Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20129/2024
16.10.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Valjevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1509/24 od 30.05.2024. godine, u sednici održanoj 16.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1509/24 od 30.05.2024. godine u preinačujućem delu i presuda Osnovnog suda u Loznici P 1061/22 od 25.03.2024. godine u stavu drugom izreke tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tužene i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Loznici P 1061/22 od 25.03.2024. godine u usvajajućem delu stava prvog izreke i stava trećeg izreke i obavezuje tužena da tužiocu pored priznatog iznosa od 8.437,50 dinara na ime naknade troškova odštetnog zahteva sa kamatom od dana izvršnosti presude isplati iznos od još 14.062,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

U preostalom delu revizija tužioca se ODBIJA kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu na ime troškova revizijskog postupka plati 335.534,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P 1061/22 od 25.03.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede slobode i prava ličnosti nastale neosnovanim lišenjem slobode koje je trajalo 333 dana u postupku pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu Skp Po1 58/12 od 10.01.2013. godine, isplati 2.664.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.03.2024. godine kao dana presuđenja do konačne isplate, dok je zahtev tužioca preko dosuđenog do traženog iznosa od 4.000.000,00 dinara odbijen. Stavom drugim izreke, zahtev tužioca da mu tužena na ime sastava zahteva za naknadu štete lica neosnovano lišenih sloboda od 12.10.2021. godine isplati 22.500,00 dinara shodno važećoj Advokatskoj tarifi sa zakonskom zateznom kamatom od 13.10.2021. godine do konačne isplate je odbijen. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 328.990,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate, dok je zahtev tužioca preko dosuđenog do traženog iznosa od 424.625,00 dinara odbijen. Stavom četvrtim izreke, zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka je odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1509/24 od 30.05.2024. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Loznici P 1061/22 od 25.03.2024. godine u usvajajućem delu odluke iz stava prvog izreke tako što je odbijen deo tužbenog zahteva da tužena na ime naknade štete tužiocu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede slobode prava i ličnosti nastale neosnovanim lišenjem slobode koje je trajalo 333 dana u postupku pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu Skp Po1 58/12 od 10.01.2013. godine, isplati 1.864.000,00 dinara sa zateznom kamatom od 25.03.2024. godine do isplate; preinačena je u pobijanom odbijajućem delu odluke iz stava drugog izreke tako što je usvojen deo zahteva tužioca za isplatu troškova sastava odštetnog zahteva od 12.10.2021. godine i obavezana tužena da tužiocu po tom osnovu isplati 8.431,50 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate; preinačena je pobijana odluka o parničnim troškovima iz stava trećeg izreke tako što je obaveza tužene da tužiocu naknadi troškove snižene na iznos od 224.225,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate; u preostalom pobijanom nepreinačenom delu iz stava prvog, drugog i četvrtog izreke, prvostepena presuda je potvrđena, a žalba odbijena. Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka od 49.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tač. 3. i 4, sa pozivom i na odredbu člana 404. ZPP. S obzirom da je prvostepena presuda preinačena od strane drugostepenog suda u određenom delu, to su se stekli uslovi da se o reviziji odlučuje u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Skp Po1 58/12 od 10.01.2013. godine, prihvaćen je sporazum o priznanju krivičnog dela zaključen između Tužilaštva za organizovani kriminal i tužioca kao okrivljenog pa je na osnovu tog sporazuma tužiocu izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od sedam godina i dva meseca za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. u vezi stava 2. KZ i za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ. Tužilac je postao svedok saradnik, pa je u međuvremenu presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Skp Po1 58/12, K Po1 165/16, Kv Po1 313/21 od 15.07.2021. godine usvojen zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal pa je tužiocu kao osuđeniku saradniku ublažena kazna i odluka o kazni zatvora u trajanju od sedam godina i dva meseca ublažena na način što mu je ista izrečena u trajanju od četiri godine i dva meseca u koju je uračunato vreme koje je tužilac proveo u pritvoru i vreme na izdržavanju kazne odnosno period od 05.03.2012. do 03.04.2017. godine. Tužilac je bio na izdržavanju kazne 5 godina i 30 dana. Osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i dva meseca što znači da je neosnovano bio lišen slobode u trajanju od 333 dana. Tužioca je nakon četiri godine i četiri meseca zatvora, napustila supruga. Podneo je zahtev Ministarstvu pravde za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode ali nadležno ministarstvo nije dostavilo predlog sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, polazeći od odredbe člana 584. stav 1. tačka 2. ZKP i člana 154, člana 172. stav 1. i člana 200. ZOO prvostepeni sud je ocenio da tužiocu pripada naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode u visini od 2.664.000,00 dinara koja će mu služiti kao satisfakcija i u skladu je sa prirodom i društvenom svrhom kazne dok je u preostalom delu tužbeni zahtev do 4.000.000,00 dinara odbio. Odbio je zahtev tužioca za naknadu troškova na ime sastava zahteva za naknadu štete od 22.500,00 dinara (stav drugi izreke) nalazeći da tužilac nije dokazao da je pretrpeo taj vid materijalne štete (nije priložio račun) pa je doneo odluku shodno teretu dokazivanja primenom člana 231. ZPP a odbio je i zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko 328.990,00 dinara do traženih 424.625,00 dinara) kao neosnovan.

Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje ali da je prilikom dosuđivanja iznosa naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode tužiocu, previsoko opredelio iznos pa je prvostepenu presudu u tom delu delimično preinačio i tužiocu odbio tužbeni zahtev za iznos preko 800.000,00 dinara do dosuđenih 2.664.000,00 dinara (1.864.000,00 dinara) nalazeći da je adekvatna satisfakcija tužiocu za neosnovano lišenje slobode bio iznos od 800.000,00 dinara i u tom delu prvostepenu presudu potvrdio. Preinačio je prvostepenu presudu u pogledu zahteva za naknadu štete za stručni sastav zahteva koji je upućen ministarstvu jer je zahtev pisalo stručno lice – advokat, te je srazmeno ostvarenom uspehu u sporu tužiocu dosudio iznos od 8.437,50 dinara, dok je u preostalom delu po tom osnovu prvostepenu presudu potvrdio. Preinačio je i prvostepenu presudu u pogledu troškova postupka tako što je iste smanjio i tužiocu dosudio iznos od 224.255,00 dinara dok je u preostalom nepreinačenom delu prvostepenu presudu potvrdio. Obavezao je tužioca da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 49.500,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pogrešno zaključio da je prvostepeni sud previsoko opredelio visinu naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Prema članu 584. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se licem neosnovano lišenim slobode smatra lice koje je bilo lišeno slobode duže vremena nego što traje krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode koja mu je izrečena. Prema članu 200. stav 1. ZOO propisano je da će sud zbog povrede prava slobode dosuditi pravičnu novčanu naknadu. Ovaj vid naknade predstavlja posebnu satisfakciju u smislu psihičkog zadovoljenja. Prvostepeni sud je visinu naknade pravilno odmerio. Kako iz napred iznetog proizlazi da je tužilac uspeo u većem delu spora od onog koji mu je priznao drugostepeni sud, to proizlazi da tužiocu na ime stručnog sastava zahteva za naknadu pripada pored dosuđenog iznosa od 8.437,50 dinara i razlika do 22.500,00 dinara tj. iznos od još 14.062,5 dinara sa pripadajućom kamatom.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.