U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., koje zastupa punomoćnik Marija Knežević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Subotici, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3349/23 od 25.04.2024. godine, u sednici održanoj 03.07.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3349/23 od 25.04.2024. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici – Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P 697/2023 od 04.09.2023. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužilaca AA i BB, oboje iz ..., je usvojen u celosti. Stavom drugim izreke utvrđeno je da nepokretnost upisana kod RGZ Služba za katastar nepokretnosti Bačka Topola pod parc. br. .../... njiva 2. klase u površini od 2.87.74m2 vlasništvo i pripadnost sada već pok. VV rođ. ..., biv. iz ..., čiji su pravni sledbenici tužioci, neosnovana i bez pravnog osnova upisana u list nepokretnosti broj .... KO ..., kao javna svojina Republike Srbije na osnovu rešenja RGZ SKN Bačka Topola br. 952-02-3265/2013 ž od 28.09.2014. godine i potom kao takva predata u vlasništvo GG iz ..., rešenjem Agencije za restituciju br. 46-0057753/2013 od 07.12.2018. godine i 19.02.2021. godine, što je tužena Republika Srbija – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dužna priznati na osnovu ove presude, nakon njene pravnosnažnosti. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da umesto nepokretnosti bliže opisane u izreci presude tuženima, kao pravnim sledbenicima sada već pok. VV rođ. ..., biv. iz ..., preda drugu adekvatnu nepokretnost u KO ..., iste površine, istog kvaliteta i boniteta, od koje obaveze se može osloboditi ukoliko u roku od 15 dana od pravnosnažnosti predsude isplati tužiocima ukupan novčani iznos od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu dinara u odnosu na evro, sve po zvaničnom kursu NBS u vreme isplate. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 320.320,00 dinara, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 334923 od 25.04.2024. godine, žalba tužene je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda ukinuta u delu kojim je utvrđeno da je predmetna parcela neosnovano i bez pravnog osnova upisana u LN br. ... KO ..., kao javna svojina Republike Srbije, na osnovu rešenja RGZ SKN Bačka Topola br. 952-023265/2013ž od 28.09.2014. godine i potom kao takva predata u vlasništvo GG iz ..., rešnjem Agencije za restituciju br. 46-005753/2013 od 07.12.2018. godine i 19.02.2021. godine i tužba u tom delu je odbačena, dok je u preostalom delu žalba odbijena i prvostepena presuda potvrđena, a odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova prvostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajuću presudu u potvrđujućem delu izreke, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik“ br. 72/11...10/23), pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. VV, pravna prethodnica tužilaca (baba po ocu), bila je učesnik postupka komasacije koji je sproveden u KO ..., u periodu od 1983-1987. godine. U komasacionu masu ona je unela nepokretnost koju je nasledila od svog supruga, DD, parcelu .../... u površini od 02.87.74m2, a prilikom nadele iz komasacione mase, po zapisniku Komisije za komasaciju od 04.10.1984. godine ona je dobila pripadajuće zemljište u tabli 23/2 severno od iskaza br. 87, a o toj nadeli je sačinjen samo zapisnik o usmenoj raspravi broj 95, ali ne i drugi dokument o dodeljenom zemljištu. Nepokretnosti porodice ... nalazile su se u zakupu kod „PK Njegoševo“ iz Njegoševa, odnosno AIK Bačka Topola PPRO Bačka OOUR Njegoševo sve do kraja 2016. godine, kada su dobili informaciju od AIK Bačka Topola da više neće isplaćivati zakupninu za zemljište .../... jer je zemljište upisano u LN br. ... kao ..., kao državno vlasništvo Republike Srbije, na osnovu rešenja RGZ SKN Bačka Topola od 13.09.2006. godine, koje je doneto po službenoj dužnosti. Nakon toga, na osnovu rešenja Agencije za restituciju br. 46-005753/2013 od 07.12.2018. godine i 19.02.2021. godine parcela koja je nadeljena pravnom prethodniku tužilaca je prešla na GG. Pravna prethodnica tužilaca se obraćala Komisiji za komasaciju koja je uputila na AIK Bačka Topola PPR Bačka OUR Njegoševo da joj pokaže površinu na terenu u kompleksu zemljišta koje je ona dobila kroz komasaciju. Od strane Komisije za komasaciju je na osnovu zahteva urađena skica premeravanja dana 28.08.1989. godine kao i propratni tehnički spisak promena na osnovu čega je trebalo da bude upisana pravna prethodnica tužilaca kao vlasnik parcele br. .../... sa površinom od 28.774m2, ali Komisija za komasaciju oformljena od strane Skupštine Opštine Bačka Topola nije sprovela promenu vlasnika na navedenoj parceli, već je ista ostala u vlasništvu DP „Njegoševo“ iz Njegoševa čiji je pravni sledbenik AIK Bačka Topola PPRO Bačka OOUR Njegoševo, koji je parcelu prijavio kao državnu svojinu.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje sudovi su usvojili tužbeni zahtev za predaju u državinu zemljišta iste površine, istog kvaliteta i boniteta umesto nepokretnosti koja je trebalo da bude predata tužiocima, odnosno njihovoj pravnoj prethodnici u postupku komasacije, a od koje obaveze se mogu osloboditi ukoliko isplate tužiocima ukupan novčani iznos od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu dinara u odnosu na evro po zvaničnom kursu NBS u vreme isplate. Ovo zato što Komisija za komasaciju SO Bačka Topola nije sprovela promenu vlasnika na navedenoj parceli, iako je pravna prethodica tužilaca uvedena u posed, a nakon toga je ova parcela upisana kao javna svojina Republike Srbije i u postupku restitucije predata u svojinu GG iz ... . Iz navedenog proizlazi da je pravna prethodnica tužilaca unela u komasaconu masu svoju parcelu, ali iz komasacione mase nije dobila odgovarajuće zemljište, a što je Komisija za komasaciju SO Bačka Topola bila dužna da učini prema pravilima komasacionog postupka. Zato su sudovi pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, za koju su dati dovoljni i jasni razlozi koji u svemu prihvata i Vrhovni sud.

U postupku je pouzdano utvrđeno koje je zemljište uneto u komasacionu masu od strane pravne prethodnice tužilaca, te da iz komasacione mase njoj nije nadeljeno odgovarajuće zemljište, odnosno ono zemljište koje je nadeljeno je kasnije upisano kao društvena svojina, pa su tužioci, kao pravni sledbenici pok. VV ostali bez zemljišta u površini od 2.87.74 m2. Činjenica, koja se u reviziji ističe, da u KO ... nema sličnog zemljišta koje bi moglo da bude predato tužiocima ne utiče na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, jer su tužioci postavili facultas alternativa, čijim ispunjenjem – isplatom navedenog iznosa tužena može da se oslobodi obaveze predaje zemljišta.

Na pravilnost i zakonitost pobijane presude ne utiču navodi revizije kojima se ukazuje da iznos od 50.000 evra postavljen kao facultas alternativa nije utvrđen veštačenjem.

Odredbom člana 344. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je tužilac u tužbi tražio da mu se preda određena stvar, a istovremeno je u tužbi ili do zaključenja javne rasprave izjavio da je voljan da umesto stvari primi određeni novčani iznos, sud će (ako usvoji tužbeni zahtev) u presudi izreći da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati taj novčani iznos. Ovo procesno alternativno ovlašćenje je u stvari građansko pravna ponuda tužioca učinjena tuženom da se može osloboditi od svoje obaveza na predaju stvari ako plati određeni novčani iznos. Procesna facultas alternativa nije tužbeni zahtev, pa nije ni bitno da li naznačena vrednost iz građansko pravne ponude odgovara vrednosti stvari čija se predaja traži, zbog čega nije ni potrebno da se veštačenjem utvrdi vrednost stvari u konkretnom slučaju zemljišta čiju predaju tužioci traže.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužena nije uspela u revizijskom postupku, pa nema pravo na naknadu troškova tog postupka koje je tražila i opredelila u reviziji, a u smislu člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković