.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20223/2024
27.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Vesne Mastilović, članova veća u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Sekulović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Emina Jeremić Ignjatović, advokat iz ..., radi predaje poseda, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2009/23 od 13.07.2023. godine, u sednici održanoj 27.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2009/23 od 13.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2009/23 od 13.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 517/22 od 01.02.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da sa svim licima i stvarima iseli iz stana vlasništvo tužioca koji se stan nalazi u ... u ulici ... broj ..., stan broj ... na ... spratu zgrade za kolektivno stanovanje, a koja je izgrađena na katastarskoj parceli broj ... KO ..., upisana u list nepokretnosti broj ... KO ... i da navedeni ispražnjeni stan preda u državinu tužiocu. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 54.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2009/23 od 13.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Šapcu P 517/22 od 01.02.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postpuka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužene ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava. Tužena uz reviziju nije dostavila, niti se pozvala na presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj stvari, tako da nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu kojim je traženo iseljenje tužene doneli uz pravilnu primenu odredabe člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao relevantnog materijalnog prava. Pitanje ispunjenosti uslova da se određeni prostor smatra domom je činjenično pitanje i zavisi od okolnosti konkretnog slučaja pre svega od postojanja trajnih i čvrstih veza lica sa tim prostorom, pa ni to pitanje u konkrenom slučaju, ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.04.2022. godine i označena je vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara, a koja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
