Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 620/24 od 23.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi – protivtužilac (u daljem tekstu: tuženi) je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu pravnosnažnu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) u vezi člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 – dr.zakon i 6/2015), Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je živela u vanbračnoj zajednici sa sinom tuženog GG počev od jula 2021. godine i živeli su u kući tuženog. Nakon što je njen vanbračni suprug izvršio nasilje nad njom, tužilja je napustila vanbračnu zajednicu i sa maloletnim detetom VV (rođenim tokom trajanja vanbračne zajednice ...2021. godine) prešla da živi kod svojih roditelja. Vanbračni suprug tužilje GG se nalazio na izdržavanju kazne zatvora zbog izvršenog krivičnog dela nasilja u porodici, a istek kazne je bio predviđen za 17.10.2023. godine. Dana 13.08.2023. godine tuženi je bio u šetnji sa svojom porodicom – suprugom DD, ćerkom ĐĐ i njenim suprugom EE i njihovom decom i tom prilikom su sreli na ulici tužilju koja je bila sa maloletnim sinom, svojom majkom ŽŽ i tetkom ZZ. Prilikom susreta ćerka tuženog ĐĐ se obratila tužiljinoj majci ŽŽ, a onda im je prišao tuženi i došlo je do verbalnog sukoba. Tom prilikom, ĐĐ je počela da snima mobilnim telefonom tužilju, koja joj je rekla da prestane sa snimanjem i probala je da joj oduzme telefon. Tuženi je tom prilikom vređao tužilju, tako što je istu nazvao «ku.vom, d.oljom i da je šljam», te joj je rekao «da će uzeti dete i zapaliti». Kritičnom prilikom, ĐĐ je šutnula tužilju u levu nogu nakon čega je tužilja pozvala policiju. Maloletni sin koji je bio prisutan ovom događaju se tom prilikom jako uplašio i uznemirio. Rešenjem Osnovnog suda u Vršcu Np 150/23 od 15.08.2023. godine usvojen je predlog OJT Vršac i mogućim učiniocima nasilja u porodici – ovde tuženom BB i ĐĐ su produžene hitne mere zabrane da kontaktiraju i prilaze žrtvi – ovde tužilji do 14.09.2023. godine, te im je naloženo da se uzdržavaju od kontakta i prilaženja tužilji pod pretnjom prekršajnog gonjenja. Ovim rešenjem utvrđeno je da su kritičnom prilikom 13.08.2023. godine mogući učinioci nasilja vređali žrtvu i pretili joj, te da je mogući učinilac nasilja ĐĐ i fizički napala žrtvu, a da žrtva - ovde tužilja doživljava strah od mogućih učinilaca i da procenjuje da postoji rizik od ponavljanja nasilja. Rešenjem Višeg suda u Pančevu Npž 108/23 od 28.08.2023. godine delimično je usvojena žalba mogućih učinilaca nasilja ovde tuženog BB ĐĐ, te je delimično preinačeno rešenje Osnovnog suda u Vršcu Np 150/23 od 15.08.2023. godine, tako što je odbijen predlog OJT u Vršcu da se prema mogućem učiniocu ĐĐ produži hitna mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvri za još 30 dana, dok je u preostalom delu pobijano rešenje potvrđeno. Prema nalazu Centra za socijalni rad Grada Vršca od 20.09.2023. godine, tužilja je 13.08.2023. godine prijavila nasilje u porodici koje je izvršio njen bivši svekar, ovde tuženi i njegova ćerka ĐĐ. Prema proceni ovog centra, tužilja i njen maloletni sin su žrtve porodičnog nasilja – psihološkog koje vrši tuženi kao bivši svekar u prisustvu maloletnog deteta, a zbog poremećenih porodičnih odnosa. Procenjeno je da su porodični odnosi poremećeni nakon odlaska tužilje sa maloletnim detetom iz porodičnog domaćinstva tuženog i nakon prijave njegovog sina kao bivšeg vanbračnog partnera tužilje za porodično nasilje, zbog kojeg se nalazi na izdržavanju kazne zatvora. Tužilja je zabrinuta za svoj život i život svog maloletnog detata, a istoj je pružena psihološka stabilizacija, upoznata je sa svim pravima i procedurama u situacijama prijave nasilja, upućena je kod neuropsihijatra zbog anksioznosti i narušenog zdravstvenog stanja, kao i zbog straha od ponavljanja nasilja u porodici. Prema mišljenju ovog Centra za socijalni rad, imajući u vidu da je maloletni VV bio prisutan nasilju, isti se mora tretirati kao žrtva nasilja i potrebno je da se mere zaštite predložene u tužbi usvoje i u odnosu na njega kao celishodne i u najboljem interesu njega i tužilje. Procenjeno je da postoji visok rizik od ponavljanja nasilja jer su porodični odnosi parničnih stranaka dugoročno poremećeni. Prema izveštaju Doma zdravlja Vršac od 13.08.2023. godine, tužilja se nakon opisanog događaja javila lekaru i navela da ju je istog dana verbalno i fizički napala bivša zaova ĐĐ, koja ju je prema njenim rečima vređala, pretila i šutnula u levu potkolenicu, a kod tužilje je u predelu ove potkolenice utvrđeno postojanje potkožnog hematoma bolno osetljivog na dodir. Presudom Osnovnog suda u Vršcu P2 5/23 od 19.01.2023. godine, koja je postala pravnosnažna 10.02.2023. godine, bivšem vanbračnom suprugu tužilje GG zabranjeno je približavanje maloletnom sinu VV na udaljenosti ne manjoj od 300 metara, osim u slučajevima sudskih sporova, te je zabranjeno dalje kontaktiranje i uznemiravanje. Rešenjem o privremenoj meri Osnovnog suda u Vršcu P2 127/23 od 04.05.2023. godine maloletni VV je poveren na čuvanje, negu i vaspitanje tužilji kao majci i određeno je njegovo mesto prebivališta na adresi tužilje u ... . Na osnovu izvršenog uvida u video materijal u vezi sa predmetnim događajem od 13.08.2023. godine, utvrđeno je da su na snimku uočeni tuženi i majka tužilje ŽŽ u razgovoru povišenim tonom, uočena je tužilja kako prilazi ĐĐ i ponavlja «zašto me snimaš», dok se na snimku čuje glas ĐĐ koja u više navrata ponavlja «skloni se od mene, zašto me pipaš». Uočeno je da je tužilja probala da ĐĐ uzme telefon, te da se čuje glas ĐĐ koja izgovara «ti si mene šutnula, tvoja ćerka me šutnula», dok joj tužilja odgovara «nisam te ni pipnula, ti si mene šutnula». Uočeno je da u jednom trenutku tužilja više nema papuče na nogama, kao i da na snimku nema fizičkog kontakta između tužilje i ĐĐ, da majka odmiče tužilju od ĐĐ i da se povišenim tonom vodi razgovor – svađa između tužiljine majke i tuženog, kada im se pridružuje i tužilja, ali da nije bilo moguće konstatovati sadržinu razgovora, kao i da se nastavlja rasprava između ĐĐ i tužilje, pri čemu ĐĐ ponavlja «nemoj da me pipaš», a tužilja se istoj obraća rečima «nemoj da me snimaš», nakon čega je uočen pokret tužiljine noge ka ĐĐ, ali nije zabeležen fizički kontakt.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilje, a odbili protivtužbeni zahtev tuženog sa stanovištem da u konkretnom slučaju postoji nasilje u porodici u smislu člana 197. stavovi 1. i 2. tačke 2. i 6. Porodičnog zakona čiji su akteri tuženi u svojstvu nasilnika i tužilja i njen maloletni sin kao žrtave porodičnog nasilja, dok nema nijednog vida porodičnog nasilja od strane tužilje prema tuženom. Ceneći sve činjenice i okolnosti događaja od 13.08.2023. godine, nižestepeni sudovi su smatrali opravdanim izricanje tuženom mera zaštite od nasilja koje su predviđene članom 198. stav 2. tačke 3, 4. i 5. istog Zakona, procenjujući stepen ugroženosti tužilje i njenog deteta i pokazujući „nultu toleranciju“ na ispoljeno psihičko nasilje u vidu vikanja, psovanja, vređanja i zastrašivanja, sa ciljem da se ne samo otklone posledice nasilnog događaja, već i da se deluje preventivno radi sprečavanja ponavljanja nasilnog ponašanja tuženog i eventualno nastanka težih posledica. Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da se parnične stranke smatraju članovima porodice na osnovu odredbe člana 197. stav 3. PZ jer su lica koja su živela u istom porodičnom domaćinstvu (za vreme trajanja vanbračne zajednica tužilje i sina tuženog), dok su tuženi i maloletni sin tužilje u krvnom srodstvu (deda i unuk). U pogledu određivanja tužbom predloženih mera zaštite i u odnosu na malolenog sina tužilje koji nije označen kao stranka u postupku, nižestepeni sudovi su ocenili da je u cilju obezbeđivanja celishodne i potpune zaštite od porodičnog nasilja potrebno da merama bude obuhvaćen i sin tužilje koji je prisustvao psihičkom nasilju koje je tuženi izvršio prema tužilji, čime je narušeno i njegovog duševno zdravlje i spokojstvo, pa se može smatrati žrtvom nasilja, što je i stručno mišljenje nadležnog organa starateljsta, koje je sud pribavio u cilju zaštite prava maloletnog deteta i tužilje.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Nasilje u porodici definisano je odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja) određeni su stavom 2. istog člana, uz određivanje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja). Mere zaštite od nasilja u porodici propisane su članom 198. Porodičnog zakona i to su mere koje sud izriče u parničnom postupku, odnosno u porodično-pravnom sistemu zaštite od nasilja u porodici, nezavisno od krivično-pravne zaštite od nasilja u porodici i mera koje se izriču u postupcima pred drugim nadležnim državnim organima u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 i 10/2023). Mere porodično-pravne zaštite mogu egzistirati nezavisno od krivičnog gonjenja za krivično delo nasilja u porodici ili neko drugo krivično delo sa elementima nasilja i iste mogu biti primenjene čak i u slučaju kada nema elemenata krivičnog dela, odnosno u slučaju odbačaja krivične prijave.

Polazeći od porodično-pravne definicije nasilja u porodici i utvrđenog činjeničnog stanja koje se može podvesti pod tu definiciju, neosnovani su navodi revidenta da u konkretnom slučaju nije bilo nasilja od strane tuženog prema tužilji, a posebno ne prema maloletnom VV. Takvim navodima se zapravo osporava ocena dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ZPP radi o reviziji u porodičnom sporu radi zaštite od nasilja u porodici.

Kako se parnične stranke već duže vreme nalaze u konfliktnom odnosu, odnosno utvrđeno je da postoje poremećeni porodični odnosi nakon što je tužilja prijavila sina tuženog za nasilje u porodici, koji su u konretnom slučaju eskalirali tako što je tuženi izvršio psihičko nasilje prema tužilji i njenom sinu jer je ispoljio drsko i bezobirzno ponašanje vređajući tužilju pogrdnim rečima i preteći joj u prisustvu maloletnog deteta, u takvoj situaciji su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je potrebno i opravdano izreći tuženom mere zaštite od nasilja u porodici u smislu člana 198. stav 1. i stav 2. tačke 3. i 5. Porodičnog zakona. Mere su mu izrečene ne samo kao sankcija za učinjenu povredu, već i u cilju zaštite tužilje, odnosno iz preventivnih razloga radi sprečavanja budućeg nasilja i uznemiravanja, te obezbeđenja spokojstva i bezbednosti tužilji i njenom maloletnom detetu kao žrtvama nasilja, u skladu sa datom procenom i mišljenjem nadležnog organa starateljstva. Činjenica da sin tužilje mlt. VV nije označen kao stranka u postupku ne utiče na pravilnost pobijane odluke kojom su prema tuženom izrečene mere zaštite i u odnosu na njega, budući da je i on posredno žrtva nasilja jer je prisustvovao događaju u kojem je došlo do psihičkog nasilja i uznemiravanju njegove majke što je posredno dovelo do ugrožavanja i njegovog duševnog zdravlja i spokojstva. Pri tome je odredbom člana 284. stav 2. Porodičnog zakona propisano da tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici može podneti i zakonski zastupnik člana porodice prema kome je nasilje izvršeno, a sud u postupcima u vezi sa porodičnim odnocima primenjuje istražno načelo (član 205. Porodičnog zakona) i nije vezan postavljenim tužbenim zahtevom.

Nadalje, suprono navodima revizije, pravilno su i u skladu sa odredbom člana 198. stav 3. Porodičnog zakona tuženom izrečene mere zaštite od nasilja u porodicu u najdužem trajanju od godinu dana. Ovom zakonskom odredbom koja određuje maksimalnu dužinu trajanja mere zaštite nije propisano od kada se računa vreme trajanja mere, pa se ne može govoriti o nejasnoći određenih mera u pogledu vremena obavezivanja tuženog, jer svako obavezivanje stranke sudskom odlukom na neko činjenje, nečinjenje ili trpljenje se u skladu sa procesnim pravila parničnog postupka računa od dana pravnosnažnosti presude kojom je obaveza određena.

Preostalim navodima revizije ponavljaju se navodi koji su isticani tokom prvostepenog postupka i u izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude na oje su odgovorili nižestepeni sudovi, pa ih Vrhovni sud nije detaljno obrazlagao u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković