Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 10/ 23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok se na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizijom tuženog određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ovde tuženi AA ishodovao je u svojstvu tužioca presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 55/16 od 09.05.2016. godine, kojom je ukinuta presuda Osnovnog suda u Kraljevu P 776/14 od 29.01.2015. godine (stav prvi izreke); obavezan tuženi Grad Kraljevo kao korisnik kat. parcele br. .. KO Kraljevo da mu isplati isplati iznos od 744.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.01.2015. godine do isplate, dok je odbijen veći deo tužbenog zahteva od dosuđenog, odnosno za iznos od još 685.472,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.01.2011. godine, kao i na ime zatezne kamate na dosuđeni iznos od 744.000,00 dinara za period od 12.01.2011. godine do 29.01.2015. godine (stavom drugim izreke); odbijen zahtev tužioca prema tuženom Direkciji za planiranje i izgradnju Kraljevo PO Kraljevo da se obaveže da solidarno sa tuženim Gradom Kraljevo isplati utuženi iznos (stav treći izreke); obavezan tuženi Grad Kraljevo da tužiocu AA plati troškove parničnog postupka od 313.440,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate (stav četvrti izreke). U tom postupku, tužioca AA zastupao je u svojstvu punomoćnika BB, advokat iz ... .

Po pravnosnažnom okončanju parnice P 776/14, ovde tuženi AA dao je advokatu BB specijalno punomoćje (overeno pod Ov. br. 11564/16 od 11.08.2016. godine), kojim ga je ovlastio da po presudi Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 55/16 od 09.05.2016. godine naplati od Grada Kraljeva troškove parničnog postupka od 313.440,00 dinara sa zateznom kamatom i 15% glavnog duga sa zateznom kamatom od 29.01.2015. godine do konačne isplate (na ime nagrade za rad advokata) na tekući račun ovog advokata. Postupajući po presudi Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 55/16 od 09.05.2016. godine, ovde tužilac Grad Kraljevo je 19.08.2016. godine uplatio advokatu BB na njegov tekući račun ukupno 513.104,63 dinara (na osnovu specijalnog punomoćja Ov. br. 11564/16 od 11.08.2016. godine i zahteva advokata BB upućenom Gradskom pravobranilaštvu Grada Kraljeva).

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 987/2017 od 16.05.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojena je revizija tuženog Grada Kraljeva, a ovde tužioca, tako što je preinačena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 55/16 od 09.05.2016. godine u stavu drugom izreke i odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tuženi Grad Kraljevo, kao korisnik kat. parcele br. .. KO Kraljevo da mu isplati 744.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.01.2015. godine do isplate, dok je stavom drugim izreke odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove, sa obrazloženjem da tuženi Grad Kraljevo nije tražio naknadu troškova spora iako bi mu pripadali s obzirom na uspeh, pa je na osnovu člana 165. u vezi članova 153. i 154. ZPP odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Nakon donošenja presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 987/2017 od 16.05.2018. godine, tužilac Grad Kraljevo ishodovao je presudu Osnovnog suda u Kraljevu P 1212/2018 od 21.07.2021. godine kojom je, stavom prvim izreke, tuženi AA obavezan da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 763.427,83 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.10.2018. godine; stavom drugim izreke, obavezan je tuženi BB da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 199.664,63 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.10.2018. godine do isplate; stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi BB plati preostalih 313.440,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.08.2016. godine i tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi na iznose dosuđene u stavovima prvom i drugom izreke plate zakonsku zateznu kamatu od 19.08.2016. godine do 08.10.2018. godine; stavom četvrtim izreke, tuženi su obavezani da tužiocu naknade troškove postupka od ukupno 73.406,25 dinara i to: tuženi AA od 57.990,93 dinara, a tuženi BB od 15.415,31 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima do isplate.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3064/21 od 24.02.2022. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kraljevu P 1212/2018 od 21.07.2021. godine u stavu drugom i delu stava četvrtog izreke (kojim je odlučeno o troškovima postupka za tuženog BB) i predmet u ukinutom delu vraćen je prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu P 254/22 od 15.04.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je povučena tužba tužioca Grada Kraljeva protiv tuženog BB radi sticanja bez osnova; stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da ovom tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 148.010,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima do isplate; stavom trećim izreke, odbačen je kao nedozvoljen zahtev tužioca da mu tuženi AA naknadi troškove postupka od 15.415,31 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.07.2021. godine do isplate.

Ocenom nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da utuženi iznos od 513.104,63 dinara čine iznosi i to: 313.440,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, 111.600,00 dinara na ime 15% od glavnog duga tužioca i 88.064,63 dinara na ime zatezne kamate (od čega kamata od 64.947,66 dinara na troškove parničnog postupka i kamata od 23.116,97 dinara na glavni dug).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, nalazeći da nema mesta primeni člana 210. Zakona o obligacionim odnosima. Ocenio je kao osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog, zaključivši da nije u materijalno-pravnom odnosu sa tužiocem, jer se isplatom iznosa od 513.104,63 dinara advokatu BB (punomoćniku tuženog AA u postupku Osnovnog suda u Kraljevu P 776/14, odnosno u postupku Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 55/16) od strane ovde tužioca Grada Kraljeva ovde tuženi nije neosnovano obogatio na račun tužioca.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je usvojio tužbeni zahtev i dosudio tužiocu potraživan iznos 513.104,63 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, spozivom na odredbe članova 210. stav 2. i 214. ZOO. Zaključio je da je otpao osnov po kome je izvršena isplata utuženog iznosa od 513.104,63 dinara, a kod činjenice da je tužilac Grada Kraljevo ispunio svoju obavezu prema tuženom AA po presudi Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 55/16 od 09.05.2016. godine isplatom navedenog iznosa, a koja je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 987/2017 od 16.05.2018. godine preinačena i odbijen tužbeni zahtev ovde tuženog. Dodatna argumentacija drugostepenog suda je da, činjenica da je advokat BB preduzeo radnje u ime i za račun vlastodavca AA, ovde tuženog, po osnovu overenog punomoćja, u smislu odredbe člana 89. ZOO kojom je propisano da je punomoćje ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku (stav 1) da postojanje i obim punomoćja su nezavisni od pravnog odnosa na čijoj je podlozi punomoćje dato (stav 2), promena koja nastaje u pravnom odnosu iz koga je proisteklo punomoćje ne deluje prema trećem licu odnosno punomoćniku,

Po oceni Vrhovnog suda odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 210. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO propisano je da kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije moguće – da naknadi vrednost postignutih koristi (stav 1), da obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao (stav 2.). Obim vraćanja propisan je odredbom člana 214. istog zakona tako što kad se vraća ono što je stečeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata i to, ako je sticalac nesavestan, od dana sticanja, a inače od dana podnošenja zahteva.

Saglasno navedenom, za primenu instituta sticanje bez osnova, potrebno je da postoji umanjenje imovine poverioca i uvećanje imovine dužnika za koje ne postoji pravni osnov, odnosno za koje je pravni osnov kasnije otpao. U konkretnom slučaju, tuženi je od tužioca primio iznos od 513.104,63 dinara, na osnovu ispunjenja tužiočeve obaveze po presudi Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 55/16 od 09.05.2016. godine, koja je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 987/2017 od 16.05.2018. godine preinačena odbijanjem tužbenog zahteva, ovde tuženog (tužioca u toj parnici) za isplatu novčanog iznosa bliže navedenog u izreci drugostpene presude. Imajući u vidu navedeno, utuženi iznos od 513.104,63 dinara (koji čini: 313.440,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, 111.600,00 dinara na ime 15% od glavnog duga tužioca i 88.064,63 dinara na ime zatezne kamate - kamata od 64.947,66 dinara na troškove parničnog postupka i kamata od 23.116,97 dinara na glavni dug), tuženi je od tužioca primio po osnovu koji je naknadno otpao, pa je tuženi dužan da tužiocu taj iznos vrati sa pripadajućom kamatom.

Neosnovani su navodi revizije, da tužilac nije dokazao da je imovina tuženog uvećana na račun imovine tužioca za utuženi iznos. Naime, kako iz činjeničnog utvrđenja proizilazi da je tužilac 19.08.2016. godine uplatio punomoćniku tuženog - advokatu BB na njegov tekući račun 513.104,63 dinara, po osnovu presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 55/16 od 09.05.2016. godine, a na osnovu specijalnog punomoćja Ov. br. 11564/16 od 11.08.2016. godine (koje je ovde tuženi dao svom advokatu) i zahteva advokata BB upućenom Gradskom pravobranilaštvu Grada Kraljeva, izvršavajući svoju obavezu prema tužiocu u toj parnici, a ovde tuženom, to je po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava zaključio da promena koja nastaje u pravnom odnosu iz koga je proisteklo punomoćje ne deluje prema trećem licu odnosno punomoćniku, a kod činjenice da je advokat preduzeo radnje u ime i za račun vlastodavca u toj parnici, a ovde tuženog AA po osnovu overenog punomoćja.

Pored toga, neosnovani su navodi revizije da je odlukom Vrhovnog kasacionog suda preinačena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 55/16 od 09.05.2016. godine samo u stavu drugom izreke koji se odnosi na glavno potraživanje, dok nije preinačena presuda u pogledu troškova postupka, jer tuženi u toj parnici Grad Kraljevo nije uložio reviziju na deo odluke kojim je odlučeno o troškovima postupka (stav četvrti izreke). Naime, protiv navedene drugostepene presude reviziju je izjavio tuženi Grad Kraljevo pobijajući je u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 987/2017 od 16.05.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 55/16 od 09.05.2016. godine u stavu drugom izreke i odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tuženi Grad Kraljevo, kao korisnik kp.br. .. KO Kraljevo da mu isplati 744.000,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 29.01.2015. godine do isplate. U tom sporu, tuženi Grad Kraljevo je izjavio reviziju i protiv stava četvrtog izreke drugostepene presude (kojim je tuženi Grad Kraljevo obavezan da tužiocu AA plati troškove parničnog postupka od 313.440,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate), a presudom Vrhovnog kasacionog suda preinačena je drugostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Iz obrazloženja revizijske presude proizilazi da prvotuženi (Grad Kraljevo) nije tražio naknadu troškova spora iako bi mu pripadali s obzirom na uspeh i odlučio je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Vrhovni kasacioni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, s obzirom na to da Grad Kraljevo u reviziji (koju je izjavio pobijajući drugostepenu presudu, između ostalog, i u stavu četvrtom izreke) i sa kojom je uspeo u postupku nije tražio da mu ovde tuženi naknadi troškove postupka, pa kako je propustio da traži troškove to nije odlučeno da mu ovde tuženi, kao stranka koja je izgubila parnicu naknadi troškove celog postupka, zbog čega su neosnovani navodi revizije da je drugostepena presuda u stavu četvrtom izreke i dalje na pravnoj snazi i da se tuženi nije neosnovno obogatio. Imajući u vidu navedeno, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu, usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu isplati 513.104,63 dinara sa pripadajućom kamatom.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković