Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Marije Terzić, Dobrile Strajina, Nadežde Vidić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Miloš Pendić iz ..., protiv tuženog „Telekom Srbija“ a.d. Beograd radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3276/22 od 29.12.2022. godine, u sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3276/22 od 29.12.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3276/22 od 29.12.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 2197/22 od 19.08.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je odredba ugovora o korišćenju usluga „BOX 4“ (FIXNA+NET 10+MIX XL+TV) broj ... od 22.08.2016. godine koja glasi „U slučaju raskida ovog ugovora od strane pretplatnika ili usled raskida od strane „Telekom Srbije“ iz razloga za koje pretplatnik snosi odgovornost, pre isteka minimalnog perioda važenja ugovora, pretplatnik je obavezan da „Telekomu Srbija“ isplati naknadu u visini od mesečnih nakanda za „VOH“ paket, definisane u specifikaciji usluga za „VOH“ za minimalni period važenja za „VOH“ paket za mesece preostale do isteka minimalnog perioda važenja ugovora, a u roku naznačenom po računu“ apsolutno ništava odredba ugovora. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3276/22 od 29.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23 – drugi zakon), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je osnov utvrđenja ništavosti ugovorne odredbe, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer je ocenjeno da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili potreba tumačenja novog prava ili neujednačena sudska praksa. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Revident nije uz reviziju priložio drugačije odluke sudova koje bi bile predmet ocene ispunjenosti uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji. Bez uticaja je pozivanje revidenta na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka i pogrešnu primenu materijalnog prava jer ovi zakonski razlozi nisu razlozi za izjavljivanje posebne revizije koja se može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja tužilja je podnela 03.03.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara, te vrednost predmeta spora ne prelazi revizijski cenzus.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković