Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20109/2024
21.01.2026. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan M. Stojković, advokat iz ..., protiv tuženih „DAN GRAF“ d.o.o. Beograd, i BB iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Bogdanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 183/24 od 16.05.2024. godine, u sednici održanoj 21.01.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 183/24 od 16.05.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 638/22 od 04.12.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi „DAN GRAF“ d.o.o. Beograd da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.12.2023. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kojem je tražio da se tuženi obaveže na isplatu preko dosuđenog iznosa od 50.000,00 dinara do traženog iznosa od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.12.2023. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi BB da odmah po prijemu, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, sa sajta „danas.rs“ ukloni tekst pod naslovom: „Ko je AA, (ne)suđeni crnogorski mandatar: Kritičar komunizma i nekadašnji ambasador Jugoslavije i SCG“ od ...2022. godine objavljen na internet adresi - „ko je AA, (ne) suđeni crnogorski mandatar: Kritičar komunizma i nekadašnji ambasador Jugoslavije i SCG-Ljudi-Dnevni list „Danas“. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi BB da odmah po prijemu, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, bez komentara i o svom trošku objavi uvod i izreku ove presude na sajtu „danas.rs“. Stavom petim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu AA naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 125.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž3 183/24 od 16.05.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Višeg suda u Beogradu P3 638/22 od 04.12.2023. godine u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi „DAN GRAF“ d.o.o. Beograd da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.12.2023. godine, kao dana presuđenja do isplate, da se obaveže tuženi da odmah po prijemu, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, sa sajta „danas.rs“ ukloni tekst pod naslovom: „Ko je AA, (ne)suđeni crnogorski mandatar: Kritičar komunizma i nekadašnji ambasador Jugoslavije i SCG“ od ..2022. godine objavljen na internet adresi - „Ko je AA, (ne) suđeni crnogorski mandatar: Kritičar komunizma i nekadašnji ambasador Jugoslavije i SCG-Ljudi-Dnevni list „Danas“ i da tuženi BB odmah po prijemu, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, bez komentara i o svom trošku, objavi uvod i izreku presude na sajtu „danas.rs“. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava petog izreke Višeg suda u Beogradu P3 638/22 od 04.12.2023. godine, tako što je obavezan tužilac da tuženima na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 131.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za dosuđenje troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ...2022. godine na internet portalu medija „Danas.RS“ čiji je izdavač tuženi  „DAN GRAF“ d.o.o. a odgovorni urednik tuženi BB, objavljen je tekst pod naslovom: „Ko je AA, (ne)suđeni crnogorski mandatar: Kritičar komunizma i nekadašnji ambasador Jugoslavije i SCG“. U tekstu je, između ostalog, navedeno: „AA, lider Demokratskog fronta, juče nakon poslednje runde pregovora „stare“ parlamentarne većine istupio je ističući da je postignut veliki dogovor i napravljen veliki korak“, „Po zakonu AA ne bi mogao da bude premijer, jer ta funkcija podleže starosnoj granici propisanoj Zakonom o radu, za razliku od funkcije predsednika države, poslanika, odbornika“. Takođe je navedeno: „AA poznat je po svojoj prosrpskoj i svetosavskoj orijentaciji“,  „Pokret koji predvodi finansira Rusija još od 2014. godine (Demokratski front je osnovan dve godine ranije), „AA je još prošle godine bio viđen za izvesnog naslednika Zdravka Krivokapića na funkciju“, „75-godišnji AA je neretko u svojim istupima vrlo kritičan prema nekadašnjem komunističkom uređenju države, a svojevremeno je bio polaznik Partijske škole Saveza komunista u Kumrovcu (za elitne članove SK). Takođe je navedeno: „Zahvaljujući tada najvišim komunističkim zvaničnicima Izvršnog veća Vlade Crne Gore – Marko Orlandić i Rade Brajović – AA je postavljen za ministra prosvete u periodu pred antibirokatsku revoluciju. Zahvaljujući tastu, pokojnom VV, jednom od lidera antibirokratske revolucije, AA je postavljen za ambasadora u Mozambiku, od čega su, kako navode svedoci tog vremena, „bežale“ mnoge diplomate od karijere“. U tekstu se dalje navodi: „U biografiji stoji da je bio profesor na uglednom univerzitetu „La Sapienza” u Italiji, iako je tamo bio pozvan svega par puta kao gost govornik na određene teme“, „Pred referendum o nezavisnosti Crne Gore, AA je boravio u SAD u društvu Predraga Bulatovića i Nebojše Medojevića, lidera Pokreta za promene, da lobiraju protiv nezavisnosti, a svi mediji tada pisali su da je AA na put u Ameriku išao u režiji Vojislava Koštunice i Radeta Bulatovića“. U tekstu je navedeno i: „AA i tada, kao i danas, odbija i poriče tezu da Beograd želi da dominira nad Crnom Gorom. Prošle godine je bio besan kada je smenjen Vladimir Leposavić, ministar pravde u Vladi Krivokapića, zbog dovođenja u pitanje genocida u Srebrenici i presuda Haškog tribunala“. Na kraju teksta je citirana izjava tužioca: „Ovo je prevršilo svaku meru, ovo je udarac za vladu. Crna Gora je umorna od autoritarnih vođa koje su naređivale i kada bi se neki ministar eliminisao tu ne bi bila samo ostavka, slale bi se mafijaške poruke“. Nakon objavljenog teksta 20.10.2022. godine objavljen je odgovor tužioca na informaciju u kojem je naveo koje od informacija nisu tačne. Zbog objavljenog teksta tužilac se osećao uvređeno, tvrdnje iznete u tekstu su ga zabolele, jer je okarakterisan kao prevarant i licemer.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je iskazima citiranim u obrazloženju pobijane presude povređeno tužiočevo dostojanstvo, jer je tužilac prikazan u lažnom svetlu, tako što su mu pripisana svojstva koja nema. Pritom, interes za objavljivanjem takvih informacija nije pretežan u odnosu na interes zaštite dostojanstva tužiočeve ličnosti, objavljivanjem istih se ne doprinosi javnoj raspravi o ličnosti na koju se informacije odnose, zbog čega su takve informacije nedopuštene shodno odredbi člana 79. stav 1. i 2. Zakona o javnom informisanju i medijima. Stoga je primenom odredbe člana 79,  112, 114. i 120. Zakona o javnom informisanju i medijima u vezi sa članom 232. ZPP i 277. ZOO odlučio usvajanjem tužbenog zahteva.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio tako što je odbio kao neosnovane tužbene zahteve tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda u smislu člana 8, 9. i 79. Zakona o javnom informisanju i medijima, nalazeći da sporni iskazi ne predstavljaju protivpravni napad na tužiočevu ličnost i da nisu osnov za naknadu štete. Shodno tome, odbio i zahteve za uklanjanje teksta i objavljivanje uvoda i izreke presude.

Po  oceni Vrhovnog suda odluka drugostepenog suda je pravilna.

Prema članu 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava , svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice (stav 1). Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu (pored ostalog) zaštite ugleda ili prava drugih (stav 2).

Odredbom člana 79. stav 1. i 2. Zakona o javnom informisanju i medijima, dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koja se odnosi informacija pravno je zaštićeno. Objavljivanje informacije koja sadrži povredu časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koja ona nema, odnosno odricanjem osobine ili svojstava koja ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

U vreme objavljivanja spornog teksta, tužilac je bio narodni poslanik u Skupštini RCG i predsednik stranke DEMOS, koja je  pripadala grupaciji koja je na izborima u avgustu 2020. godine osvojila većinu poslaničkih mandata. Aktuelno je bilo pitanje konsultacija za formiranje nove Vlade RCG i tužilac je bio prepoznat u javnosti kao mogući mandatar za sastav nove vlade.

Iskazi u tekstu zbog kojih tužilac tvrdi da se osećao povređeno i trpeo duševne bolove su da pokret koji predvodi finansira Rusija još  od 2014. godine, da je bio dobrovoljni polaznik partijske škole u Kumrovcu, da je u biografiji tužioca označeno da je bio profesor na uglednom univerzitetu u Italiji, iako je tamo bio pozvan svega par puta kao gost, govornik na određene teme i da je tužilac boravio u SAD sa Predragom Bulatovićem kako bi lobirao protiv nezavisnosti Crne Gore.

Sloboda izražavanja predviđena članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava nije apsolutna. Ona može biti ograničena legitimnim ciljem u koji spada i zaštita prava i ugleda drugih lica. Za odnos slobode izražavanja, sa jedne strane, i poštovanja časti i ugleda drugih lica, sa druge strane, od značaja je da li se sadržina objavljenih tekstova odnosi na događaje, odnosno ličnosti za koje postoji interes da o njima bude obaveštena javnost. Dalje, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, potrebno je napraviti pažljivu razliku između činjenica i vrednosnih sudova, jer se postojanje činjenica može dokazati, dok istinitost vrednosnih sudova nije dokaziva (presuda Lingens protiv Austrije, predstavka 9851/82, od 08.07.1986. godine). Takođe, sloboda izražavanja pretpostavlja obavezu novinara na dužnu novinarsku pažnju, definisanu članom 9. Zakona o javnom informisanju i medijima. Naime, novinar je dužan da pre objavljivanja informacija, preduzme razumne mere istraživanja radi provere informacija. Pri tome, treba napomenuti da je obaveza novinarske pažnje zakonom propisana u cilju ostvarivanja javnog informisanja, a ne u funkciji njegovog ograničavanja. Nametanje novinarima obaveze da se uzdržavaju od iznošenja tvrdnji koje podrazumevaju kritiku izrečenu na račun političara neminovno bi imalo efekat odvraćanja u smislu neizvršavanja njihovog osnovnog zadatka da prikupljaju informacije i čuvaju javni interes. Zato je bitno je da je od strane novinara učinjen razuman napor da se utvrde činjenice, pa u tom slučaju novinar nije odgovoran čak ako se naknadno ispostavi da ono što je imao razloga da veruje da je tačno, netačno.

U konretnom slučaju, sporni tekst se odnosi na tužioca kao političara i objavljen je u vreme kada je tužilac prepoznat kao mogući mandatar nove Vlade u RCG, pa je tekst vezan za pojave i događaje o kojima je javnost imala opravdani interes da bude informisana, u smislu člana 5. Zakona o javnom informisanju i medijima. Sačinjen je na osnovu objavljenih biografskih podataka tužioca, njegovih javnih izjava o određenim pitanjima, izjava drugih učesnika u javnom životu Crne Gore, te informacija koje su ranije objavljene u medijima i informacija dostupnih na internetu, pa autor teksta jeste postupao sa dužnom novinarskom pažnjom. Tekst predstavlja kritički prikaz  duge političke karijere tužioca i njegove političke delatnosti, a taj kritički prikaz jeste mešoviti sud novinara, koji je imao dovoljno činjenično utemeljenje. Tužilac kao političar mora imati  široku toleranciju kada je u pitanju pisanje  novinara o njegovoj političkoj delatnosti. Naime, tužilac kao političar zastupa određena politička uverenja, koja iskazuje kroz svoje političko delovanje, postupke i izjave i mora biti spreman da trpi kritičko mišljenje novinara, odnosno analizu tog njegovog političkog delovanja i zaključke  novinara izvedene na osnovu tog delovanja, i to tokom čitave njegove političke karijere, što je upravo učinjeno spornim tekstom kroz iskaze da je stranka čiji je predsednik tužilac finansirana od strane Rusije, odnosno da je prilikom boravka u SAD  lobirao protiv referenduma u Crnoj Gori.  U kontekstu pokazane dužne novinarske pažnje, nisu nedošušteni ni iskazi da je tužilac bio polaznik političke škole u Kumrovcu i da nije bio profesor na univerzitetu u Italiji, već samo predavač, a za koje je inače postojalo i dovoljno činjenično utemeljenje.

Imajući u vidu ton teksta i njegov kontekst, sporni tekst nije objavljen sa namerom omalovažavanja ili diskreditacije ličnosti tužioca, već da se javnost obavesti i političkom profilu tužioca kao mogućeg mandatara nove vlade u Republici Crnoj Gori, pa po oceni Vrhovnog suda iteres slobode izražavanja preteže u ovom slučaju nad interesom zaštite dostojanstva tužioca.

Stoga, nasuprot revizijskim navodima, u konkretnom slučaju nije došlo do povrede materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom člana 150, 153. stav 1. i 163. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

 Predsednik veća - sudija

                         Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković