U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Delić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, čiji je zakonski zastupnik Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2530/16 od 16.06.2016. godine, u sednici održanoj 31.01.2018. odine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2530/16 od 16.06.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8030/15 od 10.12.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete – izgubljene zarade isplati iznos od 5.000.000,00 dinara i na ime naknade štete za umanjenje životne aktivnosti iznos od 2.000.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 1.500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi na tužbu i presudu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2530/16 od 16.06.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. tog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu koji je bio na odsluženju vojnog roka pri VP ... ... od juna 1990. godine, prekinuto je služenje vojnog roka rešenjem od 08.05.1991. godine zbog privremene nesposobnosti za vojnu službu za tri godine (...) i određeno da će dosluženje vojnog roka regulisati naknadno, po isteku privremene nesposobnosti. Rešenjem Komande vojnog odseka ... od 03.04.2007. godine tužilac je preveden u rezervni sastav sa danom prekidanja služenja vojnog roka. Iz nalaza i mišljenja sudskog psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta univerziteta u ..., utvrđeno je da kod tužioca postoje znaci i simptomi trajne duševne bolesti iz kruga ...., tj. negativnom simptomatologijom zbog čega mu je značajno oštećeno mentalno zdravlje, njegova radna i životna sposobnost za 60%, s tim da u vreme služenja vojnog roka od juna 1990. godine do maja 1991. godine nije bilo manifestnih znakova bolesti – ..., niti je služenje vojnog roka imalo za posledicu nastanak ove bolesti čiji su se simptomi ispoljili neposredno po otpuštanju sa služenja vojnog roka, niti za direktnu posledicu pogoršanje simptoma osnovne bolesti (s obzirom da se u toku služenja vojnog roka mogu deklasirati latentni duševni i drugi poremećaji, ali se to ne odnosi na tužioca kod koga je bolest ispoljena nakon odsluženja vojnog roka).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge koje u celosti prihvata i ovaj sud.

Prema odredbi člana 173. Zakona o obligacionim odnosima, šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.

Prema odredbi člana 174. Zakona o obligacionim odnosima, za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

Polazeći od činjenice da je tokom postupka iz nalaza i mišljenja sudskog psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta univerziteta u Beogradu (pismenih izjašnjenja po primedbama i iskaza člana odbora) nesumnjivo utvrđeno da u vreme služenja vojnog roka nije bilo manifestnih znakova bolesti – šizofrenije, te da služenje vojnog roka nije imalo za posledicu nastanak ove bolesti, čiji su se simptomi ispoljili po otpuštanju sa služenja vojnog roka, niti je služenje vojnog roka moglo imati za direktnu posledicu pogoršanje simptoma osnovne bolesti, to i po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju ne postoji uzročno-posledična veza između psihičkih smetnji kod tužioca i služenja vojnog roka. Stoga, i kod činjenice da je tužiocu zbog trajne duševne bolesti iz kruga šizofrenih psihoza značajno oštećeno mentalno zdravlje i umanjena životna aktivnost za 60%, a da u vreme služenja vojnog roka nije bilo manifestnih znakova bolesti, niti je služenje vojnog roka imalo za posledicu nastanak ove bolesti, odnosno moglo dovesti do pogoršanja simptoma osnovne bolesti, to tužena po principu objektivne odgovornosti u smislu odredbe članova 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, ne može biti odgovorna za naknadu materijalne i nematerijalne štete koju je tužilac pretrpeo i trpi iz kojih razloga se neosnovano navodima revizije ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. tog člana, s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić