u odnosu na tužilju izvršeno je subjektivno proširenje 16.06.2021. godine.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je tužbeni zahtev tužilaca odbio kao neosnovan, zaključujući da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 8. Evropske konvencije na koju se tužioci pozivaju; da je zdravstvena ustanova prijavila rođenje bebe na osnovu koje je nadležna matična služba na način i pod uslovima propisanim Zakonom o matičnim knjigama izvršila upis činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih, uz administrativni propust da se konstatuje rođene mrtvog deteta; da je uredno vođen medicinski protokol sa podacima o zdravstvenom statusu prevremeno rođenog deteta, preduzetim svim dijagnostičkim i terapijskim procedurama, istoriji bolesti i optusnoj listi u kojoj su upisani podaci o rođenju mrtvog deteta, njegovoj težini i dužni prilikom porođaja i preduzetim dijagnostičkim i terapijskim procedurama, da eventualne nejasnoće i neslaganja u medicinskoj dokumentaciji i izvodu iz matične knjige rođenih, samo po sebi, ne znače da je tužena automatski odgovorna za štetu koju tužioci potražuju u ovom sporu, te da su svi organi kojima su se tužioci obraćali povodom utvrđenja statusa deteta rođenog ...1986. godine po podnetim prijavama preduzimali radnje u vezi sa svojim zakonskim ovlašćenjima, izdavali naredbe, prikupljali dokumenta i pribavljali izjave podnosioca prijava, a zatim donosili rešenja primenom važećih propisa, zbog čega u njihovom postupanju nema protivpravnosti, pa samim tim ni osnova za dosuđenje tražene nematerijalne štete.

Takav zaključak i pravni stav drugostepenog suda Vrhovni sud ne prihvata. Po oceni Vrhovnog suda, osnovani su revizijski navodi tužilaca da je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Na osnovu odredbe člana 145. stav 2. Ustava Republike Srbije, sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.

Odredbom člana 16. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano je da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i da se neposredno primenjuju. Zbog toga se, od ratifikacije i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda neposredno primenjuje (Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list Srbije i Crne Gore“ Međunarodni ugovori broj 9/03, 5/05, 7/05) i („Službeni glasnik Republike Srbije“ Međunarodni ugovori broj 12/2010) što znači da sudovi svoju odluku mogu neposredno da zasnuju i na toj konvenciji.

Odredbom člana 8. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, propisano je pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života tako što svako ima pravona poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske.

Zbog navedenog drugostepeni sud je pobijanu presudu doneo pogrešnom primenom materijalnog prava, jer je zaključio da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 8. Evropske konvencije na koju se tužioci pozivaju, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Drugostepeni sud, donoseći pobijanu presudu, nije u svemu postupio po primedbama Vrhovnog kasacionog suda datim u rešenju Rev 3774/2022 od 27.04.2022. godine kojim je ukinuta presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 3225/21 od 14.12.2021. godine. Naime, drugostepeni sud nije utvrdio, niti je cenio da li su nadležni organi tužene pružili tužiocima pouzdane informacije o statustu i sudbini njihovog deteta kada su im se tužioci takvim zahtevom obratili ili ne. Uslov za naknadu pretrpljene štete, kako materijalne, tako i nematerijalne, jeste preduzimanje štetne (protivpravne) radnje u uzročnoj vezi sa štetom, kao posledicom, a koja je u slučaju odgovornosti za nematerijalnu štetu u psihičkoj sferi oštećenih. Dakle i dalje je ostalo neutvrđeno da li postoje propusti u postupanju nadležnih organa tužene u vršenju ili u vezi sa vršenjem njihovih funkcija, u smislu nepravilnog ili nezakonitog postupanja, koji su u uzročnoposledičnoj vezi sa pravnim osnovom po kom tužioci traže naknadu predmetne štete.

U smislu navedenog treba imati u vidu da je Republika Srbija donela Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/20 od 03.03.2020. godine, koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine) i primenjuje se istekom roka od 3 meseca od dana stupanja na snagu, izuzev odredaba člana 3, 5, 15, 16. i 17. ovog Zakona koji se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog Zakona. Tim Zakonom je propisan postupak u kome se utvrđuju činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta ili iz zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji i postupak u kome se dosuđuje pravična novčana naknada nematerijalne štete, kao i organi koji su nadležni za sprovođenje zakona. Drugostepeni sud nije utvrdio ni da li su tužioci po tom osnovu vodili postupak ili ne, a ako jesu da li im je u tom postupku dosuđena pravična novčana naknada nematerijalne štete ili ne.

Na osnovu izloženog, revizija tužilaca je usvojena i odlučeno kao u izreci rešenja.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu sve primedbe navedene u ovom rešenju i rešenju Vrhovnog kasacionog suda Rev 3774/2022 od 27.04.2022. godine, upotpuniće činjenično stanje i pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, primenom člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković